Najveća enigma modnog sveta: Misteriozan Cristóbal Balenciaga

foto: Profimedia

Uprkos jakom publicitetu, biranju "monstruma" za modele i mržnji koju je gajio prema klijentima koji su kupovali previše, enigmatičan Cristóbal ostao je da bude jedna od najzanimljivijih ličnosti Pariza i modne industrije,punih 46 godina posle smrti.

"Kralj je mrtav."

Kada je list Women's Wear Daily objavio ovaj naslov 23. marta 1972. godine, niko u modnom svetu nije imao sumnju o kome je reč. Tada je postojao samo jedan kralj mode, i njegovo ime je bilo Cristobal Balenciaga.

Ovog kralja visoke mode i čuveni Dior zvao je "majstorom svih nas", dok je velika Coco izjavila kako je Balenciaga bio "kreator u pravom smislu te reči... drugi su samo obični modni dizajneri. Balenciaga je bio i ostao jedini kreator."

Još od trenutka kada je 1937. godine otvorio svoj prvi modni salon, Cristobal je smatran za vodećeg kreatora: ono što Balenciaga osmisli danas, to će ostali dizajneri da urade sutradan ili sledeće godine, ali svakako u trenutku kada je Crisobal zakoračio napred u neke nove ideje. 

A post shared by Ecléctico (@eclec_tico) on Feb 28, 2018 at 4:30pm PST

Iako je njegov uticaj prepoznat i neizmeran za celu modnu industriju, on sam ostaje velika enigma.

Ne pamtimo ga kao Coco po prepoznatljivom izdanju, niti kao Diora po određenoj epohi (New look), niti po kulturološkom fenomenu koji se vezuje za punk i modu, u slučaju Vivienne Westwood. Pamtimo ga možda najviše po jednostavnosti i savršenom kroju. Po reoblikovanju ženske figure, tako da odeća koju pamtimo iz 50-ih predstavlja antitezu njegovim modelima.

Njegov kroj bio je legendaran, skulpturalan, precizan i vrlo smeo. Ništa nije pristajalo telu toliko dobro i moćno od Balenciaginog odela. Žene koje su probale njegove modele, nisu htele više da nose modele ostalih dizajnera.    

Rezervisani genije mode   

Niko nije kriv za taj val misterioznosti oko Balenciage, osim samog kreatora.

Za razliku od Diora koji je obožavao da komunicira s novinarima, te bio druželjubiv i prijatan za saradnju, ili Coco koja je još tada shvatala moć marketinga, Cristobal nije voleo publicitet i za života je dao tek nekoliko intervjua, ostajući prilično zagonentan. 

Pored odbijanja da ga intervjuišu, novinari su ga retko kad viđali jer je vrlo malo izlazio u javnost, a kada je izlazio, to je radio vrlo inkognito. To je postalo toliko upečatljivo da su se novinari zapitali da li Balenciaga postoji ili je marketinški trik, duh. Čak i na adresi njegovog butika, u ulici 10 avenue Georges V, vladala je neka monaška atmosfera.  

Bettina Ballard, mlada urednica mode u magazinu Vogue, imala je priliku da među prvima upozna kreatora, kada je došla u Pariz 1937.

U jednom delu njene autobiografije koji nosi naziv "The Secret World of Cristóbal Balenciaga", novinarka ga opisuje kao vrlo tananog i nežnog muškarca, moćne pojave: Španac bledolikog tena i crne, zagasite kose kretao se graciozno i pričao tiho. Njegov glas bio je nalik peperju, lagan, fluidan...

Prudence Glyn iz njujorškog The Times-a sa kojom je Crisobal razgovarao 1971. godine, napisala je: U posleratnoj modi, Dior je gurao modni svet napred osmislivši New Look, ali za puriste postojao je samo jedan kralj kome su se klanjali, Cristobal Balenciaga.

Glyn je kasnije objasnila kako je sam Balenciaga nalazio bespotrebnim da objašnjava svoju vokaciju, a ne zato što je smatrao da je iznad svih.    

Revije nalik crkvenim službama, modeli prozvani "monstrumima" i skupa klijentela

Za mnoge, revije Balenciage su bile najbliže modnim prezentacijama s religioznim iskustvom, prepune naboja i napetosti. 

