PORTRETI: Elle Style Awards dobitnici za 2017.

foto: Marko Krunić

Tik pred Novu godinu, osvrćemo sa na Elle Style Awards dobitnike kojima su nagrade uručene 6. novembra u posebno dizajniranoj večeri....

Marina Abramović, životno delo

Od malih nogu je Marina Abramović. Ikona konceptualne umetnosti. Kraljica performansa. Profesorka body arta. Prvosveštenica bola i iscrpljivanja tela. Umetnica nepredvidivih psihofizičkih stanja. Muza Riccarda Tiscija. Sparing dancing  partner Jay Z-ja.. Boginja pokreta, mimike i gesta. Osnivač MA Instituta. 

Fearless woman.

Postoje 72 predmeta na stolu koje možete koristiti na meni, po želji. Ja sam objekat. Tokom ovog performansa, preuzimam punu odgovornost. Trajanje: šest sati.

Glasilo je njeno uputstvo za upotrebu kojim je započela performans Ritam O, 1974. u jednoj galeriji u Napulju. 

Među predmetima su se nalazili: vekna hleba, ruža, parfem, grožđe, makaze, ekseri, nož, metak i pištolj.

Na početku se nije dogodilo ništa, izuzev jednog poljupca. A onda je publika podivljala. Stavili su joj nož između nogu, boli je trnjem, i uperili pištolj u glavu s njenim prstom na orozu.

Bilo je to mnogo godina pre nego sto su žene počele da se ubijaju selfijima.

Iako je decenijama bila priznata u Evropi, tek joj je tromesečni maraton u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku, 2010. doneo svetsku slavu i uspeh. U okviru projekta Artist is prezent - više od sedam stotina sati nepomično je sedela gledajući ljude preko puta nje.  Bez ijedne reci. I ponekom suzom. Među hiljadama onih koji su učestvovali u tom spektaklu bili su i Lady  Gaga, Sharon Stone, Lou Reed, Liv Tyler, Isabella Rossellini, Christiane Amanpour. 

Četiri godine kasnije, više od sto hiljada ljudi satima je čekalo pred Galerijom Serpentina u Londonu da bi videlo njen performans 512 sati.

foto: Marko Krunić 

Svojevremeno joj nisu odoleli ni scenaristi Seksa i grada. U 86. epizodi, neodoljivi Rus, Alekzandar Petrovski vodi Carrie da vidi Marinu koja danima čami sama na krevetu na sprat. Pragmatična Amerikanka zgrožena je što umetnica čak i petkom ćuti i gladuje, umesto da ganja frajere.

Čitav njen život je koncept. Za jedan rođendan od oca je dobila pištolj, drugi put je htela da se baci kroz prozor. U devetoj je namerno pala na nos, kako bi joj dozvolili da ga popravi tako da liči na BB. 

Bežeći od svoje SFRJ prošlosti i stroge majke partizanke, godinama je sa Ulajem, svojim najvažnijim muškarcem, živela od ljubavi i umetnosti, u starom kombiju, krstareći i praveći antologijske uspomene. Odlučili su da se skrase i venčaju na Kineskom zidu. Puna tri meseca hodali su jedno prema drugom, peške prešli dve hiljade kilometara da bi se sastali u jednoj tački. Onda su se samo mimoišli i zauvek rastali. 

Trebalo joj je gotovo sedam godina da se vrati. Prvo je ušla kod Diora. I zaljubila se u modu.

Kao najveća umetnica ne samo života, nego i smrti, Marina je  odavno  izrežirala svoj odlazak, uz malu pomoć prijatelja, magičnog Boba Wilsona. Od tri sanduka, samo će u jednom biti ona. Niko nikada neće  saznati da li je sahranjena u Amsterdamu, Njujorku ili Beogradu.

I dok  drugi samo prelaze granice, ona  svom silinom duše i tela, u svojim memoarima prolazi kroz zidove.

„Kakav život“, napisao je neko na koricama te surovo intimne knjige.

A ona se i dalje najbolje zabavlja dok sa svojim prijateljem, fotografom Dušanom Reljinom priča viceve. I uvek se najviše obraduje korama za gibanicu i tegli ljutog ajvara.

Poslednji put plakala je dok  je slušala Callasovu.

