Organizacija FemPlatz nedavno je predstavila izveštaj šestogodišnjeg najvećeg regionalnog projekta za zaustavljanje nasilja nad ženama. U Srbiji, fokus projekta bio je na razvijanju digitalnih alata za prijavljivanje nasilja nad ženama, promovisanje nulte tolerancije prema nasilju nad ženama u 15 opština u Srbiji, podrška Centrima za žrtve seksualnog nasilja u Vojvodini i zalaganje za uspostavljanje ovakvih centara u Centralnoj i Južnoj Srbiji kao i poboljšanje dostupnosti usluga u 10 opština u Srbiji, posebno za žene i devojčice u situaciji nasilja iz višestruko diskriminisanih grupa.

  • Preko 2.700 žena i devojaka, uključujući i one iz ugroženih zajednica, dobilo je psihološku i pravnu pomoć
  • Preko 320 žena koje su preživele nasilje imalo je koristi od programa ekonomske reintegracije
  • Razmotreno je i usvojeno 7 pravilnika i priručnika, 10 smernica i 18 preporuka u skladu sa Istanbulskom konvencijom za pružanje usluga podrške žrtvama svih oblika nasilja
  • Preko 1.100 pružalaca specijalističke podrške žrtvama svih oblika nasilja povećalo je svoje znanje kroz 28 inicijativa za razvoj kapaciteta
  • Realizovano je 26 kampanja i inicijativa u cilju podizanja svesti o štetnim rodnim stereotipima

U Srbiji je razvijena mobilna aplikacija za pomoć ženama u situaciji nasilja, razvijena su tri protokola za jačanje kapaciteta centara za žrtve seksualnog nasilja za pružanje kvalitetne podrške žrtvama nasilja nad ženama, a veliki napredak je što je i Vlada Srbije usvojila 3 ​​izmene: Strategiju za prevenciju i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja nad ženama i nasilja u porodici 2021-2025, Zakon o izmenama i dopunama zakona o zabrani diskriminacije i Zakon o rodnoj ravnopravnosti.

Više od 160 žena koje su preživele nasilje dobile su podršku SOS telefona, 50 Romkinja koje su preživele nasilje u porodici pohađale su obuku za stručno usavršavanje, a pokrenuto je opsežno i prvo takve vrste multidisciplinarno istraživanje femicida.

DA LI ŽENE TREBA DA SE ODRIČU NASLEDSTVA U KORIST MUŠKOG ČLANA PORODICE? Ekonomska moć nad drugim je osnov nejednakosti
Unsplash/Gemma Chua Tran 

Licencirali smo uslugu SOS telefona što je nama tada, u tom trenutku omogućilo da mnogo više pažnje i naših kapaciteta svih organizacija u mreži SOS Vojvodina, usmerimo na razvoj ove usluge u cilju da što više žena bude u prilici da pozove naše telefone i da sve naše SOS telefone učinimo dostupnijim svim ženama iz ranjivih grupa” istakla je Biljana Stepanov, direktorka SOS Mreža Vojvodine i Centar za podršku ženama, i dodala:"Podrška programa je bila dragocena zato što je omogućila da se umrežimo, da privučemo zainteresovane, da motivišemo druge ženske organizacije”.

Projekat koji je u okviru regionalnog programa sprovodio Ženski romski centar Bibija imao je za cilj da doprinese razvoju mera usmerenih na višestruke nejednakosti i druge oblike diskriminacije i nasilja sa kojima se suočavaju Romkinje. „50 Romkinja koje su preživele nasilje u porodici su imale mogućnost stručnog usavršavanja i prekvalifikacije kroz pohađanje stručnih obuka. Takođe je za njih kreirano 50 induvidualnih planova, i svrha toga bila je da se osigura veza između mentora i mentorisane i da postoje jasna očekivanja I međusobno razumevanje o ciljevima mentorskog programa i samog procesa,“ izjavila je Slavica Vasić, direktorka Ženskog romskog centra Bibija.

Godinama su ženske organizacije civilnog društva informacije o femicidu dobijale iz medija i nije postojalo neko istraživanje koje bi moglo da opiše kako je i šta se dešava kada je femicid u pitanju, kako sistem radi i da li radi, da li imamo adekvatan odgovor.„Zahvaljujući regionalnom programu, uradili smo prvo multidisciliplinarno istraživanje o fenomenologiji femicida. O femicidu se govori i u medijima, uspeli smo da temu stavimo na agendu“, izjavila je Kosana Beker programska direktorka Femplatza.

Priče ovih žena koje su bile deo ovog putovanja i koje su napravile transformativnu promenu u poslednjih šest godina, zahvaljujući regionalnom EU programuPrimena normi, promena svesti“, našle su se u istoimenom animiranom videu.

Nasilje nad ženama nije privatna ili porodična stvar. To je naše kolektivno pitanje – kao zajednice, kao društva, kao čovečanstva. Zajedno ćemo nastaviti da se zalažemo za žrtve i da radimo na okončanju nasilja nad ženama u Srbiji.

Opšti cilj projekta "Primena normi, promena svesti", pokrenutog 2017. godine, bio je okončanje rodne diskriminacije i nasilja nad ženama, sa posebnim fokusom na najugroženije grupe žena, u šest zemalja Zapadnog Balkana i Turskoj. Kroz program, koji je podržala Evropska unija, osnaživane su ženske organizacije i mreže žena koje pripadaju manjinskim i višestruko diskriminisanim grupama, implementirale su se ciljane inicijative za podizanje svesti, u skladu sa Istanbulskom konvencijom, kako bi se sprečilo nasilje nad ženama i devojčicama.