Dries Van Noten: Ženstvene androgene linije

Moglo bi se reći da je svako ko je upoznat sa kolekcijom za muškarce koju je Dries u junu prikazao bio apsolutno pripremljen na kolekciju ženske garderobe za sezonu proleće / leto 2014.

Tada, Dries se okrenuo muškarcima iz prošlosti poput Oscar Wilda, Jean Cocteaua, Jimi Hendrixa, za koje je karakterističan taj lep, ali čudan floral print koji su kroz život nosili... Kada pogledate novu kolekciji gotovo da istog momenta možete u glavi da zamislite žene koje su ga inspirisale, a koje istovremeno mogu da se posmatraju kao srodne duše prethodno navedenih muškaraca, ekstravagantne ličnosti slobodnog duha poput Tamare Lempicke i Loulou de la Falaise.

Revija je predstavljala paradu prekrasnih cvetova mračnog romantizma, zlatnih i crnih karnera, vizantijskog zlata, otomanskih resa, vezova kao i printova bodljikave žice.

Kada je reč o materijalima Van Noten se opredelio za jednostavne tkanine poput pamuka i lana, samim tim dobijajući efekat preklapanja bogatog i siromašnog... kao pokušaj da jednostavnost prikrije i maskira to bogatstvo i prenaglašenost.

Očigledno je da se Van Noten najviše igrao tom klasnom razlikom između buržuja i jednostavnog nardoa, koristeću istovremeno i te jednostavne pamučne i lanene materijale i one visokog kvaliteta sa sve prenaglašenim karnerima, zlatnim dodacima ili krupnim cvetnim dezenima.

Detalji su bili nesvakidašnji. Pored naglašenosti u dezenima, bojama i kreacijama, i oni sami dolazili su do izražaja. Masivne ogrlice, zlatne šljokice na trepavicama, kao i niti upletene kroz kosu, naočare neobičnog oblika, sve sitne stvari koje su dale posebnu draž čitavoj kolekciji.

Neke od kreacija imale su jasno naglašen gotički duh. Crna kao osnovna boja sa pokojim efektnim detaljem, romantičarsko cveće, koje momentalno asocira na pesme Charles Baudelairea i mraćnu dekadenciju, karneri, print bodljikave žice...

Poslednje dve kreacije revije predstavljaju gotovo istu siluetu, međutim dok poslednja može da posluži kao savršeno rešenje za venčanicu, prethodna neodoljivo vuče ka ideji o haljini koja je idealan outfit za flamenko, ples koji prikazuje tugu zbog smrti, neuzvraćene ljubavi...

Kada je reč o toj mračnoj strani kolekcije Dries je insistirao da je i Španija u kojoj je pronašao inspiraciju za karnere koji krase većinu tih kreacija podjednako mračna... Dovoljno je da pogledate umetnike poput Goya, Velázquez, Zurbarán..., autori maestralnih dela punih žalbe.

Muzika koja je pratila reviju predstavljala je solo nastup bas gitariste grupe Radiohead, Colin Greenwooda, pa je tako jedna od glavnih pesama bila My Iron Lung, u skladu sa lajtmotivom kolekcije – bodljikavom žicom.

Dries Van Noten svakako je napravio maestralno paradoksalnu kolekciju, miks najvećih kontradiktornosti o kojoj će se dugo pričati.

Tekst: Katarina Pavlović


Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...