Moj prvi put: Šestoro mladih o svojim počecima u karijeri

Foto: Miljana Vuković

Predstavljamo vam šestoro mladih i talentovanih ljudi koji su na velika vrata kročili u svet mode...

Vasilije Vujović, fotograf, 16

„U zimu 2011. konačno sam dobio svoj prvi digitalni fotoaparat. Planirao sam foto-sešn dva meseca unapred, jer smo čekali da drugarica koja mi je bila model smrša 10 kilograma, pošto fotošop nije bio opcija. Ni dan danas mi stvarno nije jasno šta je bio koncept tog slikanja i šta je meni bilo u glavi, samo znam da smo oboje završili jako prehlađeni, jer je slikanje podrazumevalo polivanje hladnom vodom na 5 stepeni celzijusa.

Uprkos tome, bio je divan osecaj oživljavati svoju ideju, toliko da sam shvatio da ovim želim da se bavim ceo život“, opisuje Vasilije svoje prvo veliko iskustvo u svetu fotografije. „Čovek bi pomislio da se tad i tamo prijateljstvo između mene i mog prvog modela završilo, međutim ostali smo veoma bliski prijatelji i kolege, i dan danas radimo sa sve luđim idejama. Iako su slike bile delimično uspešne, naučio sam se organizaciji i jednoj velikoj istini, a to je da za uspešne slike mora postojati neka hemija izmedu modela i fotografa“, kaže Vasilije kome su uzori veliki modni fotografi, Tim Walker i Steven Meisel.

Sanja Jocić, dizajnerka, 25

Prvi izazov za ovu mladu dizajnerku, nakon završenih master studija na Swedish School of Textiles u Švedskoj, bila je Beogradska nedelja mode. Publika je tada premijerno mogla da vidi njen projekat Dream Awake, koji nikoga nije ostavio ravnodušnim. „Reakcije su bile fantastične, a najčešći komentari da odeća na modelima izgleda bolje nego na fotografijama, i da svi jedva čekaju da se nađe u prodaji. Bila sam jako uzbuđena“, kaže Sanja, koja je tom prilikom prvi put učestvovala na takmičenju B Future by Perwoll, održanom u okviru Belgrade Fashion Weeka (BFW), i našla se među petoro finalista. „Za mene je to bila velika čast i dokaz da sam na pravom putu.

Najvažniji momenat za mene je da vidim svoje modele na pisti, u pokretu. Tada sav moj trud i rad dobijaju veći smisao i pružaju mi priliku da kažem – to je to!“ Osnovna odlika komada koje Sanja dizajnira je mogućnost da se nose na više različitih načina, što pruža raznolikost u estetskom smislu, stilu i formi. „Prilikom svake promene oblačenja, odeća je imala tendenciju da izgleda potpuno neočekivano. Na Fashion Weeku mi je trebalo vremena da odlučim kako će koji model biti nošen, jer je svaki zanimljiv na svoj način“, priznaje, i dodaje da joj je predstavljanje na BFW pružilo mogućnost da sagleda svoju kolekciju iz drugog ugla: „Sada sam podstaknuta da krenem sa prodajom modela, a da pritom radim i na sledećoj kolekciji.“

Gavrilo Vujović, frizer, 31

„Samo učešće na Belgrade Fashion Weeku smatram privilegijom, osećao sam se kao da igram za reprezentaciju. Uživao sam u energiji koju sam razmenio sa kolegama iz MATRIX tima – Anne Elise, brend menadžerkom i edukatorkom, sa Markom iz salona Bombastik u Kragujevcu, Katarinom iz salona LOG IN u Nišu i Marjanom iz salona Full Moon u Beogradu. Svako novo poznanstvo nosi novo iskustvo, a može se reći da sam tokom ta tri dana stekao mnogo novog i pozitivnog iskustva“, kaže Gavrilo. Učešće u Beogradskoj nedelji mode je, ističe, apsolutno ispunilo njegova očekivanja: „Oduševljen sam inspiracijom dizajnera sa kojima smo radili, tako da sam sa lakoćom upotpunio njihove kreacije.

Potvrdio sam sebi da se svaki trud isplati. I pored toga što radim kao individualac, shvatio sam da me izuzetno inspiriše timski rad“, priča Gavrilo, a koliko je sve bilo uzbudljivo iskustvo za njega svedoči i to što je u jednom trenutku bukvalno u naručju preneo manekenku sa jednog kraja bekstejdža na drugi, kako bi joj na vreme završio frizuru.

