Kako da svoju kožu sačuvate ovog leta

foto: Shutterstock

Jedino ukoliko leto ne provedete zatvoreni u četiri zida, pocrnećete. Sunce se ne možete izbeći, ali ga možete dočekati spremni i zaštićeni. Činjenica je da je ozonski omotač sve oštećeniji i da ne morate više živeti na Novom Zelandu da bi vas ovo uplašilo.

Sunce je danas većim delom dana štetno, a ono što se mora znati osim „ne izlaziti na sunce od 11 do 16 časova“ jesu sledeće stvari:

Pre svega

Pre izlaska na sunce, važna je dobra priprema koju treba obaviti sa dve strane. Pre svega otići kod dermatologa i pregledati sve mladeže. Čak i ono što ne izgleda sumnjivo, može to biti, a sunce će samo pokrenuti žarište ili problem ako već postoji. Ljudi najčešće smatraju rizičnim samo one mladeže koje sami vide i one koji su im najblaže rečeno ružni (veći, tamniji), ali dermatolozi ne obraćaju pažnju na izgled, već posebnom spravom (dermoskopom) proveravaju svaki i upozoravaju na potencijalne probleme. Ovaj pregled neophodno je raditi jednom godišnje pogotovo ako osoba ima svetlu put i/ili istoriju raka u porodici. On može da prevenira pojavu melanoma, ako se otkrije na vreme, ovu malignu bolest moguće je izlečiti u 90 odsto slučajeva. Po izjavi doc. dr Jean-Luca Bulliarda, profesora Univerziteta u Luizijani, skoro pola slučajeva melanoma koji su otkriveni u svetu, pronađeni su u Evropi, a 82 odsto slučajeva dijagnostikovano je u razvijenim državama. Najveći procent otkrivenih malignih malenoma je kod pacijenata od 40 do 60 godine.

Po Udruženju dermatovenerologa Srbije godišnje se u Srbiji otkrije između 500 i 600 melanoma. Ranije je dijagnostikovan u 90  odsto slučajeva tek u kasnoj fazi, tj. kada je preko veličine jednog milimetra, ali je srećom ta cifra sada između 70 i 80 odsto, što znači da je svest građana Srbije porasla kada je o zdravlju kože reč. Druga stvar sa kojom treba početi tri nedelje pre izlaganja suncu jeste konzumacija određenih tableta, preparata koji sadrže biljne pigmente, karotenoide, koje koža posle pretvara u vitamin A. Najpoznatiji od njih je beta-karoten koji je inače snažan antioksidans, a kada se radi o boji kože, on podstiče prirodno tamnjenje, tj. povećava odbrambenu funkciju povećavajući količinu melanina.

Tehnološke inovacije

Pored obavezne opreme za zaštitu od sunca koju čini sveto trojstvo zvano šešir, naočare i bela ogromna majica od gustog pamuka, na tržištu su se pojavili i kupaći kostimi koji ne propuštaju sunčeve zrake. Revolucija u zaštiti kože jeste flaster/UV nalepnica tanja od prosečne debljine dlake, koja je u stvari rastegljivi senzor za kožu. Oblikovan je za praćenje izloženosti kože UV zracima, a ujedno je i povezan sa mobilnim telefonom koji korisnika obaveštava o sigurnoj izloženosti i zaštiti od sunca. 

Koliko je dovoljno?

Često se proizvod za zaštitu od sunca ne potroši za jednu sezonu, što je u stvari pogrešno. Od trenutka kada se otvori, on je valjan još godinu dana, tj. na sledećem odmoru neće uraditi posao za koji je namenjen. Većina ljudi nanosi malo proizvoda misleći da je to dovoljno ne računajući na znojenje, kupanje i otiranje određene količine o odeću. Prava mera je 2 mg po cm2 kože, tj. oko 30 ml za celo telo i lice.

Istina je da ljudi ne nanose toliko, već samo četvrtinu od potrebne količine, što nije dovoljno. To je kao da su se zaštitili gazom. Kada je o losionu reč, pošto je ređe teksture, potrebno je otprilike jednu supenu kašiku proizvoda naneti na lice i šest supenih kašika na telo. Sprej bi trebalo naprskati 13 puta na jednu zonu, a stikom preći četiri puta osetljive regije: predeo oko očiju, ožiljke, crvenila i osipe. Kada govorimo o mleku, jedna mera je od korena dlana do vrha srednjeg prsta, a raspored je sledeći: po jednu meru treba koristiti za lice, vrat i ruke, dvostruku za stomak, leđa i noge. Takođe, proizvod za zaštitu kože od sunca treba nanositi svaka dva sata.

Hemijsko vs. fizičko

Proizvodi za zaštitu kože od sunca funkcionišu po jednom od dva principa: fizičke ili hemijske zaštite. Oni sa fizičkom zaštitom sadrže mineralne sastojke kao što su titanijum dioksid ili cink oksid, ostaju na površini kože i tako odbijaju UV zrake od kože, tj, služe kao neki vid blokatora. Njihova dobra strana je ta što štite i od UVA i od UVB zraka, funkcionišu od trenutka nanošenja, tj. nema potrebe za čekanjem da koža upije proizvod, bolji su za osetljivu kožu, ako je osoba u stanju mirovanja duže ostaju na koži, manje zapušavaju pore, te su bolji i za kožu sklonu aknama. Sa druge strane, vrlo lako se skidaju znojenjem, trljanjem, što znači da ih treba nanositi češće, na koži ostavljaju tragove, takođe i gušći film pa povećavaju znojenje pogotovo tokom fizičkih aktivnosti, isto tako, preko njih je dosta teško naneti šminku.

Proizvodi koji sadrže zaštitu na principu jedinjena sa ugljenikom kao što su oksibenzon, oktil metoksicinamat, oktil salicilat i avobenzon prouzrokuju hemijsku reakciju koja transformiše UV zrake u toplotu i potom tu toplotu koža upija. Njihova dobra strana jeste to što su tanji/ređi, tj. formula se lakše raspoređuje po koži i svakodnevno nošenje je svakako udobnije. Najčešće su ove formule obogaćene peptidima i enzimima koji dodatno hrane kožu. Njihova loša strana je ta što im je potrebno oko dvadeset minuta da počnu da deluju, a što je veći faktor, veći je rizik od iritacije osetljive kože, zapušavaju pore na masnijim tipovima kože, a ako putem znoja dospeju u oči, izazivaju peckanje. Trenutno i među stručnjacima traju debate koja je od ove dve zaštite bolja, ali se svi slažu oko jednoga - deci treba nanositi fizičke blokatore i to što češće.   

SUPER TIP

Da ne biste dobili fleke proizvode koji sadrže vitamin C, AHA kiseline, oko 15 odsto glikolne kiseline, hidrohinon i retinol ostavite za hladniju polovinu godine. 

Tekst: Branislava Kostić

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>> https://www.instagram.com/elleserbia/


Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...