Moda se menja. Veoma, veoma brzo.

Modne kuće postaju modni brendovi, brendovi postaju trendovi, lokalno je globalno, a zarade od desetine miliona više nisu dovoljne – neophodne su milijarde. 

Samo u prošloj godini nekoliko dizajnera promenilo je pozicije – Kim Jones došao je u Dior, Hedi Slimane u Celine, dok je Raf Simons, nakon tek nekoliko sezona, otišao iz brenda Calvin Klein.

Ako ne znate šta znači premijum prosečnost – vreme je da otkrijete, jer to je jedan od trendova koji su obeležili 2018.

Na početku prošle godine nosile smo I’m a feminist majice, a na kraju šljokičave push – up brushaltere. Takođe, modna industrija zvanično je proglašena drugom po procentu zagađivanja planete, odmah nakon naftne. 

Jennifer Lawrence u Dior majici "We should all be feminists" (foto: Profimedia)

Moda se danas nalazi u jednoj vrsti borbe između tradiconalnog i digitalnog, muškaraca i žena, agresivne reklame i promišljanja, prodaje i kreative, etike i masovne proizvodnje. I da, nepohodno je da se menja, ali u nekom sasvim drugom pravcu od ovog u kom sada ide.

"Ne verujem u modnu revoluciju. Dobro se fotografiše, ali do sad nije bila naročito uspešna. Ono što je modi potrebno je kompletno resetovanje“, rekao je dizajner Alber Elbaz u toku panela BoF Voices.

Alber sa Ralph Laurenom (foto: Profimedia)

Na žalost, nismo sigurne da će se to dogoditi u 2019, ali evo nekoliko stvari koje nam se čine veoma realnim:

Izumiranje profesije modni dizajner

Prvo su postojali koturijeri, zatim dizajneri, potom umetnički direktori, a danas – influenseri. 

U vremenu kada je zarada najvažnija, deluje da profesija dizajnera nije naročito bitna – pogotovo u slučajevima ako se njene/njegove kreacije ne prodaju dobro. Ili – dovoljno dobro. Ili – najbolje.

Raf Simonsje u intrevjuu, objavljenom pre 11 godina, rekao kako se profesija dizajnera toliko brzo menja, te on sve manje oseća da mu ona pripada.

Danas Virgil Abloh otvoreno govori kako ne dizajnira, već „uređuje kolekcije“. 

Virgil na Menswear reviji za 2019/2020 u Parizu (foto: Profimedia)

Još od 80-ih modna industrija autsorsuje fabrike koje odeću šiju, ali u poslednjih nekoliko godina primećuje se trend autsorsovanja i dizajnera. Sada imamo imena koja stoje na čelu nekih kuća, ali koliko se njihov kreativni rad ceni – nismo sigurne. Ceni se isključivo prodaja.

Kreativni direktori i dizajneri su, čini se, više fokusirani na marketing, nego na stvaranje autentičnog, kreativnog, promišljenog, inovantivnog – modnog dizajna.  

(Šta ćemo nositi na proleće: U ovim kolekcijama kriju se top trendovi za sezonu spring / summer 2019)

Brend Céline – sultan umesto sultana

Možda najbolji primer za prethodno navedeno jeste promena koja je nastupila u modnoj kući Celine. Nakon što je u potpunosti promenila izgled savremene žene, dizajnerku Phoebe Philo je na mestu kreativne direktorke nasledio marketinški genije Hedi Slimane.

On je već prvom kolekcijom ovu luksuznu modnu kuću vratio u 2012. i sveo je na sopstvenu, već prepoznatljivu - Saint Laurent estetiku, a sve u cilju bolje prodaje.

Philo je uvela nov koncept power dressing-a i postavila udobnost kao standard luksuza u odevanju. Dok priželjkujemo vest koja kaže da ona preuzima kuću Chanel, razmišljamo o brendovima s potencijalom da u njenom odsustvu ispune ogromnu prazninu na sceni.

