Jean Paul Gaultier: Kra(l)j epohe

Foto: Press

Neprikosnoveni maestro svetske modne scene u poslednjih pola veka ovoga puta je upotrebio svoj virtuozni pristup estetici da izrežira poslednje poglavlje sopstvene karijere, a kako je izgledao ovaj antologijski trenutak, piše Nenad Radujević

Nestašni dečak francuske mode ostao je dosledan sebi i posle 50 godina neverovatne karijere priredio spektakul na modnoj pisti. Ipak, taj 22. januar 2020. ostaće zapisan u istoriji mode ne samo kao veliki jubilej poznatog kreatora, već i kao poslednja revija Jean Paula Gaultiera.

Od svoje prve revije 1976. godine gradio je specifičan gaultierovski DNK, slaveći modu, kreativnost, inovaciju, ali i brojne humane vrednosti - od promocije raznolikosti i rodne ravnopravnosti, do borbe za prava manjinskih grupa. 

Za Gaultierove početke vezane su mnoge anegdote i zanimljive priče - od one da je prvo fashion umeće uvežbavao na svom plišanom medi, koji je ostao simbol njegovog dizajnerskog poigravanja (danas se čuva u jednom od pariskih muzeja), do toga da nije imao formalno obrazovanje iz ove oblasti, već je svoje crteže slao na adrese slavnih kreatora kako bi nastavio usavršavanje u nekom od poznatih ateljea. Činjenica je da ga je prvi primetio Pierre Cardin 1970. godine i, oduševljen njegovim talentom, pozvao ga da radi kao jedan od njegovih asistenata. Te godine Jean Paul je napunio 18 godina. Već posle godinu dana sam je vodio Pierre Cardin radnju u Manili. 

Voleo je da istakne kako se njegova mašta hrani samoćom jer je u samoći naučio da vidi stvari kojih zapravo nema. Baš kao kada je kao dete u dokolici gledao oblake i pokušavao da razazna jasne oblike koji su postojali samo u njegovoj mašti. To je Gaultierov princip i kada stvara odeću - oslanja se na oblike, na reči, na slike iz svoje glave, koje je sakupljao u samoći. Tako radi i na skicama i na modelima, menja ih, adaptira prema viziji koju ima u glavi, u oblicima uvek traži nešto drugačije. 

Svoj brend pokrenuo je 1976. i već na prvim revijama pokazao želju da se bavi modom na sasvim nov i alternativan način. Njegove kolekcije bile su inspirisane pop kulturom, uličnim stilom, životom koji je iz sveta oko sebe sa lakoćom prenosio na pistu. Poigravanje krojevima na potpuno avangardan način brzo mu je donelo nadimak Enfant terrible of French fashion. 

Na primer, prvi je uveo „odeću iz predgrađa“, stil nižih slojeva, drugih rasa i kultura, svih onih koji tradicionalno žive na periferiji Pariza. Preradio je ono autentično, stvoreno na asfaltu devijantnih sredina i od klasičnog „ghetto looka“ stvorio savršenu visoku modu.

Ostatak teksta pročitajte u novom martovskom broju koji je u prodaji do 20.03.!

Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...