KAKO DA BEZBEDNO PRIJAVIM NASILJE: Autonomni ženski centar donosi važne smernice, ali i vaša prava u ovom postupku

Ako doživljavate nasilje koje se trenutno dešava PRVO mislite na svoju BEZBEDNOST!

• svoje ime i prezime, ime i prezime osobe koja vrši nasilje prema vama,
• adresu gde se nasilje desilo,
• da li osoba koja vrši nasilje ima oružje (legalno ili nelegalno), da je pripadnik snaga bezbednosti ili privatnog obezbeđenja,
• da li radi u prodavnici oružja ili opreme za lov i robolov, da li je lovac, da li je bio učesnik ratnih sukoba,
• ukratko navedite kako i šta se desilo, da li je bilo pretnji ubistvom ili samoubistvom, da li je korišćeno/prećeno oružjem ili nožem, čekićem i sl.
• da li vas je osoba koja vrši nasilje prema vama davila, ili je zavisna od alkohola i narkotika,
• da li su mal. deca prisustvovala nasilju i/ili je nasilje vršeno i prema deci,
• da li ste ranije pozivali policiju zbog nasilja u porodici, odnosno da li su bile izricane mere radi vase zaštite,
• da li se vodi neki sudski postupak (razvod, poveravanje dece, imovinski spor).
  Iako je policija u obavezi da uputi patrolu, vi brinite o vašoj bezbednosti dok patrola ne dođe.

Postupanje policijske patrole

Policijska patrola je dužna:

• da sa vama i osobom koju ste prijavili da vrši nasilje razgovara odvojeno, u različitim prostorijama
• da o onome što su videli i čuli obaveste nadležnog policijskog službenika za nasilje u porodici
• ako je neophodno, da pozove hitnu pomoć ili će ponuditi da vas prevezu do zdravstvene ustanove, ili će vas uputiti da sami odete
• da vas obavesti kada treba da dođete u Policijsku stanicu kod nadležnog policijskog službenika za nasilje u porodici ili će vas kolima odvesti u policijsku stanicu kako biste dali izjavu

Zapamtite: policija nema pravo da vas pita da li ćete da svedočite ili da se pridružite krivičnom gonjenju.

Ako doživljavate nasilje koje se trenutno ne dešava

 pozovite SOS telefon kako biste se procenio rizik u kome se nalazite i sa vama napravio plan kako da budete bezbedni nakon što prijavite nasilje
 pozovite službu besplatne pravne pomoći kako biste se raspitali o mogućnosti pokretanja postupaka radi vaše zaštite
 prijavite prethodno nasilje tužilaštvu (usmeno na zapisnik, podnošenjem krivične prijave na šalteru tužilaštva ili slanjem putem mejla)
 prijavite prethodno nasilje nadležnom policijskom službeniku za nasilje u porodici

Postupanje nadležnog policijskog službenika za nasilje u porodici

Nadležni policijski službenik je dužan:

• da uzme pismenu izjavu od vas i od osobe koju ste prijavili da vrši nasilje (napomena: uvek uzmite vaš primerak izjave)
• da od vas uzme fotokopije dokaza (lekarske izveštaje, skrinšotovane poruke, sudske odluke i sl.)
• da proceni rizik od neposredne opasnosti od nasilja u porodici
• da se konsultuje sa dežurnim javnim tužiocem oko daljeg postupanja i eventualno, po nalogu tužioca, zadrži osobu koju ste prijavili do 48h
• da odluči da li će osobi koju ste prijavili izreći hitnu meru (udaljenje iz stana/kuće i/ili zabranu prilaska i kontaktiranja) u trajanju od 48h (hitna mera se izriče bez vaše saglasnosti ako nadležni policijski službenik proceni da je potrebno da je izrekne radi vaše zaštite)
• da vama uruči Obaveštenje da je osobi koju ste prijavili izrečena hitna mera i da vas obavesti da ukoliko osoba koju ste prijavili krši hitnu meru, da odmah to kršenje prijavite policije
• ukoliko predstavnik Centra za socijalni rad nije prisustvovao vašem davanju izjave, dužan je da vas obavesti da će vas pozvati Centar za socijalni rad kako bi procenili rizik u kome se nalazite
• da celokupnu dokumentaciju dostavi nadležnom javnom tužilaštvu i centru za socijalni rad prema vašem prebivalištu, kako bi tužilaštvo odlučilo da li će od suda da traži produženje hitne mere za još 30 dana
• da vas telefonskim putem obavesti o tome da li je sud produžio hitnu meru za još 30 dana, odnosno da li je osobi koju ste prijavili sud odredio meru pritvora do 30 dana

