Zašto mnogi parovi nemaju seksualan život?

foto: Shutterstock

Da li seks zakazujete kao što zakazujete pregled kod lekara? Da li se sa setom sećate svog seksualnog života pre braka? Da li vodite ljubav jednom ili dvaput mesečno?

Ukoliko ste odgovorili potvrdno na ova pitanja, nalazite se među 20% parova koji su zaglavljeni u vezi sa malo ili gotovo bez seksa.

Seks je izuzezno važan deo svake partnerske zajednice. Kad je dobar, pruža partnerima priliku da uživaju u telesnom zadovoljstvu, povezujući ih emocionalno i spiritualno. Učvršćuje njihov osećaj zajedništva, bliskosti i intimnosti.

Kada su partneri zadovoljni svojim seksualnim životom, lakše se nose sa izazovima koje nosi romantična veza, ali i život uopšte. Na kraju krajeva, seks je ono što definiše odnos između partnera i što čini tu zajednicu drugačijom od onih koje imaju sa drugim ljudima. Međutim, ako seks postane redak i nezadovoljavajući za jednog ili oba partnera, može  snažno da utiče na kvalitet veze i ukoliko se nešto po tom pitanju ne preuzme, najčešce vodi ka neverstvu ili rastavi. 

Ovde se možemo zapitati koliko često je „normalno” imati seks i gde podvući granicu?

(Da li brak ubija strast?)

Istraživanja pokazuju da partneri u proseku imaju seks jednom do tri puta nedeljno, što se uzima za normu.

Ukoliko se seks dešava ređe od jednom u dve nedelje, odnosno manje od 25 puta godišnje, govorimo o odnosu sa malo seksa. Ukoliko par ima seks ređe od jednom mesečno, odnosno manje od 10 puta godišnje, smatra se da su zaglavljeni u odnosu bez seksa. Svaki peti bračni par spada u tu kategoriju, dok oko 15% spada u kategoriju parova sa malo seksa.

Svaki treći par, koji je zajedno duže od dve godine, čini zajednicu bez seksa. 

Ukoliko pažljivije pogledamo ove statistike, možemo da zaključimo da je manjak seksa prilično čest problem. Pitanje se samo nameće − šta je dovelo do toga da se partneri koji su nekada imali zadovoljavajuć seksualni život nađu zaglavljeni u ovakvom odnosu? 

(Da li se u ljubavi previše dajete?)

Smanjena seksualna želja i odnosi sa malo ili bez seka, najčešće nemaju samo jedan uzrok, niti je odgovoran samo jedan partner. Seksualnost je kompleksna, a najkorisnije je nedostatak/manjak seksa posmatrati kao partnerski problem.

Brojni su uzroci koji dovode do opadanja seksualne želje i variraju od para do para. 

Neki od najčešćih jesu sledeći: depresivnost, anksioznost, stres, hroničan umor, zloupotreba alkohola i droga, lekovi, zdravstveni problemi, seksualni problemi kao što su erektilna disfunkcija, prerana ejakulacija, bolan seks, vaginizam i sl.

Prouzrokovači mogu biti i relacione prirode, kao što su loša komunikacija, nerazrešeni konflikti i česte svađe, nedostatak poverenja, ali i odsustvo seksualnog uzbuđenja, skriveni fetiši i sl. Međutim, bez obzira na to šta je uzrokovalo problem, činjenica je da se par našao u jednom samoporažavajućem plesu, centriranom oko problema. 

Kako izgleda taj tango koji ovaj par igra i koji održava problem živim?

(10 ljubavnika progovorilo o svojim najintimnijim trenucima)

Seks povezuje partnere, a odbijanje je veoma povređujuće.

Neretko partner sa jačom seksualnom željom počne da okrivljuje drugog partnera i da zahteva učestalije odnose, namećući mu osećaj krivice, čime dodatno smanjuje njegovu želju za seksom. Zato, pazite kako se ophodite prema svom partneru.

Stalne kritike i viđenje partnera kao neprijatelja ne podstiču poverenje i požudu. Ukoliko do odnosa i dođe, on ne predstavlja obostrano uživanje, već ga jedan partner vidi kao iznuđen, a drugi kao udovoljavanje zahtevima. 

Kako drugi pratner doprinosi ovom začaranom krugu? 

Partner sa manjom seksualnom željom često misli da to zapravo i nije njegov problem jer on nema potrebu sa seksom, ili kako partner mora da „boljim ponašanjem” zasluži seksualne odonse, ne uviđajući kako se drugi partner zbog toga oseća i zbog čega se ponaša kritično i hostilno. 

Kako prekinuti ovaj neusaglašeni ples? 

Smanjena seksualna želja se najbolje rešava kada partneri zajedno, kao tim, o tome razmišljaju, razgovaraju i delaju. Stoga, prvi korak u rešavanju ovog problema jeste potvrda njegovog postojanja. Ključno je usvojiti stav da je kvalitet emocionalne i seksualne povezanosti mnogo važniji od učestalosti samih odnosa. 

Da bi izašli iz ovog „začaranog kruga”, seksualnost treba da bude prijatna za oba partnera.

Seksualni problemi mogu se javiti i kod seksualno aktivnijih članova, ali je najbitnije to da se svi oni mogu uspešno rešiti ukoliko ste voljni da poradite na sebi, a samim tim i na odnosu sa partnerom. Partner sa većom seksualnom željom trebalo bi da usvoji nezahtevajući pristup i da seksualnost ne sagledava samo kroz realizaciju seksualnog čina. Niti mogu, niti treba svi dodiri da vode ka seksualnom odnosu. 

Partner sa smanjenom seksualnom željom trebalo bi da razmisli kakve efekte izbegavanje seksa ima po odnos. Pored povećanog rizika od neverstva,  partneri vremenom postaju  emocionalno udaljeniji, što je još jedan ubica požude.

Ukoliko bi uložio napor da ovaj problem prevaziđe, sasvim sigurno bi se i ponašanje partnera promenilo, pa bi se  vremenom  osećaj povezanosti polako vraćao. Pored toga, partner sa manjom seksualnom željom mogao bi da otkrije i nešto sasvim neočekivano − da želja nikad nije ni nestala, već je samo bila kamuflirana. Kod nekih ljudi seksualno uzbuđenje ne prethodi seksualnom činu, već se spontano javlja tokom odnosa. 

Ukoliko ste se pronašli u ovom tekstu, nemojte se bojati da pokrenete ovu temu, već otvoreno i iskreno ispričajte partneru o tome šta Vas muči. Ukoliko ne uspete da rešite problem na ovaj način, sledeći korak je obraćanje psihološkom savetniku ili psihoterapeutu.

Nemojte se ustručavati da pred strancem iznesete najintimnije trenutke sa partnerom, jer će vam možda baš taj razgovor pomoći da prebrodite poteškoće i ponovo uživate u vašem odnosu. 

Tekst: Zoran Crnjin, dipl. psiholog, RE&KBT savetnik i porodični psihoterapeut pod supervizijom


Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...