Kako je pozitivan stav prema vlastitom telu postao alat tihe opresije?

Foto: Press

Dok mainstream imagologija sve više u svoj prostor propušta raznolika tela napuštajući stroge kalupe konvencionalne lepote, donedavno radikalne prakse body positivity pokreta gube oštrinu te se pažnja sve više okreće novom fenomenu pod nazivom body neutrality. Kako je pozitivan stav prema vlastitom telu postao alat tihe opresije?

TIRANIJA LEPOTE

Koreni body positivity pokreta sežu u šezdesete godine prošlog veka u SAD-u, kada se u jeku radikalnog feminizma intenzivno preispitivala društvena uloga dodeljena ženama, kao i estetika konvencionalne ženstvenosti koja je diktirala kalupe unutar kojih ih je pošto-poto trebalo ugurati. Estetika je tiranija, naravno, koja već dugo traje jer se hijerarhijski pojmovi lepote neguju otkako je civilizacije, a posebno udaraju po ženskim telima još od vremena patrijarhata. Znamo i da su se standardi menjali te da različite kulture još imaju miljama udaljene ideje o tome šta je estetski poželjno i univerzalno atraktivno, ali ta nas svest ne spasava od diktature ideala koji su često nedostižni, a poslednjih decenija i nerazumni. 

U konzervativnim pedesetim negovala su se zaobljena pin-up tela i niko Merilyn Monroe nije oduzeo status moderne Venere zbog zaobljenog trbuščića te izostanka danas žuđenog tigh gapa. Twiggy je šezdesetih postavila ideal modne mršavice koji se održao sledećih nekoliko decenija, sve dok modne piste nisu postale inkluzivne za tela koja nisu veličine „nula“.

Otvaranje prostora ženama tela krupnije građe u modnoj industriji i imagologiji našeg doba dogodilo se pod određenim društvenim pritiskom koji je dosegnuo kritičnu masu zahvaljujući demokratičnosti društvenih mreža koje su postale prostor virtualnih pokreta. Kada su parole o lepoti debelih tela i prihvatanju bujnih oblina dobile dimenziju i snagu društvenog pokreta, pozitivan stav koji su tadašnje revolucionarke negovale bio je usmeren prema afirmaciji debljine.

No, s vremenom i prodorom sa margina u mainstream, body positivity postao je kišobranski termin za prihvatanje svog tela „kakvo jeste“ izgubivši nešto inicijalne preciznosti i oštrine. Mnoge aktivistkinje oglasile su se kako bi upozorile da pokret ne može biti razveden od svoje veze sa debelim telima jer su upravo ona pod najsnažnijim udarom društvene netrpeljivosti do mere da u opasnost dolazi psihičko i fizičko zdravlje osoba. Jil Grunenwald napisala je za Medium da „u body positivity pokretu nije reč o ljubavi prema sebi ili prihvatanju sebe, nego o tome da se otvori prostor specifičan za debela tela“. 

Ostatak teksta pročitajte u novom broju ELLE magazina koji je u prodaji do 20. avgusta. 


Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...