Marija Tarlać, ikona stila

Jedna od najčeše ponavljanih mantri je da su trendovi prolazni, ali je stil večan. Ona bi mogla da bude zaštićeni svedok za ovu tezu. Hodala je pistom, stajala pred objektivima i kamerama, osvajala bilborde, pažnju i simpatije i svojom pojavom neprekidno ukazivala na to da je stil stav. A onda je rešila i da preuzme kormilo, počela je da dizajnira sopstvene komade koji su iz njenog studija gotovo odmah išetali na ulicu.

Makaze je uzela u ruke onog trenutka kada je ukapirala da se sve kreće u pogrešnom pravcu, da kriza jede građansku klasu, da su kreatori su počeli da dizajniraju isključivo za one koji se bave prodajom nafte i dijamanata, a znala je da ima mnogo žena koje tu ne pripadaju, da ima publiku koja je željno čeka. Ni sada neće sebe nazvati dizajnerkom niti kreatorkom, što je postao srpski trend dobro udatih ili još bolje razvedenih dokonih dama.

Ona je samo osoba koja sa modom živi od malena i svoju ljubav prema njoj iskazuju tako što pravi haljine, a preferira one otvorenih leđa i sa džepovima. Stasavala je u vremenu bez interneta i društvenih mreža, pa samim tim i bez copy-paste stila, ali je zato imala sestru Jelenu, crne kose ošišane na strogi paž u crnoj mini haljina, sa čizmama preko kolena u špic i ukrojenim sakoom. Ona joj je bila guru, a njih dve su bile baš svoje, daleko od klasičnih riba iz novobeogradskih blokova. Marija je bila i srpski top model, lice sa malih ekrana, devojka koja je trošila noćni život, danas je supruga i majka. I dalje živi za modu, i od mode.

Najviše se obraduje kada se njoj neka draga osoba venča u njenoj kreaciji, a jedino što može da je izbaci iz takta kada primeti da su se devojke obukle samo da bi se slikale za Instagram. Uverena je da treba nositi ono što vam omogućava lepršaviji hod kroz život. 

foto: Jelena Jovanov / stajling: Ana Ostojić / mesto slikanja Zoom Art Cafe & Photo Studio

Slavimir Stojanović, grafički dizajn

Ime mu je predodredilo slavu, ali do nje nije stigao svojim neverovatnim talentom za fudbal, koji i danas voli da igra. U zvezde ga nisu vinuli ni komični, ali spektakularni plesni pokreti koje je naučio kao klinac dok je breakdance opčinjavao njegove vršnjake. Njegova treća strast iz detinjstva pokazala se kao ključna: stalno je crtao sve što bi video, zapazio ili zamislio. Nakon što je diplomirao grafičke komunikacije na Fakultetu primenjenih umetnosti, dizajn je usavršavao u Geteborgu.

Tamošnja dominantna brutalna vizuelna jednostavnost u koliziji je s njegovim komplikovanim balkanskim stvaralačkim porivima stvorila ono što je godinama kasnije postalo poznato kao lifestyle brend Futro. U međuvremenu, radio je u najmoćnijim marketinškim agencijama kao dizajner i umetnički direktor, a potom otvorio i svoj studio.

Ono što je radio kao dete, radi i sada: doslovce ulepšava svet koji nas okružuje. Njegov prepoznatljivi estetski potpis nalazi se na većini stvari oko nas, bilo da je reč o logotipima, bilbordima, plakatima, majicama, torbama ili knjigama. Više od dve stotine međunarodnih priznanja i kampanje za najveće svetske kompanije samo su posledica strasti prema vizuelnom izrazu koja ga već decenijama drži na vrhu dizajnerske scene.

Godine 2011. uvršćen je u Tåsenovu knjigu najuticajnijih dizajnera na svetu. Iako njegova stvaralačka maksima glasi: „Komplikuj jednostavno“, doajeni njegove struke tvrde da je on upravo suprotno, u stanju da na najjednostavniji način predstavi ono što na prvi pogled izgleda veoma komplikovano. Ipak, ono što se može smatrati njegovim najozbiljnijim uticajem na današnje društvo jeste to što njegova grafička rešenja uvek u sebi kriju neki rebus i sve ljude koji ih pogledaju prosto nateraju da misle.

foto: Jelena Jovanov

Nastavak pročitajte na sledećoj strani  1 / 3 Sledeća ›

Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...


Magazin