U ovim sferama možete da pronađete posao danas: Nova zanimanja koja su se izdvojila


Jedan od ljudi koji ima novo zanimanje, takođe doskora nezamislivo, pogotovo u Srbiji jeste diplomirani politikolog Đorđe Đorđević. On radi kao menadžer za inovacije u firmi ICT Hub u Beogradu. Do te pozicije došao je putem prakse i samostalnog usavršavanja. Njegov posao podrazumeva izgradnju kapaciteta za inovacije i identifikovanje inovativnih poslovnih prilika za različite kompanije iz tradicionalnih industrija. Ovo često podrazumeva i spajanje startapa sa korporacijama: „Inovacija sama po sebi jeste nešto što nastaje u slobodnijem okruženju, ali da bi se ona ostvarila, primenila i testirala, postoji ceo proces koji se mora pažljivo ispratiti. Pored toga, organizacija ili kompanija koja želi da implementira neku internu inovaciju prvo mora da izgradi tzv. innovation-friendly internu kulturu, a to ponekad može biti dug proces. Posebno sam ponosan što sam pomogao ekipi iz startapa Solagro da dobiju dodatno finansiranje i razviju svoj sistem za pametnu reciklažu koji se trenutno postavlja po Beogradu. Uskoro će naši građani moći da dobijaju vredne nagrade svaki put kada recikliraju svoj ambalažni otpad. Nadamo se da će to doprineti čistijem i lepšem gradu.“

Đorđe zaista ima zanimljiv posao kojim se ne može podičiti mnogo ljudi u Srbiji. Većina, ipak, radi ili traži poslove u nekim do sada već poznatim sferama.

Po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje toku 2017. i 2018. godine, utvrđeno je da je iskazana izuzetna zainteresovanost poslodavaca za zapošljavanjem sledećih profila: diplomirani inženjer informacionih tehnologija, elektotehnike za mehatroniku, geodezije, elektrotehnike i računarstva, elektronike, mašinstva i građevine sa odgovarajućim licencama, profesor matematike, fizike nastavnik/profesor stranih jezika, lekar sa odgovarajućom specijalizacijom (anesteziolog, kardiolog, pedijatar, oftalmolog, ginekolog...), diplomirani farmaceut, biohemičar i stručnjak za finansije - računovođa.

Kada je reč o profilima nižeg nivoa obrazovanja, najlakše dolaze do posla operateri na CNC mašinama, zavarivači, autotroničari/mehatroničari, knjigovođe, računovođe, zanimanja u oblasti nege starih i zdravstvene negovateljice, medicinske sestre (specijalista instrumentiranja) i kozmetičari, kuvari, elektrotehničari: elektronike, računara, računarskih mreža i telekomunikacija, tehničari mehatronike, tehničari za biotehnologiju, tehničari za kompjutersko upravljanje, radnici na obezbeđenju - tehničari obezbeđenja, tesari, zidari, armirači. Sa druge strane, poslovi za koje poslodavci iskazuju slabiju tražnju su: profesor defektolog za osobe s poremećajima u ponašanju, specijalista strukovni vaspitač, istoričar / master istoričar, diplomirani politikolog za međunarodne poslove, diplomirani socijalni radnik, diplomirani likovni umetnik, master likovni umetnik, diplomirani profesor ruskog jezika i književnosti / master profesor ruskog jezika i književnosti, master inženjer zaštite životne sredine, diplomirani socijalni radnik, master inženjer menadžmenta, diplomirani istoričar umetnosti.

Poslednju deceniju sajt Poslovi Infostud izdvojio se, takođe, kao velika berza poslova. Ima u proseku više od 700.000 posetilaca mesečno koji tragaju za novim poslom, među kojima su i oni koji već imaju jedan, ali traže novi. Direktorka sajtova za zapošljavanje i ljudske resurse, Sonja Ćetković, kaže: „Razvoj tehnologije i interneta stvorio je nova radna mesta. Promene su veoma dinamične u IT-ju, gde svaka nova tehnologija inicira nova znanja programera. Tako su u poslednje vreme počeli da se traže developeri za programske jezike : Python, React, Docker i Node.js. Takođe, trendovi poput Big Data, veštačka inteligencija i mašinsko učenje stvaraju potrebe za analitičarima i inženjerima podataka (Data Analyst, Data Scientist), internet i razvoj društvenih mreža rezultirao je potražnjom za content menadžerima, blogerima, administratorima društvenih mreža, pozicija u digitalnom marketingu i sl. Međutim, veliki broj ljudi otišao je iz zemlje, zaposlenost je porasla, interesovanja tražioca posla su se promenila, pa se zato sada oseća veliki deficit na nizu nižekvalifikovanih poslova. Tako je sada poslodavcima veoma teško da pronađu kuvare, frizere, zavarivače, automehaničare, vozače, bravare...“.