Celine look iz kolekcije koja je šokirala fanove kuće (foto: Profimedia)

Čak i najpristrasnijim philofilima savim prihvatljiva bila je ideja da naslednice njene estetike budu sestre Olsen – već pozicionirane sa svojim bendom The Row. Vanvremenski i udobni komadi za modernu ženu, prepoznatljiva su karkateristika njihovog dizajna.

Zatim, kada govorimo o evropskoj sceni, Luke i Lucie Meier iz sezone u sezonu uspešno i promišljeno razvijaju nasleđe i DNK kuće Jil Sander. Međutim, ime koje se sve glasnije spominje, i to među Philo fanovima, je - Daniel Lee.

Mladi dizajner iskustvo je stekao u kućama Maison Margiela, Balenciaga, a svoju estetiku izgradio kao direktor ready-to-wear linije u kući Céline, pod kreativnom direkcijom Phoebe Philo.

Krajem decembra 2018. predstavio je svoju prvu kolekciju za brend Bottega Venetta i preko noći postao glavna tema na društvenim mrežama, pre svega na Instagramu - gde već ima formiranu armiju fanova. 

(Bags update: 7 dizajnerskih torbica koje će biti glavni trend u 2019)

Modni feminizam i inkluzivnost

Prošle godine podosta se pričalo o feminizmu u modnoj industriji, međutim – malo toga je zaista postignuto. Poslednja nedelja mode okarakterisana je kao potpuno slepa i gluva na #metoo i #timesup vreme u kom živimo, pre svega zbog dizajnera i brendova koji na piste izbacuju svoje, možemo slobodno reći - sasvim passé vizije žene. 

Stvara se utisak da generalno, ne samo u modnom svetu, feministkinje ne napreduju mnogo kada govorimo o ženskim pravima i jednakosti.

Pristup adekvatnoj lekarskoj nezi, jednakost na radnom mestu i reproduktivna prava su od centralnog značaja za feministički pokret, međutim, neka od njih sistematski se ignorišu sve konzervativnijim stavovima i idejama. Upravo zato, neophodno je da i moda, kao industrija koja se pre svega obraća ženama, postane žestoko feministička. 

A kako?

Tako što će se, između ostalog, obraćati baš svim ženama – debelim, mršavim, niskim i visokim. I svima onima okolo i između. Na razbijanju kalupa i inkluzivnosti industrija mora uporno da radi. 

Modna mantra: održivost (sustainability)

U godini iza nas, održivost u poslovanju postaje glavna modna mantra.

Stella McCartney je pionir među dizajnerima koji su se okrenuli eko-modi (foto: Profimedia)

Radikalna transparentnost celokupnog lanca proizvodnje nameće se kao standard modnim kompanijama.   

I u 2019. modifikovanje proizvodnog procesa ostaje najznačajnija tema, ali, iako se modne kompanije trude da svoje poslovanje učine etičkim i ekološkim, važno je naglasiti da održivost podrazumeva i ponašanje svih nas - potrošača.

Ekološka kanta u Engleskoj za reciklažu odeće i cipela (foto: Profimedia) 

Način na koji konzumiramo modu ima značajan uticaj na planetu i društvo.

Umesto da gomilamo garderobu koja nam nije potrebna, vreme je da promišljenije konzumiramo – kupujemo manje ali kvalitetnije, da u svoju shopping rutu uvrstimo second hand radnje ili buvljake, a garderobu koju ne nosimo prosledimo nekom kome ona nedostaje. 

***

2019. biće zanimljiva modna godina kojoj se radujemo, a pre svega zbog činjenice da je meme fashion trend konačno iza nas! Preživele smo ga! Na scenu stupa nešto novo i sasvim drugačije - #modestfashion. Još jedan od vodećih trendova u svetu, a nadamo se da zaživeti i kod nas,  jesu platforme za iznajmljivanje garderobe. Ova praksa u prethodnoj godini zabeležila je rast jer omogućava korisnicima da zadovolje svoju potrebu za novim ili luksuznim komadima, a bez kupovine. Korišćenje umesto posedovanja - još jedan je od modnih principa za 2019.

Tekst: Dunja Jovanović i Marija Radaković

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/