Posetite izložbu "Simptom" Mate Đorđevića

Foto: Press

SIMPTOM- Mate u Galeriji (Legatu) Milorada Bata Mihajlović u Pančevu 2.decembar sa početkom od 20h, biće otvorena izložba kojom Mate Đorđević zatvara više nego plodnu izlagačku sezonu na teritoriji Srbije .

Batu Mihajlovića ćije ime nosi galerija i mladog umetnika sa više nego reprezentativnom karijerom, vezuje Pariz kao tačka delovanja, rada, sazrevanja. Radovi su ovom prilikom skupljeni iz  više izvora: privatnih kolekcija, arhive i vlasništva autora kao i novija produkcija na jednom mestu.

Radovi će naseliti pet soba obimne galerije na preko 150km. Obuhvataju period od  2015-19.godine, sa malim izletima u dublju prošlost kao referentnu tačku poetike autora.

Svaka od soba prestavlja jednu od minucioznih serija: Nyctophilia, Katabasis, Dečije sobe (plava soba), Demijurg, Antidot. Umetnik će se prestaviti uljanim slikama uz pratnju radova na papiru ( kolaža,crteža,konbinovane tehnike). Radovi  na papiru  tipski pripadaju različitim grupama od  zabeleški iz svezaka sa putovanja (Bern,Francuska,Italija) do crteža kao autonomni prikaz i eksperimentisanjem sa kolažom,ansamblažom i slično.

Naslov izložbe: SIMPTOM (MATE) već nas uvodi u slojeve jednog mišljenja i delovanja na kakvo smo navikli kada je slikar upitanju.Tim povodom autor kaže:

“Mislim da sam prešao bar do sada jedan put koji je od transformacije pretvorio taj moj svet u jedan oblik tragedije koja proždire realnost. Međutim i pored svega to stanje je više simptom (predznak,nagoveštaj,znamenje,indicija,znak,pokazivač ) otud i ime izložbi. Za mene je to neki viši oblik topline i dirljivost koju nosi propast. Nema tu ničeg strašnog kako se obično čini. Otud imam utisak da se o meni i tom mom radu govori sa nekim višim oblikom prezira, kao da sam nekog udario ili pregazio kolima. Ta moja izolovanost i rad je moja: fils de famille (bogato poreklo) koje u rasejanju niče, najviše pod direknim uticajem tih radova na stvarnost drugih. Tako sam je protiv sebe, uprkos svemu umešan u neke veštačke radnje osipanja i zaraze. Vlada Veličković  je u svoje vreme rekao: “Bata Mihajlović je bogom dan slikar. Za sve ovo godine i decenije uspeo je da na visokoj temperaturi održi svoje slikarstvo. To je jedna izuzetna figura u našem savremenom slikartvu”. Ta vrsta civilizovanog razumevanja i esnafskog poštovanja već fali, a samim tim mi je još veća čast da izložim ove moje rabote pod pinjelom i hartijom u galeriji koju krasi ime jednog velikog slikara.

Ima nešto sudbonosno, oštroumno i dragoceno u generacijama koje su useljavale u pukotine i otvore u prošlosti. Danas su druge stvari na ceni, no hvala Mihajloviću na rasnim apstrakcijama iz 60-70tih godina.

Nadam se da će sa druge strane ovi moji radovi u tom zdravom tonu da pobude nekog iz daleka ako ništa bar jedno valjano čeljade koje će pomisli da postoji neki ljudski kavalitet, to bi me jako usrećilo. Sećam se da smo kao studenti-kalfe sedeli u bašti Kapetan Mišinog zdanja, vukli blokove kao oružje, delili kafu i cigar, kad jednom tras Bata okružen nekim ljudima, govori kao kozer, dovikuje se ponet emocijama u kafanskom dijalogu, do njega kibla sa bocom vina, zveckaju čaše, prazne se boce, mi ne trepćemo, za nas je ta scena delovala nadrealno, kao da sam video “orla majmunoždera”.

Kako to vreme opaje i evo mene sad u Legatu sa njegovim imenom. Materijal je ucelo u većem delu period 2018-19. godine, ostatak je komentar jedne geneze, kako su se stvari razvijale. Smisao stvari je dinamizirati elemente nečega što je sticajem okolnosti:slikarstvo. Na kraju krajeva to je jedan neverovatan fenomen, možda čak i promašen. To sve ako nije umetnost a pre svega slikarstvo, onda je napast. Što se umetnik više odvaži i smelije deluje to se teže razume. Ja sam se hvatao u koštac sa tom situacijom i cedio iz nje sve moguće i nemoguće.

Čovek ustvari sporo obrađuje stvari, ima neka krajnja dinamika koja sa godinama tera čoveka na sve sporiji i sporoji rad. Metabolizam to nalaže kao neku krajnju analizu, koja se pored svih vrsta stilova i rituala uliva u život, hteo to ti ili ne. “

Mate Đorđević je srpski slikar i crtač.  Rođen 1983. godine u Beogradu.

• Završio slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti  u klasi Gordana Nikolića.  

 Izlagao na velikom broju izložbi domaćeg i stranog karaktera. Dela autora se nalaze u kolekcijama domaćeg i stranog karaktera. Bavi se crtežom, grafikom, slikom i skulpturom.


Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...