DA LI ĆE CHAT GPT PROMENITI SVET? Ana Dodig za ELLE istražuje kakva je budućnost rada sa veštačkim tehnologijama

Samo dan pre nego što sam počela da pišem ovaj tekst, dobila sam prvi mejl na kojem je pri dnu jasno bilo indikovano da ga je generisao AI asistent, ali ga je pregledao čovek. Kakav je bio mejl? Prilično profi, poslovan, a opet nekako i friendly. Dok sam to pričala drugarici koja trenutno radi u jednoj marketinškoj agenciji srednjeg obima, saznala sam da su ceo media pitch za klijenta uradili uz pomoć AI alata Photoshopa, te da je njena koleginica ceo svoj bio za Tinder prepustila Chat GPT. Rezultat je bio da su pobedili na pitchu, a koleginica je dobila catchy biografiju za dejting aplikaciju koja je verodostojno prenela njena interesovanja, personality i težnje. Evidentno je da Chat GPT, za koji pre godinu dana većina nas nije čula, a koji predstavlja najsavremeniji AI model koji je u stanju da generiše tekst sličan onom koji je napisao čovek, sada počinje u velikoj meri da znači mnogim industrijama, posebno onim kreativnim. Treba vam visual board? Novi font? Predlog video reklame? Tekst za Linkedin ili Instagram? Landing stranica za sajt? Rešeno!

Statistika pokazuje da će Kina preovlađivati na tržištu sa najvećim procentom AI tehnologije do 2030, odnosno udelom 26.1 odsto na svetskom tržištu, te da će do kraja 2023. godine skoro 90 odsto customer service predstavljati chatbot, što bi biznisima trebalo da donese uštedu od osam milijardi po godini. Ukratko, ako ste startup i imate ograničen budžet, AI može da vam uštedi dosta para a reši priličan deo posla. Međutim, kakav je „posao“ koji će taj alat uraditi? Koliko originalan, pouzdan, kvalitetan?

Ako ostavimo po strani marketere i korisničku podršku, te uverenje kako će veliki broj poslova kodiranja i pisanja sigurno biti ukinut, šta je sa ostalim industrijama i aspektima života? Koliko će ova tehnologija promeniti ostatak sveta? Čini se kako najbitnije pitanje nije da li će Chat GPT promeniti svet, nego na koji način i u kojoj meri će ga promeniti? Najjednostavniji odgovor na ovo je da niko to ne može sa preciznošću da vam kaže, te da ćemo možda tek za dvadeset godina imati pravi odgovor na ovo pitanje.

Zanimalo me je šta Chat GPT misli o tome pa sam mu zadala to kao pitanje i alat je odgovorio neutralno, a opet pomalo i analitički, kako će uticaj Chat GPT zavisiti isključivo od ljudi. Parafraziraću, ali kako on kaže, postoji zabrinutost da će upotreba AI smanjiti broj radnih mesta (već sada u nekim firmama dizajneri postaju prekobrojni i zamenjeni alatima koji novi font i vizual mogu da naprave za sekundu ako im date dobar input), zatim tu su etička pitanja (da li će tekst, ili bilo koji deo contenta generisan od AI moći da bude prihvaćen kao legitiman, originalan i kvalitetan, a ne kopija puna plagijarizma ili manipulativnog sadržaja), bezbednosni rizici i potreba za regulacijom. U bilo kom slučaju, stav Chat GPT jeste da će slične tehnologije promeniti naš život zavisno od toga kako će se razvijati, prilagoditi i integrisati u različite aspekte društva. Moram da priznam da se slažem sa ovim generisanim Al odgovorom. Donosioci odluka u kompanijama biće presudan faktor da li će se i u kojoj meri timovi te kompanije osloniti na AI alate. Već sada znam one koji odbijaju da njihovi content writer pisci koriste Chat GPT, te ukoliko „uhvate“ onog koji koristi neki i ima plagijarizam ili opšta, generisana mesta, tom istom piscu sledi momentalni otkaz.

Sa druge strane, svi mi, bili Gen X, Millennials ili Gen Z, prošli smo dug put od dial-upa, flopi diskova preko Blackberryja, Notepada, do AI, i već tada svedočili uticaju tehnologije na posao i život, shvativši kako ne možemo zaustaviti razvoj tehnologije, ali možemo bar donekle kontrolisati promene koje neminovno dolaze. Na stranu sve to, postavlja se pitanje šta je sa mogućnošću da za nekih petnaestak godina ili pre, odete u Dom zdravlja na pregled kod Chat GPT doktora opšte prakse? Da li bi vam to bilo okej? Skoro sam na jednoj sedeljci kod drugarice bila baš usred tog razgovora. Drug koji je nedavno imao loše iskustvo kod lekara opšte prakse, zapravo više osećaj da ga lekar nije ni slušao i da ga je samo zbrzio i „odradio“, rekao je kako ima osećaj da bi mu se Chat GPT više posvetio, te da ne bi imao problem da sutra ode na pregled kod AI doktora.

Većina nas je ipak bila skeptična jer, što kaže moja prijateljica, poveriti svoj mejl AI alatu je jedno, a poveriti svoje zdravlje mašini, nešto sasvim drugo. Ljudski faktor će bar u ovim esencijalno bitnim aspektima života i dalje biti presudan i bitan. Jer, čak i ako bi AI imao sve podatke iz našeg zdravstvenog kartona, kompletnu genetičku i kliničku sliku, te akutne simptome, pitanje je da li bismo bili spremni da svoju dijagnozu poverimo proceni koja je ipak rezultat jednog koda? Pošto može da se desi da dođete na pregled kod svog doktora, a on sve vaše simptome unese u Chat GPT alat koji ima sve potrebno znanje iz medicine, studije koje su niše za vaš problem, spisak i faktor svakog medikamenta na osnovu kojih „izbaci“ preporučen tretman lekova i uput kod specijaliste.2

Otvorenost prema Chat GPT svakako će pre nastati u društvima u kojima je tehnologija odavno deo svakodnevice, pa je tako zanimljivo da će se svaki četvrti Amerikanac pre konsultovati sa AI chatbot alatom nego posetiti svog lekara, dok 8 od 10 Amerikanaca već sada veruje da AI ima potencijal da unapredi medicinsku uslugu, smanji troškove i olakša proces hospitalizacije i određivanja terapije i dijagnoze. Opet, to ne znači da bi bili opušteni da se njihova zdravstvena ustanova oslanja isključivo na AI. Ne, čak 60 odsto ispitanika studije koju je sproveo istraživački centar Pew Research Center u februaru ove godine, ne bi se osećalo dobro da svoje zdravlje preda u AI ruke. I tu ih razumem u potpunosti. Tako da AI može i jeste ušao na vrata kreativnih i tech industrija, ali mislim da ćemo za ulazak u zdravstvo, sudstvo i školstvo sačekati usavršavanje ovog alata.

P.S. Ovaj tekst nije generisan od strane AI alata. Časna ELLE pionirska.