Film i knjiga utiču na moje odevanje

Tekst: Ana Stefanović

Na zvonce ispred vrata doma Jugoslava Pantelića pozvonila sam tačno u podne. Do njih sam došla popevši se nekoliko spratova uzanim spiralnim stepenicama jedne starinske zgrade. Otvorivši vrata, našalio se na temu vrtoglavih stepenica izgovorivši dobro poznatim dubokim glasom: „Dobro došli u utočište zvonara Bogorodičine crkve!“ Neko je negde napisao da on verovatno na tavanu čuva sliku sebe koja stari umesto njega. Ipak, unutra ne zatičemo nikakve tragove ni Kvazimoda ni gospodina Greja, već odmereno stilizovan ušuškani dom, pesmu Stillness of The Mind iz filma A Single Man koja dopire iz zvučnika i utišani televizor na kom sa DVD-a ide film Renéa Clémenta iz 1960, Plein Soleil. Uz kafu, bademe i Banini, neobavezno ćaskamo o oblačenju čekajući da počne fotografisanje. „Ne mogu sa sigurnošću da uperim prstom u nešto i kažem ’to i to je moj stil’, mene uvek nešto ponese u određenom pravcu“, kaže Jugoslav na samom početku razgovora. „Kažu mi da imam stila, bio sam čak i proglašavan za najbolje odevenog, ali nikada mi nije bilo sasvim jasno zašto baš ja. Jer ne spadam u grupu onih koji posebno vode računa o tome šta će i gde kupiti, koji se informišu, raspituju, nikada ne kupujem namenski, već slučajno, kada nešto vidim usput, kada se sklonim od kiše.“ Ma koliko on tvrdio da je stvar nenamerna i spontana, Jugoslav odista važi za beogradskog muškarca od stila. Govori o tome kako odeću kupuje slučajno, da se ne oblači po trendovima i da njegov stil najčešće formiraju umetnička dela koja ga pomere. Baš ta spontanost i neposrednost u izražavanju svog estetskog ukusa ključni su elementi potrebni za prefinjen muški stil. Bez preterivanja, bez kinđurenja, bez poziranja. „Svaki trenutak slobodnog vremena potrošim na gledanje filmova i čitanje. Primetio sam da, ako me neki film ili knjiga pomere (a to se vrlo često desi), to onda ume da utiče i na moj stil odevanja. Najčešće su to dela Francuza, a posebno filmovi Claudea Chabrola“, priča Jugoslav dok iz svog ormana izvlači čitavu armiju perfektno ukrojenih sakoa. „Nekada sam vodio računa da se oblačim koliko-toliko u skladu s trendom, ali sada više zaista nemam želju, ni potrebu, ni obavezu da to činim. Važna mi je tekstura i udobnost.“ Ipak, kako je dan odmicao, a razgovor o njegovom stilu se razrađivao dok smo rovarili po ormanu i škljocali, Jugoslav se prisećao najdražih brendova i najčešćih šoping ruta. „Ne volim da nosim preterano široke stvari, već se radije opredeljujem za nešto strukirano i uže. Što se tiče odela, pre svega gledam kroj, a krojeve koji mi pristaju kao saliveni najčešće nalazim u Patriziji Pepe. Kada bih upoznao tu ženu, zahvalio bih joj na tome. Često se opredelim da kupim i Zaru ili H&M, a za posao rado nosim i Hugo Boss odela. U emisiji Beograde, dobar dan nosim, između ostalog, i odela brenda Martini Vesto Boška Jakovljevića, koja su izuzetno dobro skrojena i sašivena. Veoma mi je bitno da imam udobnu, kvalitetnu cipelu koja čvrsto drži nogu.

Nastavak pročitajte na sledećoj strani  1 / 2 Sledeća ›

Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...


Magazin