U ovim sferama možete da pronađete posao danas: Nova zanimanja koja su se izdvojila

foto: Pixabay

Da li će rečenica: „Nikad kravata, nikad stalni posao“, postati merilo platforme za zapošljavanje XXI veka pita se Branislava Kostić..

ELLE Brazil se zatvorio.

Izdavačka kuća Editora Abril iz Sao Paula je u velikim finansijskim problemima, zbog čega je otpustila 170 ljudi i objavila gašenje 10 velikih časopisa. Grom je pogodio modni, svet izdavaštva, ali i tržište rada. Iako nije novost da više ništa nije sigurno, bilo je za verovati da će neki vrhovi ipak preživeti potop. Do pre samo nekoliko godina karijerni put bio je jasan: škola + fakultet + stalan posao na neodređeno vreme + 35 godina staža = penzija + zlatan sat. Sigurnost su imali zaposleni, ali i kompanije. Berza na kojoj smo svi svakodnevno, tržište rada, postalo je vrlo frekventna pijaca kadrova. Jedan, dva posla za ceo život svakako su prošlost.

Studija Razvojne banke Saveta Evrope u kojoj je učestvovalo 20.000 radnika koje su poslodavci identifikovali kao „visoki potencijal“, došla je do informacije da je četvrtina tih ljudi imala u planu da radi negde drugde u narednih godinu dana. Kao što i zaposleni imaju svoje nesigurnosti, takođe ih imaju i poslodavci. I kada svi pređu preko ove zastrašujuće činjenice, lakše je postići produktivne i poštene odnose koji će podstaći ambicije i jednih i drugih. Nekada je konstantni napredak bio vezan samo za određene struke kao što su to programeri ili generalno IT-jevci. Danas se od svih očekuje da napreduju svakodnevno: pravljenje novih alata, razvijanje veština i generalno multidisciplinarnosti. Hirurgija je napredovala od ušivanja kože do povezivanja nerava, a dizajn od table za crtanje do 3D printinga, a tu se nije zaustavilo. Grudva nastavlja da se valja. Ekspertiza u bilo kom polju danas traje dosta kratko.

Klasično obrazovanje ne može da drži korak sa novim zanimanjima za kojima se javlja potreba, pa se mladima često savetuju dodatni kursevi, programi, radionice, usavršavanja i doškolavanja. Generalno, veoma je teško davati studentima specifične informacije potrebne za njihov budući posao, a da se ni ne zna koji će taj posao biti. Čuveni milenijalsi navode da su „učenje i sposobnost napretka i razvijanja“ prvi uslov dobrog posla. Ljudu su svesni da im je usavršavanje potrebno i ako im poslodavci to ne budu nudili, dodatno znanje će tražiti dalje, neretko u drugoj firmi. Međutim, i velike kompanije pooštrile su pravila, shvativši da im jedino neprikosnovena dominacija na tržištu obezbeđuje opstanak.

Netflix dogovor sa svojim zaposlenima tipičan je primer kako novi poslovni aranžmani izgledaju. CEO kompanije Reed Hastings je izjavio: „Mi smo tim, a ne porodica.“ Sam se pridržava sledećeg pravila, a savetuje svoje, a i druge menadžere da rade isto: „Često razmišljam za kog bi se svog čoveka, da mi kaže da za dva meseca ide na slični posao, borio da zadržim u Netflixu? On je vredan. Svi ostali trebalo bi da dobiju velikodušnu otpremninu, da bi se otvorilo mesto za dragocene radnike“. Novi aranžman nema veze sa finoćom. Bazira se na sporazumu da će oni sa slabim performansom biti otpušteni, a svi oni koji ostanu imaće dobre plate i zanimljive prilike za usavršavanje i napredovanje.

I same strukture velikih biznisa su se promenile.

