Dilema savremene žene

Foto: Shutterstock

Iako verujemo da živimo u modernom vremenu koje nam garantuje slobodu mišljenja, govora i izbora, očigledno je da odluka da ne rodimo ne spada u poželjne.

Sigurna sam da je pitanje koje devojke/žene u tridesetim najviše mrze, ono čuveno "šta čekaš?". Te dve reči ne zahtevaju objašnjenje. Potpuno je jasno na šta se aludira.

Meni je to pitanje na sestrinom venčanju bilo upućeno tačno 102 puta. Do tog 102. puta stidljivo sam se i zagonetno smeškala, bez odgovora, jer me je majka psihički pripremila na to, uz molbu da se ne nerviram i da ne budem gruba prema rodbini i prijateljima. E, pa posle 102. "šta čekaš?", odbrusila sam: "Avion!" i krajičkom oka pogledala u majku, koja je stajala sa strane, ponosna što je nisam poslušala.

Ne mogu da kažem da sam jedna od žena koje su odlučile da se ne ostvare u ulozi majke. Meni se to jednostavno još nije dogodilo. Dok sam još imala živaca da objašnjavam kako čekam pravi trenutak, jer ili završavam studije, ili čekam bolji posao i veću platu, ili pišem master rad, ili još nisam našla čoveka sa kojim bih želela da imam dete, dobijala sam odgovor: "Kad bi svi tako razmišljali, ljudska vrsta bi davno izumrla."

Razumem da je produžetak vrste glavna opsesija čovečanstva i da otud treba očekivati da je u svakoj ženi duboko ukorenjeno uverenje da je glavna svrha njenog postojanja da se ostvari u ulozi majke. Nije to više ni čista biologija. Nama se od malih nogu sugeriše da je to naša glavna rola. Čega smo se kao devojčice najčešće igrale? Pa majke i ćerke! Oblačile smo te ćerke od plastike ili pliša, hranile ih, uspavljivale, šetale u mini-kolicima i ljutile se kada bi nam ih mlađi brat ili sestra sakrivali po kući.

Danas je titula majke dostojna divljenja i obožavanja. A da li je ta uloga za svakoga? Da li je stvarno bezdušno priznati da, iako ste žena, ne želite da imate dete? Da li je to odraz sebičluka, nezrelosti, bezosećajnosti, ili pak demonstracija iskrenosti i priznavanja da to jednostavno nije za vas?

Ima žena koje mogu, na primer, da urade operaciju na otvorenom srcu bez problema, ali zato nikako ne umeju  da se izbore sa najobičnijom pelenom. Budimo realni, nisu svi stvoreni da budu roditelji. To zahteva strpljenje, vreme, posvećenost i pružanje bezuslovne ljubavi. Ima ljudi koji su spremni da se odreknu svega ne bi li postali roditelji, ali to ne znači da bi trebalo osuđivati one koji su odlučili suprotno. 

Kada je britanska umetnica Tracey Emin izrazila neslaganje prema načinu na koji društvo tretira žene bez dece, njene reči odjekunule su poput groma. Ova umetnica četrdesetosmogodišnjakinja priznala je da nikada nije želela dete i da nije fer da ona i žene poput nje budu proglašene za otpadnice od društva samo zato što su odlučile da ne budu majke.

"Dođe taj trenutak kada uđeš u četrdesete a još nemaš decu i svaki put kada izađeš, ta tema iskrsne. Ljudi te pitaju zašto još nemaš decu, a ja kažem ‘ne želim decu’ i onda moram da objašnjavam svoju odluku i razloge zbog kojih ih nemam. To je veoma naporno i iznuruje", nedavno je izjavila.

Biranje "nematerinstva" je osetljiva tema koja ostavlja gorak ukus u ustima, ali je ipak trend u porastu, naročito u razvijenijim kulturama širom sveta.

Sociolog dr Catherine Hakim sa London School of Economics, koja je izučavala dobrovoljno nematerinstvo, rekla je nedavno da je taj fenomen nov. "Glavni razlog je revolucija u kontracepciji, koja je ženama po prvi put u istoriji dala kontrolu nad njihovom plodnošću, a uz to i situacija jednakih šansi, što je omogućilo izbor ženama: da grade karijeru umesto da postanu majke, što je ranije bila obavezna opcija.“ Danas u Velikoj Britaniji jedna od pet žena nema dece. U Nemačkoj jedna od četiri. Čak i u društvima koja neguju ravnopravnost polova kao što su nordijske zemlje, 12–17 odsto žena izabralo je da nema decu. „Što javno mnenje otvorenije prihvata brakove bez dece, to ljudi otvorenije priznaju da je to njihova odluka, a ne sticaj okolnosti", objasnila je dr Hakim.

Međutim, čak i kad se dovoljno ohrabre da priznaju, to ne znači da će ih neko zbog iskrenosti potapšati po ramenu. Naprotiv. Iako verujemo da živimo u modernom vremenu koje nam garantuje slobodu mišljenja, govora i izbora, očigledno je da dobrovoljno nematerinstvo ne spada u poželjnu kategoriju demonstriranja istih. Štaviše, pre se da okarakterisati kao tabu.

Nastavak pročitajte na sledećoj strani  1 / 2 Sledeća ›

Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...