Zapamtite: nadležni policijski službenik je dužan da vam predoči da je lažno prijavljivanje krivično delo, ali ne sme da vas time zastraši da odustanete od prijave i nema pravo da vas pita da li hoćete da svedočite ili da se pridružite krivičnom gonjenju.

I u ovom periodu brinite o svojoj bezbednosti! Pozovite SOS telefon kako bi dobili pomoć i podršku. Vi najbolje znate šta je u stanju da uradi osoba koju ste prijavili. Uz podršku SOS telefona napravite sigurnosni plan. Ukoliko je osoba koju ste prijavili u bekstvu, razmislite o privremenom izmeštanju na sigurnu lokaciju (Sigurna kuća, prihvatilište i sl.)

Postupanje javnog tužioca

Javni tužilac je dužan:

• da u roku od 24h koliko traje izrečene hitna mera, odluči o tome da li će sudu da podnese predlog da se hitna mera produži za još 30 dana
• da u slučaju da je određeno zadržavanje u policijskoj stanici do 48h, sasluša osobu koju ste prijavili i da sudu podnese predlog za određivanje pritvora ili određivanje mere zabrane prilaženja, sastajanja i komuniciranja sa vama iz člana 197 Zakonika o krivičnom postupku
• da zatraži od Centra za socijalni rad kratak izveštaj o tome kako oni procenjuju rizik u kome se nalazite, kao i njihovo mišljenje o tome koje sve oblike nasilja se preživeli

Postupanje suda

Sud je dužan da:

• u roku od 24h od momenta kada je tužilaštvo podnelo predlog, da odluči da li će produžiti hitnu meru za još 30 dana
• vam dostavi Rešenje o produženoj hitnoj meri ili o meri iz člana 197 ZKP na vašu kućnu adresu (napomena: ukoliko ste promenili mesto stanovanja, podnesite pismenu molbu sudu da vam se Rešenje ili pošalje na novu adresu ili uruči u sudu)
  I u ovom periodu brinite o svojoj bezbednosti! Pozovite SOS telefon ili službu besplatne pravne pomoći kako biste dobili pomoć i podršku.

Obavezno prijavite policiji ako osoba koju ste prijavili krši produženu hitnu meru.

Postupanje Grupe za koordinaciju i saradnju

Grupa za kooridinaciju i saradnju, koju čine javni tužilac, nadležni policijski službenik za nasilje u porodici i stručni radnik centra za socijalni rad, je dužna:

• da se sastaje najmanje jednom u 15 dana i da razmatra sve prijave nasilja koje su se desile između dva sastanka
• da prilikom razmatranja vaše prijave, ponovo procene rizik od ponavljanja nasilja u kome se nalazite i da, ako smatraju da rizik postoji, naprave Individualni plan zaštite i podrške (napomena: vi imate pravo da znate šta je sadržina Plana koji je donet radi vaše zaštite i podrške)
• da vam omogući da učestvujete na delu sastanka na kome se razmatra vaša prijava (uživo ili putem aplikacije za razgovore) i da učestvujete u izradi vašeg Individualnog plana zaštite i podrške
• ako ne učestvujete na sastanku Grupe za koordinaciju i saradnju proverite kod Centra za socijani rad da li je izrađen vaš Individualni plan zaštite i podrške, šta je njegov sadržaj i predložite dopune ili izmene.