Gospođa Ćetković dodaje da se ljudi ipak najviše prijavljuju za poslove sa titulom komercijalista, merchandiser, anketar, poslovni sekretar, administrativni radnik i fakturista, dok je oglasa za poslove časovničara, kožara, knjigovezaca, pa čak i stolara sve manje u poslednje vreme. 

Prekvalifikacija će svakako mnogima dodatno biti potrebna. „Danas su u fokusu celoživotno učenje i edukacija. Stalnim obukama i doškolovanjem, obezbeđujemo to da ćemo uvek biti u toku sa inovacijama u određenoj oblasti i samim tim uvek zaposleni. Potreba da se osećamo sigurni  motivisaće ljude da se prilagode promenama ne bi li je ostvarili“, dodaje Čanković.

To je dosta lakše reći nego uraditi u praksi, pogotovo danas kada su svi kanali otvoreni, ali i mahom nepoznati. Po mišljenju Reida Hoffmana, suosnivača Linkdina postoje tri stvari koji uspešni profesionalci vremenom shvate kada je o njihovim karijerama reč. Ne možete ih naći u knjigama, ne uče se na fakultetima, a niko više nema 15 godina vremena da bi ih otkrio sam:

Konkurencija.

Svi žele posao koji je dobar i tako se stvara gužva za jedno radno mesto. Zato je važno imati kompetitivnu prednost. Ona se razvija iz onog što posedujete (znanje, novac), željene staze kojom biste želeli da se krećete u budućnosti i realnosti na tržištu, tj. da li je to nešto za šta su drugi ljudi voljni da daju novac. Najbolja karijera kombinuje te tri stvari: vredna je vaših želja koje ostvarujete koristeći ono što posedujete, a vođeni ste potrebama tržišta. Ako nemate iskustvo, što je normalno ako ste tek završili fakultet ili ste prešli u drugu profesiju, samo se zapitajte: „Kako mogu nekome da pomognem? Koje potrebe ljudi imaju?“ Zadovoljite te potrebe, rešite probleme. Tako ćete postati neophodni.  

Network.

Na fakultetu je bilo lako praviti poznanstva: na raspolaganju je bila cela klasa, ekskurzije, sastajanja sa studentima fakulteta iz sličih domena, a do kontakata se dolazilo slučajno i stihijski. Ali u „odraslom svetu“, pravljenje sopstvene mreže mora biti proaktivno. Veze sa ljudima su važne jer upravo tu leži rešenje za nalaženje novog posla. Oni su ti koji kontrolišu izvore, šanse i informacije. Prilike ne plutaju u slobodnom prostoru, one su zakačene za ljude. Zato - ako tražite priliku, najbolje bi bilo da tražite osobu. Svako će pre zaposliti nekog stručnjaka koga lično zna, nego dati mesto osobi sa najjačim CV-jom. Najbolje bi bilo da se družite se osobama koje su već ono šta vi želite da postanete. 

Rizik.

Sistem obrazovanja kažnjava neznanje, tj. greške negativnim ocenama i ljudi veoma rano nauče da se boje grešaka. Ali, opet u „realnom životu“ nikada se nešto ne zna dok se ne proba. Na greškama se uči, ali se u njih na srlja. Najuspešniji profesionalci jesu oni koji ulaze u inteligentne rizike. Svi žele da igraju na sigurno, stoje jednom nogom na zemlji i sa dve ruke se drže za metalnu ogradu, da bi njihov rizik bio minimalan, ali je baš to u stvari najrizičnije za karijeru. Ako taj rizik znači dobiti otkaz i izgubiti nešto novca i vremena, to onda nije najgora stvar na planeti koja može da se desi. Ali, ukoliko je rizik ugrožavanje profesionalnog ugleda i potpuni gubitak materijalne imovine, to nije pametno iskušavati. Generalno, bolje prilike obično su skopčane sa dosta znakova pitanja.“ 

Hoffmanu podvlači da je svaki dan ispit, i da pauze nema.

Ko bude savladao moto današnjice: Get comfortable being uncomfortable, moći će da se snađe na tržištu rada u narednih deset godina, a verovatno i duže. To znači svakodnevno žongliranje na lopti, gde vrh lako i brzo može da postane dno, i obrnuto.

Mada, dobar restoran imaće da ponudi posao i u 100 narednih godina. Pa i duže.

Tekst: Branislava Kostić

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>> https://www.instagram.com/elleserbia/

‹ Prethodna 2 / 2 

Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...