Tadašnja urednica Voguea, Diane Vreeland otkrila je svojevremeno:"Jedna se zvanica onesvestila. Toliko je vladalo neko uzbuđenje da si imao osećaj kako vrlo lako možešo da eksplodiraš i umreš na licu mesta. Sećam se na jednoj reviji početkom 60-ih, na kojoj sam sedela kraj Audrey Hepbern kako me je glumica u jednom trenutku upitala zašto se udržavam i ne dišem, na šta sam joj ja odgovorila da vodim računa kako se ponašam jer sam deo press-a. Preko puta mene Gloria Guiness se klatila na stolici jer je bila na vrhuncu ekstaze gledajući kolekciju. Svi oko mene su imali te crvene oči i penu u ustima kao pred samu smrt."

Novinarka Ernestine Carter kasnije je izjavila kako je revija najviše ličila na tradicionalna pentekostalnu službu ili audijenciju kod Pape nego na klasičnu reviju.

Velika debata tada je pokrenuta po pitanju modela koje je Cristobal birao, i koje su mediji prozvali "monstrumi".

Dok su neke manekenke bile vrlo elegantne, otmene i nesvakidašnje lepote, neke su bile više nego netipične, neugledne i po tadašnjim kriterijumima, ružne. Ali sam Balenciaga nije želeo da u fokusu revije budu manekenke, već njegova odeća i svakako nije želeo da njegovi modeli izgledaju kao seks igračke. Tada ste mogli da zamislite Garbo u Balenciaginom modelu (bila je njegov klijent), ali ne i Bardot. 

Najveći "monstrum" među njegovim modelima bila je Colette, omiljena manekenka Balenciage, sa njenim "Dracula hodom, velikom glavom, jakim ramenima i dugačkim rukama...", kako ju je opisala Ballard. 

Colette (foto: Profimedia)

Ali iako je za tadašnje standarde Colette bila previše krupna, previše nesvakidšanja, ona i ostale manekenke koje su radile za Cristobala oslikavale su njegovu težnju da odevni komadi koje on osmisli, pristaju različitim tipovima građe i figure.

Ta njegova odlučnost išla je dotle da je bio jedini couturier (kreator visoke mode) koji je insistirao da se njegova moda u magazinima "slika" na njegovim modelima. Frustirani urednici su se protiv toga borili tako što bi njegove modele slikali s leđa ili bi im "otkinuli" glavu u štampi.

Iako je njegova klijentela bila srednjih godina, sam Balenciaga je odevao žene različite dobi, i umeo da obuče nekoliko generacija jedne porodice. U bilo kom slučaju, tokom 40-ih i 50-ih idealna klijentkinja jeste bila u srednjim godinama, vodila je vrlo balansiran, ispunjen život i imala posebno oko za detalje i istančan kroj. Tada je uostalom bio trend ne da starije žene izgledaju mlađe, već da mlade dame teže izgledu starijih dama.     

Kada je u pitanju klijentela, sam Balenciaga je cenio one koji su znali da prepoznaju šta im odgovara.

Klijentkinje koje su izrazile želju da kupe kompletnu kolekciju ili veliki deo nje, nisu dobile odobrenje da to urade, odbijene su. Ipak, i tu je bilo protekcija pa je tako Barbari Hutton, najbogatijoj ženi u tom trenutku i naslednici velikog bogatstva dozvoljeno da naruči 19 haljina, šest kostima, tri kaputa i negliže da bi 1963. godine grogica von Bismarck kupila čak 88 modela! 

Kad znamo da je samo za jednu haljinu potrebno više od tri probna fitinga, onda se podrazumeva da je grofica spavala i jela u ateljeu slavnog kreatora.

Da je to najbiže rečeno istina dokazuje izjava naslednice naftnih bušotina, Claudije Heard de Osbourne, koja je odmah nakon Balenciaginog odlaska u penziju izjavila:" Sada kada je Balenciaga završio sa kreiranjem, ja više ne znam šta da radim, s obzirom da sam na dnevnoj bazi odlazila kod njega na probe."

Sam Balenciaga nije se nikada pojavljivao na svojim revijama. Samo odabrani su ga viđali na fitinzima, i to najodaniji klijenti kuće. Revije je posmatrao iza rupe na zidu, fokusirajući se na sopstvene kreacije, a ne na komentare zvanica.

Na sledećoj strani pročitajte ko su bili top klijenti kuće, kako su izgledale prezentacije njegovih modela i kakve komentare za odeću su imali novinari i klijenti:

Nastavak pročitajte na sledećoj strani  1 / 2 Sledeća ›

Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...


Magazin