Da li moda zaista može da bude transparentna?

Održivost je jedna od tema o kojoj se prethodnih nekoliko godina neprekidno priča što svakako proizilazi iz podatka da je modna industrija druga po redu koja najviše zagađuje životnu sredinu. Fast fashion pre svega, ali i veliki broj kolekcija luksuznih brendova najveći su razlozi što se proizvodi velika količina otpada. Osim zagađenja, važno je osvrnuti se na i etički aspekt koji počinje da bude sve važniji, a tiče se proizvodnje, uslova rada zaposlenih i transparentnosti.

Sandra Sandor predstavnica brenda Nanushka (@nanushka) od samog početka koristi vegansku kožu koja se ne pravi od poliestera kao što u najvećem broju slučajeva brendovi rade. Nanushka upotrebljava reciklirani poliester kao bazu i ne koristi štetne hemikalije u preradi. Akcenat je pored održivosti i na cruelty free pristupu kao i na kvalitetu i trajnosti, što njihova veganska koža definitivno zadovoljava. Trajnost produžava životni vek komada, a to dodatno smanjuje mogućnost otpada.

Međutim kada je reč o veganskoj koži, postoji i alternativa. Domaći brend DAIRE (@daire.world) najavio je capsule kolekciju napravljenu od 100 odsto veganske kože od kaktusa iz Meksika. Proces proizvodnje zahteva brojne korake, ali ni na koji način ne šteti prehrambenoj industriji jer se svi ostaci mogu iskoristiti za dalju proizvodnju.

Još jedan materijal koji je važno pomenuti jeste vuna. Tu dolazi do velike polemike može li vuna da bude green materijal jer ipak dovodi u pitanje etički odnos prema životinjama. Britanski brend Sheep Included (@sheepincluded) koristi vunu iz novozelandskih farmi ovaca gde se ovim životinjama garantuje život u prirodnim uslovima, sloboda kretanja, kvalitetna ishrana i zdravstveni nadzor. Uz svaki kupljen džemper finalni kupac dobija informacije o ovci od koje vuna potiče i, u realnom vremenu, o tome kako ta određena ovca živi i šta joj se dešava u životu.

Pamuk, iako prirodan, u procesu prerade prolazi kroz veliki broj štetnih hemikalija. Organski pamuk je odlična održiva alternativa, a nastaje korišćenjem tradicionalnih tehnika koje su znatno sporije, ali svakako green. Tako se domaći brend Kota (@kotaway) opredelio za upotrebu organskog pamuka u svojim kolekcijama esencijalnih komada kako za žene tako i za muškarce.

Osim materijala koji se koristi u proizvodnji komada, potrebno je napomenuti još neke detalje kao što je upotreba alata i drugih sirovina. Stella McCartney (@stellamccartney) kao pionir održive mode na primer ne koristi lepak u proizvodnji obuće što dodatno pomera granice istraživanja i mogućnosti za napredak u ovoj sferi.

PROIZVODNJA

Jasno je da troškovi proizvodnje u velikoj meri diktiraju krajnju cenu proizvoda, ali oni su ključni kada je reč o održivim brendovima. Mnogi fast fashion brendovi svoje proizvode prave u državama gde su troškovi proizvodnje znatno niži, ali i gde su neretko uslovi rada zaposlenih nehumani. Luksuzni brendovi, sa druge strane, imaju znatno veće troškove proizvodnje što utiče i na više cene. Pored toga, čak i luksuzni brendovi određene korake u proizvodnji eksternalizuju kako bi smanjili troškove. Osnovi princip kada je reč o proizvodnji je onaj etički.

Xenia Adonts je na najbolji način iskoristila svoju popularnost kao influenserka kako bi izgradila svoj brend Attire The Studio (@attire). Osim dizajna, glavni fokus njenog brenda jesu održivost i transparentnost koji se ogledaju u detaljnom opisu procesa pronalaženja materijala i proizvodnje. Komadi se prave u nekoliko fabrika u Portugalu i na sajtu je svaka fabrika predstavljena pojedinačno. Reč je o malim i porodično vođenim fabrikama koje je i ona sama imala prilike da poseti te da se upozna sa njihovim načinom rada.

Takođe, jedan od trenutno najpopularnijih brendova patika koji gotovo svakodnevno viđamo na Instagramu, Veja (@veja), svoje patike proizvodi u Brazilu. U njihovoj fabrici zagarantovani su svi uslovi i sva prava radnika. Zarade su više od minimalnih i svaki prekovremeni sat je plaćen. Veoma je važno razumeti i potrebe svojih zaposlenih pored potreba klijenata za koje se proizvod pravi.

TRANSPARENTNOST

Upoznavanje porekla materijala i samog procesa proizvodnje dovodi do najvišeg nivoa transparentnosti. Još jedan važan aspekt transparentnosti jeste cena. Za mnoge dizajnere to je i dalje privatna stvar, međutim neki brendovi potpuno otvoreno predstavljaju na koji način formiraju cene i koji su realni troškovi proizvodnje, ali i njihova zarada.

Jedan od takvih brendova je ASKET (@asket) iz Stokholma koji nudi esencijalne komade za muškarce u petnaest različitih veličina. Potpuna transparentnost jeste ključ njihovog poslovanja. Detaljno je prikazana cena koja obuhvata troškove proizvodnje, materijala, transporta. Takođe veliki fokus je i na mogućnosti praćenja porekla svih upotrebljenih materijala.

U uslovima velike konkurencije na tržištu, kupac se na kraju najčešće vodi cenom. Zbog toga je najvažnije uticati na svest potrošača o održivoj modi, kvalitetu i trajnosti proizvoda kao i o mogućnostima za reciklažu.

GREENWASHING

Kada govorimo o održivosti, nemoguće je da se ne susretnemo sa terminom greenwashing. S obzirom na to da je održivost u modi veoma aktuelna, a mogu slobodno da kažem i da je postala pravi trend, mnogi dizajneri koriste priliku da svoj brend predstave kao green. To se najčešće dešava kada brend proizvede određen proizvod vodeći se delimično pomenutim tehnikama održivosti, a onda sebe konstantno predstavlja kao green, sustainable, conscious, na primer određeni dizajner proizvede kolekciju džempera od recikliranih materijala, a onda sa druge strane zaposleni u fabrikama rade u nehumanim uslovima. To je greenwashing, a ne green fashion.

*Tekst je objavljen u sklopu projekta koji je sufinansiran
iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva
kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom
medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove
organa koji je dodelio sredstva.

Piše: Petar Spasojević