Pro/Con: LOGOMANIA

foto: Imaxtree

Trend devedesetih godina opet je zaveo ceo svet. Da li je reč o etiketiranju izgubljenog identiteta ili pak o estetskom konceptu koji ima ime, polemišu Elle kolege...

Igor Karanov, novinar 

Pro

Kad je reč o logomaniji, hejteri neprekidno ponavljaju da se u nedostatku zvučnosti sopstvenog imena često pribegava nošenju tuđeg - što krupnijim i zlatnijim slovima. Međutim, u opštoj krizi autorstva, kada milioni entuzijasta u svojim statusima na društvenim mrežama ispisuju Shakespeareove, Baudelaireove ili reči Dostojevskog kao svoje, potpis je neophodna stvar da bi se u kreativnom univerzumu napravilo malo reda, da se zna ko je ko.

Kad čovek kupuje dobro dizajniran komad odeće ili aksesoar, on ne bira samo lep kroj ili detalj, već ističe čitav estetski, često i životni koncept kom se divi. A taj estetski koncept ima autora koji ima ime. I zašto ga ne pomenuti? Uz to, činjenica je da svaki logo iza svog nastanka krije ideju i ozbiljan dizajnerski rad, baš kao malo umetničko delo. Na kraju, kolika bi količina hipsteraja u krvi bila potrebna na skali od 0 to 9.000.000 da bi se na zid okačilo Picassovo platno bez potpisa? 

Šta je njegova koleginica Ana Dodig, web urednica ELLE magazina imala da kaže #con logomanije, pročitajte u novembarskom broju koji je u prodaji od 22. oktobra.


Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...