Poeta novog doba

Ivan Jevtović, popularni glumac, muzičar, pesnik i stilski kaskader ispričao je Aleksandru Đuričiću kako su ga otac, žene i mesečarenje spasli od odrastanja..

On je u punoj brzini. Uvek. Briljira u seriji Urgentni centar, igra u Ateljeu 212, predaje studentima glume na univerzitetu Sinergija, piše poeziju, ima novi bend Psihobilje, a razvija pozorište lektire Vladimir Jevtović, nazvano po njegovom ocu, čuvenom profesoru Fakulteta dramskih umetnosti. Uz sve to, možda je sasvim normalno što Ivan Jevtović odiše nekom posebnom energijom i izgleda kao neko ko je uvek raspoložen.

Jesi li optimista?

Jesam. Tu gde smo mi sazdani i gde živimo, s obzirom na sva iskušenja koja smo prošli i prolazimo - fenomenalno je što smo živi. Neki delovi sveta mnogo su komotniji, neku su u težim i stresnijim situacijama, ali ovde u centru Balkana, u tom multipraktiku duša, ambicija, rajskih i genetskih potencijala, srećan sam da sam sa 46 godina živ i zdrav, da radim ovaj divan posao jer gluma mi otvara mogućnost da se bavim svim i svačim. 

Pevao si u bendovima Vrooom i Deca loših muzičara, a sada imaš Psihobilje?

U prethodna dva benda nisam insistirao da se izvodi moja poezija, moji tekstovi. I sada sam, kao mučenici koji predano čekaju pravi trenutak, dočekao taj treći muzički čin da mogu svoju poeziju da počnem da koristim na pravi način. Pišem pesme za Psihobilje, koji je klasičan rokenrol sastav, koji svira i pank i fank. Tu su Petar Vukašinović, koji je inače producent, i nas tri glumca: Luka Tabašević, Nikola Glišić i ja. Može biti interesantno i što se tiče muzike, ali i snimanja spotova.

Kompletan intervju pročitajte u februaraskom broju koji je u prodaji od 22. januara.


Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...