Ilija Milošević: Kravata definiše stav

Tekst: Ana Stefanović

Iliju znam iz klabinga već duže od decenije. To je čovek čiji su večernji outfiti oduvek bili toliko zanimljivi i veseli da ih je bilo nemoguće ne primetiti i zapamtiti čak i u mraku i gužvi diskoteke. O njima se tu i tamo i pričalo po undergraund krugovima, jer, u to vreme je bilo vrlo malo tako doslednih stylish muškaraca u gradu. Na randevuu s njim i njegovim ormanom, koji se dogodio jednog od prvih toplih dana ovog proleća, marketing menadžer Universal Music Groupa za Srbiju Ilija Milošević zračio je istim pozitivnim stavom i prepoznatljivom estetikom, ali na jedan svež muževan i savremen način.

Najpre nam je skrenuo pažnju na svoj musketarski kostim koji je kupio u Barseloni i koji uvek stoji prvi na štenderu kako bi ga ugledao čim uđe u spavaću sobu. „U poslednje vreme sam čovek od nakita u kostimu D’Artanjana, ali poslovno pametan“, kaže Ilija kroz smeh. Kada ga pitam šta su mu najveći modni fetiši, prvo izdvaja plišane sakoe i prsluke, zatim nakit i kravate, a onda, govoreći o šalovima, zaustavlja se i zaključuje da je odevanje jedna izuzetno kompleksna stvar. „Meni je kravata udobna i nemam problem sa višeslojnim odevanjem. Rado bih nosio i okovratnik, ali pošto je XXI vek, to bi bilo nepraktično“, smeje se Ilija i dodaje: „Ipak, to ne znači da sam u pomenutom izdanju 24 sata. U tome se najudobnije osećam, ali svakako je prisutan i casual street wear.“

Dok nam s ponosom otvara vrata ormana i demonstrira mehanizme svojih fioka za kravate i pregrada za sakoe, Ilija nam priča o tome kako je sa 17 godina već redovno nosio nasleđena tatina i dekina šik odela iz sedamdesetih. „U našoj kući uvek se negovala ideja da treba jedinstveno da izgledaš i da ostaviš utisak nekoga ko vodi računa o sebi. To je veoma važno. U nekim fazama mog života možda je to otišlo i malo dalje, pa se pretvorilo u jednu vrstu fetišizma, ali kravata, prsluk, sako i dobar pulover oduvek su bili neophodni – već u četrnaestoj sam počeo da obraćam pažnju na to.“ Priča čovek koji uvek nosi samo po jedan prsten na ruci i, iznenađujuće, nema nikakav odnos prema ručnim satovima.

Stara je priča o povezanosti i prepletenosti muzike i mode, ali za Iliju, koji radi u muzičkoj industriji, to je izuzetno važan faktor. „Osvešćenost po pitanju mode i aktuelnosti sastavni je deo mog posla, a u svetu PR poslova veoma je važno i kako izgledaš i kako ljudi reaguju na tvoj izgled. Muzika je oduvek uticala na moj stil“, ističe Ilija, a kada mu tražim da izdvoji neka imena, kao iz topa kaže: „David Bowie. Bez njega ništa. I Freddie Mercury. Taj scenski egzibicionizam jako je zabavan.“ Kako Ilija kaže, možda Beograd nekada nije bio mesto gde se na ulicama ta „sceničnost“ neguje, ali sada smo već na dobrom putu ka tome. „Ne samo što se u Beogradu menjaju društvene okolnosti nego stižu i nove generacije što su izložene moru informacija i slika koje ih u svakom trenutku na neki način inspirišu da grade nešto svoje, što je super“, primećuje on.

Ćaskajući o tome kako nas je oboje zaobišao grunge talas i kako smo umesto toga prošli kroz tehno fazu, dotičemo se priče o dizajnerima i pitam ga kome se od velikana najviše divi. „Tom Ford me nikad nije razočarao. Pre desetak godina je bio samo jedan – Gaultier. Galliano je imao svoje periode, ima i jedno neprežaljeno žuto odelo Viktora&Rolfa, ali ako biste me sada pitali gde bih da potrošim veliki novac, rekao bih: kod Toma Forda. To je ta klasična moda koja meni sada najviše odgovara.“ A u Beogradu? „Volim da nosim dizajn svojih prijatelja, jer volim to što rade – ne zato što su prijatelji. Sviđa mi se šta radi Senka u Pull My Daisyju, svaki komad je super. Ona je jedna od retkih ovde koji rade mušku modu koja komunicira na neki način sa mnom. Kalenić je večni izvor jako dobrih stvari. Kupujem i konfekciju, H&M, Zaru, ako je dobro sašiveno. Imam kolekciju Irregular Choice cipela kojima ne mogu da odolim ma koliko neudobne bile.“

Nastavak pročitajte na sledećoj strani  1 / 2 Sledeća ›

Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...