Ko kreira visoku modu

U Francuskoj, termin haute couture (visoka moda) je zaštićen zakonom i određen je pravilima Pariske privredne komore. Ova pravila zapravo određuju koje modne kuće imaju pravo da za sebe kažu  da prave pravu visoku modu. Komisija svake godine objavljuje spisak tih kompanija. Naravno, ova Komora se bavi i mnogim drugim stvarima, kao što su međunarodni odnosi, zaštita stila ili koordinacija rasporeda izlaska modnih kolekcija i međunarodno reklamiranje francuske modne industrije. Komora takođe vodi i modnu školu gde novi dizajneri i tehničari uče tajne zanata mode. 

Kriterijumi za visoku modu su ustanovljeni 1945, a dopunjeni 1992. godine.

Da bi neko imao pravo da se zove modnom kućom i koristi termin „visoka moda“ u svojim reklamnim kampanjama ili na neki drugi način, članovi Komore moraju da ispune sledeće uslove:

- Da prave dizajnerske komade odeće za privatne klijente, sa jednom ili više proba

- Da imaju radionicu (atelje) u Parizu i najmanje 15 zaposlenih sa punim radnim vremenom

- Da imaju najmanje 20 majstora u najmanje jednoj radionici ili ateljeu

- Da svake sezone (dva puta godišnje) predstave svoju kolekciju modnim novinarima u Parizu i svaka od njih mora da ima najmanje 35 izlazaka sa modelima za dnevne i večernje varijante.

Na žalost, ovaj termin se često meša sa terminom „ready to wear“ od kasnih 80-tih godina prošlog veka, tako da široka publika ima iskrivljenu sliku o tome. 

Svaka kuća visoke mode ima i svoju prêt-à-porter („ready to wear“ ) kolekciju i obično na njima vise zarađuje nego na modelima koje radi po meri. Opadajući profiti su naterali šefove kompanija da napuste pravljenje kolekcija visoke mode i da se posvete isključivo isplatljivijim kolekcijama. Ovakve modne kuće više ne mogu da se smatraju visokom modom (na primer, Roberto Capucci).

Mnoge vrhunske modne kuće, kao što je Chanel, koriste ovaj termin za svoje specijalne kolekcije. One često ne idu u prodaju ili su veoma nedostupne.

 


Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...