U martu 1949. dodeljen je prvi Oskar za kostim. Zapravo dva Oskara, jedan za najbolji dizajn kostima u crno-nelom filmu i jedan za onaj u filmu sa kolorom, s obzirom da su se filmovi tada snimali u obe tehnike.
Te godine Roger K. Furse dobio je Oskara za kostim u Hamletu (crno-bela tehnika), a Dorothy Jeakins i Barbara Karinska osvojile su prestižnu nagradu za kostime u Joan of Arc (ostvarenje u koloru).
Od 1967. godine zvanična postaje samo jedna kategorija dodele, s obzirom da su crno-beli filmovi postali stvar prošlosti.
Ono što je zanimljivo međutim, jeste to da su nagrade za kostimografiju dobijali gotovo uvek filmovi sa istorijskom tematikom, a vrlo retko oni čija je radnja smeštena u budućnost, o onima koji se dešavaju u modernom vremenu nećemo ni da govorimo.
Svakako za epohe koje su smeštene nekoliko vekova, pa i decenija unazad, treba uložiti popriličan trud ne bi li se ovaj period verodostojno prikazao. Ipak, to nikako ne znači da oni naslovi čija je radnja smeštena u budućnost ne zaslužuju značajnu pažnju na polju kostima, koji su i te kako zapaženi i igraju veliku ulogu u samoj priči.
Međutim, žiri Američke filmske akademije ta tematika ipak ne dotiče previše.
Savremeni film i OSKAR
Kada je u pitanju savremeno doba samo su kostimi u Travels With My Aunt (1972) kostimografa Anthony Powella i The Adventures of Priscilla, Queen of the Desert (1994) kostimografkinja Lizzy Gardiner i Tim Chappel dobili Oskara.
Iako savremeni filmovi dobijaju nominacije, retko kada ih i zaista osvoje, ova dva gore navedena naslova su izuzetak, i to isključivo iz razloga što su kostimi poprilično futuristički.
Zanimljivo je da su i filmovi čija radnja se dešava u budućnosti, a čiji veliki deo atmosfere čine upravo kostimi, kao i enterijer, takođe potcenjena kategorija kada su u pitanju kostimografske nagrade.
Od 1967. do danas svega su četiri filma iz ovog žanra dobili nagradu i to Star Wars (1977), kostimografa Johna Molla, zatim The Lord of the Rings: Return of the King (2003) Ngila Dicksona i Richarda Taylora, Alice in Wonderland (2010) kostimografkinje Colleen Atwood i Mad Max: Fury Road (2015) sjajne Jenny Beavan.
Nepravedno izostavljeni i zasluženo nagrađeni
S obzirom da davne 1948. nagrade za kostiime nisu ni postojale, neki zaista veliki filmovi i kostimografi nisu dobili priznanje za svoj zaista izvanredan rad. Kao što su na primer Walter Plunkett i Adrian koji nisu dobili i te kako zasluženog Oskara za Gone With the Wind i The Wizard of Oz. Dok je čuvena Edith Head (kostimografkinja sa najviše Oskara u istoriji) mogla sasvim izvesno da ih osvoji još nekolicinu, da je ova vrsta nagrade ustanovljena ranije.
Manje poznati i definitivno nepravedno izostavljeni kostimografi koji nisu dobili priznanje za svoj rad su Rene Hubert za Jane Eyre (1943), kao i za That Hamilton Woman (1941), te Fire Over England (1937). Tu je i Irene Lentz za ostvarenja Picture of Dorian Grey (1945), Meet Me in St. Louis (1944), i Du Barry Was a Lady (1943); kao i Milo Anderson, koji je dizajnirao kostime za Rhapsody in Blue (1945), Yankee Doodle Dandy (1942), i The Adventures of Robin Hood (1938).
Međutim, imavši u vidu sve gore navedene stavke, neki od Oskara dobijenih za kostim u poslednjih par decenija, ipak su prilično iznenađujući. Iako u pitanju istorijski kostimirane epohe, kostimi se u ovim naslovima nisu posebno istakli, sa čim ćete se verujemo složiti kada navedemo koji filmovi su u pitanju, to su The English Patient iz 1996. i The Aviator iz 2004.
Oni koji su više nego pravedno kući odneli svoju prestižnu zlatnu statuu, svakako su Michael O’Connor za The Duchess (2008), Gabriella Pescucci za The Age of Innocence i James Acheson za Dangerous Liaisons (1988).
U pitanju su raskošni istorijski kostimi, koji su imali ogroman uticaj na ekranu, bez njih priča ne bi imala toliko upečatljivu celinu, kakvu je ostvarila na ovaj način.
I kada se sve sumira, na kraju dolazimo do zaključka zašto su baš istorijske epohe (pogotovo one daleke) uvek višestruko nagrađivane na Oskarima, razlog je jednostavan: Bez dobrog kostima, veoma je teško prebaciti samu priču u neko prošlo vreme.
Naravno, kompletna art direkcija je podjednako važna, ali naposletku, ipak većinu vremena naša pažnja je usmerena na same likove. Da se iza tih likova nalazi samo beli ili crni zid, kao što je ponekad slučaj u pozorištima, a da su obučeni u odgovarajuće kostime, priča bi sasvim leko mogla da se transponuje u određenu epohu, toliki je efekat dobrog kostima.
Za vas smo probrali one najupečatljivije iz filmske istorije nagrađenih filmova za kostim:
10 KOMADA KOJE SVAKA ŽENA U PEDESETIM TREBA DA IMA U SVOM GARDEROBERU: Inspirišite se da postanete ikona stila
OVI MODELI PANTALONA NAJBOLJE PRISTAJU ŽENAMA 50+ : Modne ikone sa Instagrama ih uključuju u svoje dnevne outfite
ANGELINA JOLIE PROŠETALA NAJPOŽELJNIJU TORBU ZA 2023. GODINU: Košta preko 3000 dolara i ponovo vraća u modu XXL formu
9 PROIZVODA KOJE NE BI TREBALO DA KORISTITE KADA PREĐETE 50: Umesto da čine lice svežim, daju potpuno suprotan efekat
DA LI ŽENE TREBA DA SE ODREKNU NASLEDSTVA U KORIST MUŠKOG ČLANA PORODICE? Ekonomska moć nad drugim je osnov nejednakosti