Lako je biti dobar u grupi onih koji ništa ne valjaju

Foto: Marija Strajnić

Četiri književnice koje menjaju način na koji razumemo pisanje otkrivaju kako su počele i koja su to pitanja za koja traže razrešenje.

Neobično vedrog dana usred februara, okupili smo četiri žene koje su obeležile savremenu književnu scenu i pomažu da se pravila te scene menjaju. Neke se međusobno poznaju, dok su druge donosile izdanja tuđih knjiga kako bi dobile potpis. Bilo je sasvim očigledno da se poštuju. Izražavanje međusobne podrške bilo bi preterano jer, u razgovoru i uz kafe tokom fotografisanja, bilo je očito da se podrška ne dovodi u pitanje.

Ana Vučković se ove godine (po drugi put) našla u užem izboru za NIN-ovu nagradu za roman Yugoslav, Lana Bastašić nedavno se vratila u Beograd iz Barselone i uhvatila se u koštac sa prilikama koje joj je doneo roman Uhvati zeca, Milica Vučković je prethodne godine posle zbirke kratkih priča izdala svoj prvi roman Boldvin, a Staša Vukadinović je posle šest rasprodatih izdanja Ja sam StaŠa vernim čitaocima predstavila novu zbirku priča Gde je StaŠa?.

Svaka ima svoj jedinstveni i potpuno različit stil i, dok se teme njihovih knjiga naizgled drastično razlikuju, ipak imaju nešto zajedničko - od pisane reči kreiraju čitav jedan svet koji razmatra neka od najvećih društvenih pitanja na koja se književnici od kad znaju za sebe bore da odgovore: „Naša civilizacija počiva na priči i pričanju. Kako bismo inače znali sve što znamo o prošlim vremenima, kako bismo bilo šta znali o antici ili još dalje - o pećinskim ljudima, da čovek nije poželeo da iz ovog ili onog razloga ukleše bizona na zidu te pećine“, objašnjava Ana. Ovde ona, i još tri književnice, istražuju koji su to razlozi zbog kojih svoje misli žele da prenesu na papir.

Ostatak teskta pročitajte u novom broju magazina ELLE koji je u prodaji do 20. marta!


Bonus video
KOMENTARI
Još iz kategorije magazin
Inicijalizacija u toku...