Staša Skoko, organizatorka, 25

Nakon nekoliko godina iskustva u modnoj industriji stranih brendova, za Stašu je organizacija revija na Belgrade Fashion Weeku bila finale kojim je zaokružila njen dosadašnji angažman. „Ono što publika vidi u nekoliko minuta na sceni, organizuje se skoro dva meseca unapred i upravo to je najveća čar ovoga posla“, objašnjava Staša. „Organizacija prve modne revije ima veliki uticaj na moju predstojeću karijeru, jer su to trenuci kada shvatite kako čak i najmanji takt muzike i momenat kada model izlazi na scenu moraju u potpunosti biti usklađeni. Bila sam ubeđena da sam, zapravo, režiser kratkih filmova, jer svaka revija koju organizujem ima svoju priču, svoju istoriju brenda, svoj lični pečat i određeni utisak koji je potrebno preneti publici, a sve to u samo desetak, petnaest minuta, koliko traje prosečna modna revija.

Moda je umetnost i kroz ovo iskustvo naučila sam da će mi se neretko dešavati da mesecima unapred sa dizajnerom osmislim scenografiju za reviju, a da par sati pred reviju dobijemo potpuno novu sjajnu ideju i za par sati je realizujemo. Baš zbog toga što je u modi sve moguće i zato što je neizvesna i nepredvidiva, ova profesija prerasta u ljubav“, kaže Staša, kojoj će kao najlepša uspomena ostati atmosfera u bekstejdžu. „Pored aplauza publike, najlepši osećaj je ulazak manekena u bekstejdž nakon defilea revije i taj naš „bekstejdž aplauz“, kolektivni zagrljaj i vrisak sreće. Sve kockice se tada sklope, trud se isplati a euforija traje još puno puno dana nakon revije.“

Dimitrije Šaratlić, maneken 21

Modnom pistom je šetao i pre Fashion Weeka, ali kaže da nijedan događaj do tog trenutka nije imao toliki publicitet i toliku važnost za njega. Uprkos velikom auditorijumu, zbog čega je, po svom priznanju, verovao da će imati tremu, Dimitrije je bio potpuno opušten. „Osećao sam se sjajno, kao da je baš ta pista, u tom trenutku, bila jedino mesto na kome je trebalo da budem i gde pripadam“. To su, izgleda, zapazili i ljudi iz sveta mode, jer se broj njegovih angažmana nakon BFW drastično povećao.

Osim što mu je donelo nove poslove, učešće na Beogradskoj nedelji mode je Dimitriju pružilo priliku da se u praksi upozna sa stvarima koje je, kako kaže, do tada znao u teoriji:  „Bio sam napokon upoznat sa celom organizacijom vezanom za nedelju mode. Otkrio sam kako funkcionišu timovi frizera, šminkera, manekena, fotografa i svih ostalih koji su radili na tome da se radovi kreatora  prezentuju u najboljem svetlu. Vrlo zanimljivo iskustvo.“

Ana Lazarević, šminkerka, 28

„Bila sam jako uzbuđena kada sam saznala da ću učestvovati na Beogradskoj nedelji mode. Biti deo najvećeg modnog događaja kod nas i sarađivati sa najboljim šminkerima u zemlji, za mene je bila ponuda koja se ne odbija“, priča Ana kojoj je angažman na BFW evocirao uspomene na njene modne početke. „Posle više godina srela sam se sa ljudima sa kojima sam sarađivala dok sam se bavila modelingom i bila ispred objektiva fotoaparata. Bila sam jako srećna zbog toga, ali i jako uzbuđena zato što sam na ovom događaju želela da dam svoj maksimum i pariram ljudima koji su radili na tom projektu, kao i da zadovoljim očekivanja kreatora i organizatora koji su mi ukazali čast da budem deo svega toga.“ Za Anin posao važni su kreativnost i veština, ali je na BFW savladala još jedan važan uslov za poziv šminkera – brzinu: „Bilo mi je bitno da stignem da našminkam sve modele na vreme, a to je bilo nešto sa čime se nisam srela ranije. Iako je na momente delovalo neizvodljivo, uspela sam.“

Priredio: Milan Đačić


KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...


Magazin