 Najveće svetske kompanije sa početka XX veka (proizvodnja gvožđa, auto-industrija, energetika) delegirale su segmente svojih poslova i dragocenih lanaca manjim kompanijama. I koja bude izvršavala zadatak bolje, zadržaće ih kao klijenta. Na primer, električne instalacije za jaguar, land rover i volvo prave se u firmi Aptiv u Novom Sadu. A ako pozovete call centar čuvenog kozmetičkog brenda The Body Shop misleći da zovete Ameriku, najverovatnije će vam se javiti neko iz centra Beograda iz firme Sitel ko radi od 20.00 do 04.00 ujutru i dati vam potrebnu informaciju na tečnom engleskom. A Future Living Lab - Space 10 mala je firma u Kopenhagenu koju vodi nekoliko vizionara i entuzijasta, a uspeli su da se nametnu lancu Ikea kao jedan od glavnih snabdevača ideja za proizvode. Rezultat svega ovoga jeste povećanje inovativnosti i profita, ali dramatičan gubitak bilo kakve sigurnosti. Karijera je nešto što se gradilo godinama i trajalo. Davalo ljudima priliku da napreduju, da se razvijaju i osećaju ponosnim na sopstveni napredak. Obezbeđivalo finansijsku i mentalnu nagradu, činilo život smislenim, svrsishodnim i plaćalo račune. Danas sve to visi o koncu, a čvrsto tlo je ljudima duboko potrebno: „Poznati psiholog Abraham Maslov je u svojoj Teoriji motivacije smatrao da je potreba za sigurnošću i bezbednošću jedna od osnovnih i univerzalnih ljudskih potreba i sledi čim se ispune one fiziološke, tj. žudnja za hranom, vodom i vazduhom.

Sigurnost se danas ispunjava kroz stalni posao, zdravstveno osiguranje, red i zakon, krov nad glavom...Tek kada se to zadovolji, u miru se nastavlja dalje: potrebom za pripadnošću (prijatelji, porodica, seksualnost), uvažavanjem (sebe i drugih, samopouzdanje, ostvarenje) i samoostvarenjem (kreativnost, moralnost, spontanost, manjak predrasuda).

Egzistencijalni psiholozi i psihoterapeuti skreću pažnju na to da je osećaj sigurnosti za kojim ljudi tragaju uvek lažan i da je biti potpuno siguran i bezbedan nešto nemoguće. Mudrije bi bilo naučiti nositi se sa tim i prihvatiti da je život nepredvidiv i u stalnom menjanju. Time bi se, smatraju oni, oslobodili mnogih svojih strahova i anksioznosti“, kaže Marija Čanković psihološkinja i psihoterapetukinja.

Prošlogodišnja studija koju je izveo McKinsey Global Institute došla je do zaključka da će 73 miliona poslova biti izgubljeno zbog automatizacije do 2030. godine.

Promene su uveliko u toku. Neka zanimanja nisu u potpunosti nestala, ali je zbog razvoja tehnologije smanjen broj radnih mesta: kasirima su na crtu stale samouslužne kase (a sve njih verovatno će zameniti čitači kodova samih namirnica koji će jednostavno promeniti stanje na kartici kupca čim izađe iz radnje), poštarima e-mailovi i elektronske uplatnice, turističkim agentima travel sajtovi, taksi dispečerima mobilne aplikacije, a ekspertima za vođenje društvenih mreža svakodnevni individualci. 

Međutim, ni promene na tržištu rada nisu novost. Ljudi danas i ne znaju da je krajem XIX i početkom XX veka postojalo zanimanje fabrički lektor. Radnici u fabrikama imali su duge i teške smene, a lektor je bila osoba koja im je prijatnom bojom glasa razgovetno čitala novine ili knjigu i tako obezbeđivala neku dozu razonode. Kucači (knocker-uppers) su oni koji su pre izuma budilnika lupkali dugačkim štapovima ljudima na prozore da se ne bi uspavali za posao. Njihove usluge najčešće su koristili lekari, učitelji, pekari i policajci. Sa druge strane, istraživanje firme Gartner tvrdi da će veštačka inteligencija razviti potrebu za 2,3 miliona poslova.

Titule kao što su developer, SEO stručnjak, menadžer društvenih mreža, uber vozač, menadžer dronova, ekspert za Cloud computing i inženjer samovozećeg automobila su do pre deset godina bile nezamislive. Mnoga zanimanja (još) ne postoje u Srbiji, dok u svetu u sledećim strukama ljudi imaju ozbiljne karijere: veterinary acupuncturist, pet psychic, stem cell researcher, waste management consultant, robotics technician, wind turbine technician, chief happiness officer...

Nastavak pročitajte na sledećoj strani  1 / 2 Sledeća ›

Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...


Magazin