Svet po Karlu

Foto: Guliver/Getty Images

Ovoga puta nije u pitanju ni kolekcija, ni miris, ni Chanel, ni moda, ni stil – nego nešto neobično – knjiga aforizama, povodom koje Karl Veliki priča ekskluzivno za Elle!

Umetnički direktor kuće Chanel, koji je pre desetak godina smršao 42 kilograma i napisao knjigu o tome, redovno kritikuje ljude sa viškom kilograma i pri tom ne preza da upotrebi najteže reči.

Predstavnice udruženja žena sa istaknutim oblinama su ga zbog toga već tužile, ali čini se da se Lagerfeld nije iskreno mnogo potresao. Cinik po prirodi i bez „dlake na jeziku“ u svojim razmišljanjima ne štedi nikoga, pa ni rođenu majku. Knjiga sa njegovim aforizmima, The World According to Karl, koja se pojavila ove jeseni postala je bestseler.

U ekskluzivnom intervjuu za Elle 80-ogodišnji modni kralj priča o svom viđenju mode, odnosu sa roditeljima, kumama, prema ženama i samom sebi.

Kada sam pitala ljude koji vas poznaju, šta ih kod vas najviše fascinira, svi su mi govorili o Vašoj ljubaznosti. Da li Vas to čudi?

Pa, s ljudima koji mi priređuju neprijatnosti umem da budem jako zločest, pravi sam šampion u tome. Nisam katolik i jako sam osvetoljubiv. Međutim, sa ostalima zaista nisam takav.

Svejedno Vam je šta ljudi misle o Vama?

Mogu da pričaju o meni šta god požele, pod uslovom da to nije istina. Ja sam svoja vlastita marioneta, lik iz crtaća.

Pojavljujete se čak i kao filmski lik, u biografskom filmu o Yvesu Saint Laurentu, u kojem vas glumi Nikolai Kinski, čiji je otac čuveni  glumac, Klaus Kinski. Da li su se konsultovali sa Vama oko njegovog izbora?

Ne, kakav je? Možete li da mi ga pokažete na vašem laptopu? Ah, nimalo ne liči na mene, ali je prihvatljiv. Nedavno su mi u emisiji  Le Petit Journal pokazali jednog drugog glumca. Bio je više mediteranski tip i činilo mi se da je on odličan izbor. No, zapravo mene to nimalo ne zanima. Dobro ili loše, ja sam iznad iznad kategorija i to mi daje veliku slobodu da uvek kažem ono što mislim, bez okolišanja. A reči mi baš i nisu slaba strana...

Da li to znači da su reči važnije od mode?

Važne su knjige, važna je fotografija, važne su slike, a te tri stvari zajedno su od kapitalne važnosti. Moj posao je mešavina svega toga. Obožavam reči i, da ne radim u svetu mode, studirao bih jezike, ali sam previše lenj. Moj otac je govorio devet jezika, ja samo četiri.

Često govorite o majci, ali retko o ocu. Zašto?

On je bio ultraozbiljan, mnogo nežniji od mame, ali i daleko manje zabavan. Uvek mi je ponavljao: „Traži od mene šta god poželiš, ali ne pred majkom.“ On je bio poslovan čovek, totalno zaokupljen onim što je radio. Rođen je 1880. i proživeo je više života, u Kini, Rusiji, Karakasu... u jednoj potpuno drugačijoj epohi. Nisam ga često viđao, detinjstvo sam proveo na selu, u apsolutnoj slobodi. Roditelji su bili u Hamburgu, ili na putovanjima, ali nikada nisam imao utisak da me ne vole.

U poglavlju Elisabeth i ja, ipak, otkrivamo da je vaša majka prema vama bila jako stroga, pa čak i gruba...

Čitavog života mi je govorila strašne stvari tipa: „Nozdrve su ti užasno široke, moraćemo kod krojača da ti sašije zavese za njih!“ Da li se takve stvari govore deci? Obožavao sam tirolske šešire, ali ona mi je govorila: „Izgledaš s tim kao stara lezbejka!“

To vam nije smetalo?

Ne, imao sam osam godina, i nisam razumeo šta to zapravo znači.

Vi nikada ne govorite o svojim problemima, o stvarima koje vas muče. Zašto?

Možda zato što ih nisam puno ni imao, ili možda zato što imam prirodni oklop koji me štiti od udaraca, ili zbog toga što to ne smatram temom za razgovor. Mnogo mi se sviđa pretpostavka koju ljudi imaju o mom životu i možda je istinu nemoguće ispričati.

Postoji li neki određeni trenutak kada ste odlučili da "izmislite“ svoj lik?

Ne, to se naprosto dogodilo, samo od sebe. Sve je na meni najnormalnije. Šta je tu tako posebno? Nosim kravatu, košulju, sako, farmerke.

Nastavak pročitajte na sledećoj strani  1 / 2 Sledeća ›

Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...