Kada se završava planetarni rijaliti

Divna Vuksanović, filozofkinja, teoretičarka medija i estetike i profesorka na fakultetu, ali pre svega žena sa stavom, otkrila je Aleksandru Đuričiću kako se stvarnost sa ekrana preselila u ljude, zašto je zabava postala dosadna i kako životu skinuti pretešku šminku s lica.

Ona je filozofkinja, teoretičarka medija i estetike, profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti, žena sa stavom, koja uporno odbija, uprkos raznim ponudama, da pripada bilo kome osim sebi, svojim prijateljima i svojoj kolekciji lutaka. A ima zavidnu količinu najraznovrsnijih lutaka koje sakuplja još od detinjstva. Ovom razgovoru prisustvovao je gumeni čovečuljak Zubadin Srećković, koga Divna Vuksanović od 1991. godine, kada je na jedan dosta čudan način ušao u njen život, nosi svuda sa sobom.

Zubadin je u međuvremenu postao kolektivni alter ego družine Mladi grašak, koja i formalno i neformalno deluje u kulturi, medijima i društvenom životu. Zubadin je postao više od maskote i Divna ga je sa svojim prijateljima zahvaljujući sistemu igre oživela, čak mu je pozajmila i svoj glas, tako da se na Youtubeu može čuti kako gospodin Srećković divno peva. Pošto me je slikala sa Zubadinom, razgovor je mogao da počne.

Doktorka, koja je dijagnoza aktuelne medijske scene? Hoćemo li umreti od rijalitija? Ili steći trajni imunitet?

Rijaliti su poseban fenomen savremene televizije, a nastali su zapravo na radiju. Oni sami po sebi kao format nisu ništa rđavo. S jedne strane, proistekli su iz koncepta skrivene kamere, a s druge strane, imali su taj direktan prenos po kome se televizija razlikovala od svih drugih medija i tako je to postalo rijaliti program.

Kompletan članak pročitajte u avgustovskom broju koji je u prodaji od 23. jula.

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>> https://www.instagram.com/elleserbia/

 

 


Bonus video
KOMENTARI
Još iz kategorije magazin
Inicijalizacija u toku...