Na kafi sa umetnicima

Foto: Profimedia

Koje su slavne evropske kafee posećivali vodeći intelektualci i umetnici? Proučite i pridružite im se na jednoj kraćoj i jačoj…

Emile Zola je svoj slavni tekst „Optužujem” napisao u pariskoj kafani Durand, Kafka je prvi rukopis svog „Preobražaja” pročitao naglas u praškom Stefanu, Lenin i Trocki pili su i igrali šah u Rotondi na pariskom Monparnasu, impresionisti Manet, Degas i Renoir okupljali su se u pariskoj kafani Guerbois, Freud je imao bazu u bečkom Landtmannu, Hemingway je „Sunce se ponovo rađa” napisao za stolom u kafani Closerie de Lilas u Parizu...

Da su i danas kafići mesta u kojima pisci traže i nalaze inspiraciju potvrđuje i primer J. K. Rowling, koja je prvi roman svoje megapopularne serije o Hariju Poteru napisala u malom kafiću u Edinburgu, gde je s kćerkicom provodila sate i sate budući da je onde bilo toplo i prijatno, a nije imala za grejanje u iznajmljenom stančiću. Umetnici i kafa strasno se vole već stolećima.

Otkako je pre šest stotina godina crno zrno skriveno u crvenoj ljusci biljke Coffea arabica prvi put isprženo i od njega pripremljen aromatični napitak koji duh održava lucidnim i u gluvo doba noći, a već prvi jutarnji gutljaj pokreće misli, ubrzava krvotok i razbuđuje telo, taj gorki eliksir kreativnosti očarao je umetnike, posebno pisce i slikare, učinivši mesta gde se posluživao njihovom drugom kućom. I dok se u početku posluživala za malim okruglim stolovima u malim belim šoljicama, kao na Istoku, a priprema je bila složenija od rituala pušača lule, s vremenom su prostori u kojima se kafa konzumirala postajali sve veći i udobniji, ponuda vrsta sve bogatija (danas postoji čak 4.000 aroma, zavisno od sorti i načina prženja), a način pripreme sve sofisticiraniji.

Prva coffee house u Evropi, ako ne računamo Istanbul, otvorena je u Veneciji 1645. (po nekima u Marseju 1640, po nekima u Hagu 1644), a onda su se „kuće kafe” brzo raširile po većim gradovima pretvarajući se u mesta intenzivnog društvenog života, političke agitacije i zavera, poslovnih dogovora i ljubavnih susreta, koja su u 19. i 20. veku kao svoju bazu posebno prigrlili književnici i umetnici. Stalni gosti imali su svoj sto, obično malo odvojen, u mirnom uglu, za kojim su uz šoljicu kafe u oblacima duvanskog dima, neretko dopunjenim i drugim podsticajnim sredstvima, od apsinta do hašiša, oslobađali svoju kreativnost, pisali, skicirali, beležili...

S ubrzavanjem tempa života kafane danas polako odumiru, ali su za 150 godina otkako postoje postale epicentri društvenog života, a neke od njih iznedrile su toliko važnih događaja, ličnosti i kreativnih rezultata da su dobile važno mesto u istoriji mnogih evropskih metropola. Kafa koju ćete popiti na tim adresama, makar bila najgora koju ste u životu srknuli, imaće zasigurno poseban, nezaboravan ukus.

Pripremili smo za vas mali vodič po najslavnijim evropskim književnim kafanama.

FRANCUSKA

Café de Flore, Pariz

Otvoren 1865, ime je dobio po kipu boginje cveća koji je nekad stajao na ulazu, a danas ga krasi bujno rastinje. Apolinaire je tu osnovao svoj časopis, nadrealistima je Flore, uz Deux Magots, bio druga baza, Picasso je u njemu upoznao Doru Maar, Sartre i Simone de Beauvoir zvali su ga svojom drugom kućom, bio je neslužbeno sedište egzistencijalista, a Jacques Prévert je na jelovniku zapisivao svoje pesme. Flore je i danas in mesto na kojem se sastaju kreatori, filmski poslenici, pisci, izdavači... 

Deux Magots, Pariz

Čim je 1885. otvoren, s pogledom na šarmantni Sen Žermen, postao je ultimativno okupljalište intelektualne elite. U njemu je stolovao slavni pesnički trojac Verlaine/ Rimbaud/Mallarmé, Oscar Wilde je 1900. svako jutro dolazio na kafu, Picasso i Braque utemeljili su tu kubizam, Aragon, Breton i Soupault napisali „Manifest nadrealizma”, a Janet Flanner intervjuisala je Jamesa Joyca. Najslavnije razdoblje kafana je doživela za vreme Drugog svetskog rata i posle njega, kad su se umetnici s Monparnasa preselili bliže Seni.

