Koliko puta su vam rekli da ste previše osetljivi - Niste, vi ste hipersenzitivni

Foto: Shutterstock

Otkrivamo zbog čega su ljudi skloni da nešto previše primaju k srcu i kako emocionalnu osetljivost pretvoriti u prednost…

Kada drugarica zaboravi da vam čestita rođendan, da li mislite da je zauzeta ili ste opsednuti idejom da nešto ne štima u vašem prijateljstvu? Kada vam na poslu kažu da nešto niste dobro uradili, da li odmah upadate u dubiozu s mišlju da imaju nešto lično protiv vas?

„Znam da je ponekad smešno, ali mene takve stvari povređuju. Bliski prijatelji me razumeju, ali ponekad ih moja osetljivost iznervira“, poverila nam se bankarka Tijana P. koja često upada u emotivnu razdražljivost.

Hipersenzitivnost

Tijana nije jedina. Prema istraživanjima pionirke ove oblasti dr Ilejn Aron, oko 20 odsto američke populacije okarakterisano je kao hipersenzitivno. Uzmimo u obzir da se ta istraživanja mahom odnose na napredne zemlje. U Srbiji ne postoje zvanični podaci.

Hipersenzitivnost predstavlja pojačanu osetljivost u vidu emocionalnog reagovanja na događaje i situacije koje smatramo neugodnim. Visokoosetljive osobe su takve od samog rođenja.

Ipak, u vremenu u kojem danas živimo i pod pojačanim pritiskom, rastrzani između želja, mogućnosti i očekivanja, moguće je da u nekom delu života osetimo hipersenzitivnost čak i kada u svojoj biti nismo takvi. Na to utiču poslovno okruženje, prijateljski odnosi, finansijska situacija ili krize na globalnom nivou. Ženama je u ovom smislu teže zato što su podeljene između uloge supruge, majke i ćerke, poslovne žene i ljubavnice. A kada na sve to dodamo čuvene hormone, često se nalazimo u emotivnom minusu.

„Svakom od nas desi se da u različitim situacijama ispoljavamo neke simptome ili osobine koje smatramo da ne posedujemo stalno. Na primer, iako sebe vidimo kao veoma otvorenu osobu, može nam se desiti da, pod uticajem raznih faktora, u nekoj situaciji budemo jako stidljivi i rigidni. Ista stvar je i sa preosetljivošću - iako je to urođena osobina, pod različitim životnim okolnostima može da se desi da burnije reagujemo na neke događaje i primetimo da nas pogađaju više nego obično. Stres najčešće izaziva slabljenje našeg organizma, kako tela tako i uma, pa nije začuđujuće da u izrazito stresnim situacijama pokažemo znake preosetljivosti“, objašnjava Ana Odabašić, diplomirani psiholog, jedna od osnivačica Stimulusa, udruženja studenata psihologije pri beogradskom univerzitetu

Blagoslov i prokletstvo

Hipersenzitivnost ne predstavlja psihološki poremećaj, niti se leči. Ova osobina donosi mnogo pozitivnih iskustava: kao sposobnost da brzo uvidimo kakva atmosfera vlada negde, shvatimo suptilne signale prilikom donošenja neke odluke, razvijemo saosećanje i empatiju za druge. Postoje i loše strane.

„Ukoliko preterano emotivno reagujemo, dešava se da se nađemo u situaciji da uradimo ili kažemo neke stvari koje inače ne bismo ili koje smatramo preteranima. To se obično pokaže kada dođe do nekih neslaganja u vezi, što može uplašiti partnera. Isto tako, ako nam se desi da burno reagujemo na situaciju kada nam drugarica u poslednjem trenutku otkaže dogovor ili kasno odgovori na poruku koja je bila hitna, to može dovesti do svađe i imati nepovoljan uticaj na prijateljstvo. Posebno kada se ovakve situacije često ponavljaju“, ističe Ana Odabašić.

Poslovni odnosi

„Zbog toga što mislim da me ne cene dovoljno na poslu, umem da poludim zbog neke druge sitnice i onda nastane neprijatna situacija“, poverila nam se Sanja K.

Hipersenzitivnost nekada utiče na poslovne odnose i u toj sferi bi trebalo biti gospodar svojih emocija. „U poslovnom okruženju važno je da ostanemo staloženi i pribrani u najrazličitijim situacijama, kao i da budemo u stanju da odvojimo privatan život od poslovnog. Saradnici i poslodavci mogu imati nedostatak razumevanja za naše ,ispade’, a to u nekim slučajevima ima posledice poput narušavanja grupne kohezije na poslu pa čak i otkaz“, objašnjava Ana.

Korisna upotreba emocija

Najbolji način da pobedimo jeste da se suočimo sa osetljivošću i da je prihvatimo i usmerimo u pozitivnom pravcu. „Trebalo bi iskoristiti njene pozitivne aspekte. Saosećanje i empatiju za druge upotrebiti da im pomažemo, a sposobnost da intenzivno proživljavamo različite sadržaje najbolje je pretočiti u neki vid umetnosti (pisanje, slikanje, bavljenje muzikom…).

Preventiva

Jedna od važnijih stavki jeste da vodimo računa o svom fizičkom zdravlju. Većina negativnih psiholoških sadržaja ili se ispoljava u vidu ili nastaje usled neadekvatnog fizičkog zdravlja. Kao određene mere predostrožnosti trebalo bi da obezbedimo sebi dovoljno kvalitetnog sna, zdravu i regularnu ishranu tokom dana kao i ograničeno unošenje kofeina.

„Važno je smanjiti stres kome se svakodnevno izlažemo. U rasporedu svojih obaveza treba ostaviti malo ,praznog hoda’, kako bismo sebi dali oduška i oslobodili se rada pod pritiskom, pronaći neki miran i tih kutak u kome ćemo moći da se posvetimo samo sebi, truditi se da budemo okruženi prirodom i njenim lepotama makar i nakratko“, savetuje psihološkinja Odabašić.

Otkrijte da li ste hipersenzitivni

Neki od pokazatelja preosetljivosti jesu visoka osetljivost na fizičke i/ili emotivne stimuluse i činjenica da se lako osetimo preplavljenima velikom količinom informacija. Takođe, veća je verovatnoća da hipersenzitivne osobe pate od astme, ekcema ili različitih alergija. Dr Ilejn Aron sastavila je upitnik koji otkriva da li spadamo u preosetljive osobe, a neka od pitanja se odnose na to da li smo podložni uticaju osećanja drugih, koliko su muzička i umetnička dela u stanju da nas dirnu, da li nas uznemiruju jaki zvuci ili haotične scene... Pogledajte na http://www.hsperson.com/test/highly-sensitive-test

Tekst: Marija Radojković

Izvor: cosmopolitan.rs


Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...