Mira Brtka je nosilac novih tendencija u srpskoj savremenoj umetnosti druge polovine prolog veka. Svoje obrazovanje stie u Beogradu, a umetniku karijeru gradi u Rimu. Iza sebe je ostavila veliki umetniki opus, iji deo emo imati prilike da vidimo tokom trajanja izlobe Refleksije, u Muzeju grada Beograda, od 17. marta do 25. aprila 2021. godine.

Refleksije omoguavaju da se sa pedesetogodinje vremenske distance, od prvog samostalnog nastupa u Muzeju Savremene umetnosti u Novom Sadu i Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu 1971. godine, nepristrasno i u duhu novog vremena sagleda raznovrsni i multimedijski opus viedisciplinarne savremene umetnice i kulturne aktivistkinje, Mire Brtke.

Izloba Refleksije donosi pregled njene produkcije, od 1964. godine, “Rimskog perioda”, do 2012. godine. Izloba predstavlja pregled razliitih ciklusa koji nas pribliavaju transformaciji njenog umetnikog identiteta, od praktikanta postenformelistikih iskustava, do predstavnika novih tendencija u savremenoj evropskoj umetnosti, od zastupnika Arganove (Giulio Carlo Argan) ideje projekta i Meninog (Filiberto Menna) stava “da umetnost ima pravo na zasebnost, ne da bi se izdvojila, nego da bi bila model drugim znanjima i praksama”, do pribliavanja Olivinom (Achille Bonito Oliva) konceptu transavangarde po kojem je “tkivo nove umetnosti proeto znaajnom dozom subjektivizma i oseajnosti, koji ne treba shvatiti samo kao autobiografski i privatni sindrom, vekao usklađenost umetnosti i individualnih motiva proišćenih upotrebom svesnog i kontrolisanog jezika”.

Refleksije mogu i treba da ukau na uticaj novih tendencija savremene evropske umetnosti na tokove jugoslovenske – srpske umetnosti druge polovine prolog veka.

Izloba e prikazati najreprezentativnije radove iz opusa umetnice, u vlasnitvu Fondacije Mira Brtka iz Beograda. Bie prikazane serije slika u duhu postenformela, kojim zapoinje njeno slikarsko stvaralatvo u Rimu, zatim istraivanja svetlosti i boje iz perioda stvaralatva u okviru grupe “Illumination”. Sledi ciklus “Belih slika”, odlikovan racionalistikom geometrijskom formom, novim tretmanom materije, prostora i svetla u slici. U rimskom okruenju, praktikovala je neke od specifinih slikarskih koncepcija, u maniru (p)op-artistikog koncepta slike. U svom viemedijskom opusu, na autentian nain je koristila papir, tekstil i tradicionalnu tehniku veza, istraujui mesto susreta dvodimenzionalnih radova sa trodimenzionalnošću i slobodnom formom (kola, asambla, objekat). Njen likovni izraz ostaje dosledan isticanju li

Mira Brtka je imala, kao retko koji umetnik sa naeg prostora, široko polje umetničkog izražavanja. Pored njenog likovnog stvaralatva, izloba Refleksije e prikazati paralelno, i sa jednakim fokusom, njenu delatnost kao filmske reiserke, kostimografkinje, modne dizajnerke, aktivistkinje.

Na izlobi e biti prikazano vie od 300 pojedinanih eksponata, na 16 razliitih pozicija-celina I sprata izlagačkog prostora Muzeja grada Beograda u Resavskoj ulici.

Izloba Refleksije | Reflections ima za cilj da prikae stvaralatvo Mire Brtke u njegovoj celini i složenosti.

BIOGRAFIJA MIRE BRTKE

Mira Brtka (1930-2014) je zavrila studije reije na Akademiji za pozorite i film u Beogradu 1953. i Akademiju lepih umetnosti u Rimu 1963. Njeni slikarski poeci sredinom ezdesetih godina prolog veka odvijaju se u atmosferi italijanske umetnosti perioda “posle enformela”, od 1966. dalje u slikama, kolaima i temperama na kartonu prelazi na koloristiku apstrakciju u simbiozi geometrijskih i organskih oblika “tvrdih ivica”. Bila je lanica istaknute umetnike grupe mladih stvaralaca “Illumination”, pod mentorstvom japanskog umetnika Nobuja Abea (Nobuya Abe), koja se zbog specifine fizionomije izdvaja u tadanjoj italijanskoj umetnikoj klimi obeleenoj problemskom situacijom „posle enformela“. Za sve vreme između 1970. i 2012. povremeno dopunjuje ciklus “Radova s vezom” u kojem obnavlja tardicionalnu manuelnu tehniku oblikovanja u tkanini u saradnji sa lokalnim tkaljama, Slovakinjama.

Bavei se razliitim umetnikim poslovima i drutvenim inicijativama, odolevajui egzistencijalnim izazovima i dokazujui se u dvema sredinama svoga delovanja, uprkos linoj ivotnoj tragediji (smrt sina i mua), Brtka je ovaplotila izuzetno dinamini “nomadski” lik viedisciplinarne kosmopolitske i ujedno izvorne lokalne savremene umetnice i kulturne aktivistkinje.

Veze sa beogradskom umetnikom scenom uspostavlja uešćem na Trijenalu 1967. godine i Oktobarskom salonu 1968. godine. Slede samostalne izlobe u Sarajevu 1970, Novom Sadu i Beogradu (u Salonu Muzeja savremene umetnosti) 1971. godine, nakon kojih izlae samostalno i u okviru kolektivnih izlobi mnogo puta. Retrospektiva u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu 2012. sublimira njeno dotadanje stvaralatvo. Bavila se pozorinom i filmskom reijom, scenografijom, kostimografijom, animiranim filmom, modom (unikatne “Mirine haljine”), slikarstvom, kolaom i skulpturom. Osnovala je umetniku asocijaciju “Biro bunker” u Staroj Pazovi 1994.

Stvarajui aktivno, najpre u Rimu, zatim u Jugoslaviji, do poslednjih godina svog ivota, kada umire 2014. godine.