Brasserie Lipp, Pariz

S Deux Magots i Café de Floreom čini trougao na frekventnom Sen Žermenu. Takođe uređen u stilu artdekoa, od susedna dva slavna kafića razlikovao se po tome što je nudio i hranu. Najveću počast odao mu je Hemingway u svojim pariskim memoarima detaljno opisavši jelovnik i tamno pivo koje je tu obično naručivao. Lipp je bio utočište Saint Exupéryju, Andreu Malrauxu, Albertu Camusu, Robbe-Grilletu, francuskim predsednicima, a danas je omiljena adresa popularnog filozofa B. H. Lévyja.

AUSTRIJA

Café Central, Beč

Nezaobilazno mesto političkog, kulturnog i književnog života Beča, kafe Central ima legendarni status. Arkade i velika sala s obiljem gotičkih ukrasa daju poseban šarm prostoru u kojem se i danas okupljaju političari, televizijski voditelji, pisci i glumci, dok su nekad tu stolovali Freud, Kokoschka, Trocki, Zweig... Nakon Prvog svetskog rata kafana je bila zatvorena, no 1986. je obnovljena u nekadašnjem, venecijanskom stilu.

Café Landtmann, Beč

Najstarija bečka kafana, zidova obloženih drvetom i sofisticiranog enterijera, od samog je osnivanja okupljala glumce i režisere iz susednog Burgtheatera, te profesore s obližnjeg univerziteta. Utemeljivač psihoanalize Sigmund Freud svakodnevno je tu igrao šah i tarot, povremeno čak primao pacijente, a ugodna atmosfera privukla je u Landtmann i proslavljenog režisera Maxa Reinhardta, glumicu Marlene Dietrich... Važno: legendarni dvobojni mramorni kolač (Marmorgugelhupf) služi se i danas.

NEMAČKA

Café Wintergarten, Berlin

Smešten u Književnoj kući (Litteraturhaus), u vili iz 19. veka okruženoj vrtom koji ga odvaja od gradske vreve i čini mirnom oazom, ovaj kafić/restoran namenjen piscima, ali otvoren i za javnost, i danas je jedno od najprijatnijih berlinskih mesta „s dušom”. Dok sedite za nekim od stolova za kojima su pisali Günter Grass, Heinrich Böll, Hans Magnus Enzensberger ili Peter Handke, možete se okrepiti uz odlične supe i salate, a možda sretnete i nekog od gostujućih slavnih pisaca stipendista koji odsedaju na spratu. 

MAĐARSKA

Café Gerbeaud, Budimpešta

Luksuzno okupljalište intelektualaca i političara uz obalu Dunava koje je 1884. godine otvorio bogati Švajcarac, Gerbeaud nazivaju kraljicom peštanskih kafana. Svi umetnički pokreti, od simbolizma do modernizma, rađali su se za ovim mermernim stolovima i deset metara dugačkim šankom.

ČEŠKA

Café Slavia, Prag

U prelepom pogledu na Vltavu i Karlov most 1884. je među prvima uživao nemački pesnik Reiner Maria Rilke, Kafka je u ovoj kafani vodio duge diskusije s Maxom Brodom, a Karel Capek bio je „deo inventara”. Šezdesetih je kafana Slavia postala sastajalište filmskih poslenika češkog novog talasa: Milosa Formana, Ivana Passera, Vere Chytilova, Jiríja Menzela i Jána Kádara. 

ENGLESKA

Café Royal, London

„Ako želite da vidite Engleze u najengleskijem izdanju, idite u Royal, gde se svojski trude da budu poput Francuza”, napisao je glumac ser Herbert Beerbohm Tree. Zlatno doba Royala bilo je između 1880. i 1939, kad su tu zalazili O. Wilde, G. B. Shaw, A. C. Doyle, Chesterton, Yates, Virginia Woolf. Fotograf Cecil Beaton barokni je salon opisao kao „najlepšu sobu u Londonu”.

ITALIJA

Café Florian, Venecija

Proslavljena kafana na Trgu sv. Marka postala je omiljeno okupljalište književnika ubzo nakon otvaranja davne 1720. Orijentalnu atmosferu potcrtavaju scene i likovi oslikani na stolovima, kao i ogledala s arabesknim okvirima. Od tri salona u Florianu, Marcel Proust najviše je voleo „azijski”, ispod kipa Kineza... 

Café Greco, Rim

Goethe, Byron, Stendhal, Baudelaire, Liszt i Wagner bili su „Grecovi stalni gosti”, a i kralj Ludvig II Bavarski voleo je da navrati. Otkako je 1995. preuređen, Rimljani u njemu u pauzi na poslu piju kafu s nogu, a polagano uživanje u udobnim stolicama prepuštaju turistima. 


Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...