Elizabeth I - najvažnija vladarka Engleske

Elizabeth I, W.Holl/Foto: Shutterstock

Vladavina kraljice Elizabeth I naziva se zlatnom erom Engleske. Iza Elizabeth kao legende skrivalo se sitno i slabašno telo jedne žene.

Celog svog života bila je okružena neprijateljima, najvažnija vladarka Engleske, najpoznatija kraljica nove ere, Elizabeth Tudor. Starija polusestra naložila je da je zatvore u Tower, papa ju je ekskomunicirao, zet je bio poslao silnu flotu protiv nje, Gloriane, slavne kraljice. Njena vladavina, koja je trajala skoro pola veka, od 1558. do 1603, naziva se zlatnom erom Engleske, elizabetanskom erom u kojoj su procvetali moreplovstvo, trgovina i kultura i u kojoj su postavljene osnove za uspon Engleske do globalne sile. Elizabeth I, poznata kao Devičanska kraljica (The Virgin Queen ili The Maiden Queen), Gloriana, ili Dobra kraljica Bess (Good Queen Bess) bila je peti i poslednji izdanak dinastije Tudor na engleskom tronu. Za vreme njene vladavine protestantska (anglikanska) crkva stekla je svoju konačnu formu, nastala su brojna dela Williama Shakespearea, osnovana je, s radom Francisa Bacona, moderna nauka, a svet Francisa Drakea je oplovljen. U njeno vreme osnivaju se i prve kolonije u Americi, njeno ime ponela je kolonija Virginia.

Elizabeth Tudor, rođena 1533. u palati Greenwich na Temzi, kao ćerka Henricha VIII i nesrećne Anne Boleyn, posle čijeg pogubljenja je, zajedno sa svojom polusestrom Mariom, bila isključena iz reda prestolonaslednika, pošto je Henrich želeo sina za naslednika. Tek posle odlučujućeg uticaja šeste i poslednje žene Henricha VIII, Catherine Parr, skupštinskom odlukom od 1544. Elizabeth je ponovo uključena u red prestolonaslednika, kao treća i poslednja. Ime je dobila po svojim bakama, Elizabeth od Jorka i Elizabeth Howard. Henricha VIII nasledio je njegov desetogodišnji sin Edward VI, bolešljiv i plašljiv dečak u čije ime su sve do njegove prerane smrt (umro je s petnaest godina) vladali njegovi ujaci. Godine 1553. na engleski presto dolazi Maria I Tudor, koja će u istoriju ući kao Marija Katolička, i Krvava Marija – nazvana tako zbog brutalne rekatolizacije Engleske. Ako je pojednostavljena istorijska istina da je Henrich VIII zbog Anne Boleyn poništio svoj legitimni brak s majkom Marije I Tudor, Katharinom od Aragonije, španskom katolikinjom i time zaratio s Vatikanom, te se priklonio protestantizmu, koji je bio počeo da osvaja Evropu, onda je i navodna „osveta“ Marije I Tudor nad Engleskom u ime svoje namučene majke i svog sumornog detinjstva, jedna popularna poluistina.

Nastavak pročitajte na sledećoj strani  1 / 3 Sledeća ›

Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...