Radovan Kragulj zauzima posebno mesto u razvoju savremene umetnosti našeg doba. Bio je prepoznat kao „konceptualni umetnik”, umetnik koji se u svom radu prevashodno bavi izražavanjem određenih ideja. U njegovom slučaju, ideje su povezane sa ekološkim pitanjima i odnosom čoveka i njegovog okruženja.
„U svom radu sam tražio da ispitam i oslikam otuđenje, odeljenost čoveka od prirode oličenu u čovekovom uništavanju pripitomljenih životinja. Stoga sam odabrao simboličnu upotrebnu upotrebu krave. Njihovim uzgajanjem, isporučivanjem u potrošnju u potpuno neprepoznatljivom obliku izgubili smo podudarnost i srodnost koje su životinje i čovek ranije imali; u suštini, gubitak životno važne veze između svakodnevnog života i prirode. Opomena, ako hoćete, odnosa između čoveka, njegovog nadzora nad okruženjem i njegove zavisnosti od njega. Neprekidna udaljenost i izdvojenost čoveka od njegove prirode je prevashodni predmet koji istražujem u svom radu. Živimo u društvu u kome su naše spone sve malobrojnije; a povezanost naših života sa temeljnim osnovama prirode raskinuta zanemarivanjem. U zbrinjavanju naših svakodnevnih života razvili smo društvo stvarajući i okružujući se patvorenom „neprirodnom” okolinom. Predstavljajući sa gledišta stila temu krave apatraktnim i konceptualnim izrazima, moje slike i multimedijalna ostvarenja predstavljaju „Delo u razvoju”. Oblici i vidovi mojih ranijih slika postali su značajno obeleženi elementima rada i geometrije; nepravilne asimetrične mrlje udružene sa polugeometrijskim oblicima mrlje koji podsećaju na oivičene raskomadane granice koje nas okružuju u fizičkom svetu. Nalazim da je ova veza naizmenično smenjujući „misaoni, ali stvaran” oblik.”
Kragulj ističe da je počeo sa „figurativnim formama biljaka u gotovo metafizičkom prostoru, i životinja u otuđenoj i neodređenoj površini. Zatim sam došao do toga da postepeno fragmentujem, a potom i prevaziđem konkretnu formu. Time se konkretna predstava počela pretapati u apstraktni pojam. Tako je ostavljeno gledaocu da kreira svoju sopstvenu viziju slike.” Svoj stil definisao je kao „koncentrisani realizam”.
„Podseća to, naravno, na prljavi realizam Rejmonda Karvera; ista je to svedenost, ista usredsređenost koja odbacuje najveći deo stvarnosti da bi proizvela najuverljiviju moguću sliku stvarnosti. Otuda taj osećaj apsurda koji prožima i Kraguljev i Karverov realizam: ta koncentrisana stvarnost, izdvojena iz šireg konteksta, više ne liči na stvarnost, već se doima kao nešto izvan ovog sveta”, piše David Albahari.
U Galeriji Vasić prikazani su radovi u kojima Kragulj svoje ideje iznosi prevazilazeći konkretnu formu i fragmentujući dolazi do simboličnih, apstraktnih formi visokih estetskih vrednosti. Radovi su većinom u vlasništvu umetnikove supruge Nene Kragulj, a nekoliko radova pozajmljeno je iz privatnih kolekcija. Izložbu prati katalog sa tekstom Davida Albaharija i reprodukcijama izloženih radova.
Na izložbi će biti predstavljeno 19 radova – slika (akril na platnu), objekata (drvo, karton, akril) kao i asamblaž (platno, tekstil, akril, pleksi) iz perioda od 1987. godine do 2017. godine.
Biografija
Radovan Kragulj rođen je 1935. godine u Potkozarju blizu Prijedora u bivšoj Jugoslaviji, sada Bosni i Hercegovini. Studirao je na Likovnoj akademiji u Beogradu od 1953. do 1960. godine.
Od Britanskog saveta je dobio stipendiju za pohađanje Centralne škole za umetnost i veštine u Londonu 1962-63, a zatim je i predavao u umetničkim školama u Engleskoj, Belgiji i Francuskoj, među kojim: Manchester College of Art, London College of Printing, Central School of Art u Londonu, Les Ecoles des Beaux Arts u Monsu i Briselu i Parson School of Art u Parizu.
Početkom sedamdesetih je prvi put posetio Vels te je ubrzo nakon toga kupio malu kuću na jednom imanju u blizini Bilt Velsa. Od tada živi i radi na relaciji Vels - Pariz. Prve samostalne izložbe u Londonu, održane su na Institutu za savremenu umetnost 1965. godine i u galeriji Angela Flowers 1977. godine.
Godine 1978. izlagao je u Flamanskom kulturnom centru Westrand - Dilbeek (Belgija), zatim u Fondaciji Veranneman Kruishoutm (Belgija) 1978-1981. godine, potom u Međunarodnom kulturnom centru Antwerpen (Belgija) 1980. godine i u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu 1979.
Među kasnijim samostalnim izložbama, tu su izložba u Centru za savremenu umetnost Bemis u Omaha državi Nebraska (SAD) 1988. godine, zatim izložba u Muzeju moderne umetnosti u Parizu 1989. godine, Umetničkoj galeriji u Sarajevu 1990. godine, Muzeju moderne umetnosti u Ostende (Belgija) 1991. godine, u umetničkom cenrtu Chapter u Kardifu 1995, u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu 1998. i Galeriji Linear-Dilbeek (Belgija) 2011. godine.
Tokom godina, učestvovao je na više od 200 grupnih izložbi, kao i na bijenalima u šesnaest zemalja. Među važnijim zbirkama koje sadrže njegove radove su zbirke Britanskog muzeja i Viktoria & Albert muzeja u Londonu, MOMA u Njujorku, Umetničke galerije grada Mančestera, Muzeja moderne umetnosti grada Pariza, Nacionalnog muzeja i galerije u Kardifu, Nacionalne biblioteke u Parizu, Briselu, Aberistvitu (Vels), Kongresne biblioteke u Vašingtonu i Roland Penrose zbirka u Ujedinjenom kraljevstvu, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Narodnog muzeja u Beogradu…
Preminuo je u Parizu 2022. godine.
10 KOMADA KOJE SVAKA ŽENA U PEDESETIM TREBA DA IMA U SVOM GARDEROBERU: Inspirišite se da postanete ikona stila
OVI MODELI PANTALONA NAJBOLJE PRISTAJU ŽENAMA 50+ : Modne ikone sa Instagrama ih uključuju u svoje dnevne outfite
ANGELINA JOLIE PROŠETALA NAJPOŽELJNIJU TORBU ZA 2023. GODINU: Košta preko 3000 dolara i ponovo vraća u modu XXL formu
9 PROIZVODA KOJE NE BI TREBALO DA KORISTITE KADA PREĐETE 50: Umesto da čine lice svežim, daju potpuno suprotan efekat
DA LI ŽENE TREBA DA SE ODREKNU NASLEDSTVA U KORIST MUŠKOG ČLANA PORODICE? Ekonomska moć nad drugim je osnov nejednakosti