Jane Goodall

Foto: Press

Osamdesetpetogodišnja primatološkinja govori o svetu koji će da naslede njeni praunuci, o brendu Impossible Burger i o moći koji imaju lepe noge.

Jane Goodall, ljubiteljka životinja bez formalnog akademskog obrazovanja, pre 59 godina otputovala je u Gombe u Tanzaniji da izučava šimpanze za poznatog antropologa Louisa Leakeyja. U sledećih nekoliko meseci dvadesetšestogodišnjakinja je prisustvovala sceni kada šimpanza vadi termite iz nasipa koristeći dugačke travke, činu koji u tom trenutku osporava sve što čovečanstvo misli da zna o sebi: ljudi nisu jedina vrsta koja zna da napravi i koristi alate, nisu najsuperiorniji. Vremenom je otkrila da slično ljudima, šimpanze imaju kompleksne društvene i porodične hijerarhije, oštru inteligenciju i duboke emocije.

Goodall je ceo svoj život posvetila očuvanju okruženja u kome živimo - čitavom jednom svetu koji nestaje zbog klimatskih promena i interesa velikih kompanija.

„To što mi radimo planeti šokantno je i neodgovorno, i sve to u svrhu pravljenje para“, kaže ona. „Moramo da razumemo da pravimo novac da bismo živeli, a ne da živimo da bismo pravili novac.“ U 85. godini, osnivačica Jane Goodall Instituta i jedna od glasnica mira Ujedinjenih nacija putuje više od 300 dana u godini i podiže svest o očuvanju sredine. Danas razgovara sa Elle magazinom u američkom sedištu Instituta u Vašingtonu.

Spor i uporan pristup istraživanju koji ste činili tolike godine potpuna je suprotnost u odnosu na današnji ubrzan tempo koji je diktiran tehnološkim napretkom.

Smatrate li da bi vaša priča bila ista da ste odrasli u savremenom svetu?

Mislim da bi moja priča bila potpuno drugačija. Ekrani nas na neki način ubijaju. Oklevam da kažem da guše našu maštu, ali sigurno bi ugušili moju. Pročitala sam Tarzana kada sam imala deset godina i potpuno sam se zaljubila u njega, to je pokrenulo moj san da idem u Afriku i živim sa divljim životinjama. Majka me jednom prilikom odvela da gledam jedan od ranijih filmova od Johnnyja Weismullera, a ja sam se rasplakala posle 10 minuta. „Nije to Tarzan!“, rekla sam joj. Moja mašta je stvorila drugačijeg Tarzana, a to je svakako nešto što moderni svet ne dozvoljava maloj deci.

Ostatak teksta pročitajte u aktuelnom februarskom izdanju koji je u prodaji do 21.02.

 


Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...