Anna Karina i Jean-Luc Godard: Duo koji je filmovima i strastvenom vezom obeležio Novi talas u Parizu

Tajni rendez-vous

Usred snimanja, čitava ekipa se skupila na večeru u Lozani. Annin dečko bio je na čelu stola sa Godardom sa leve i Annom sa desne strane. Na pola večere, Anna je osetila ruku ispod stola i nešto u njoj. Godard je potom ustao i rekao da odlazi. Pre nego što je otišao, dok je Anna ulazila u drugu sobu, videla je šta joj je dao. Poruka na papiru je glasila: „Volim te. Rendez-vous u Café de la Paix u ponoć.“

Ali njen dečko je požurio za njom i zgrabio papir iz ruke. Zamolio ju je da ne ide, ali tad je shvatila da je i ona zaljubljena u Godara i morala je da ode do njega. U kafiću, Godard je čitao novine. Anna je sela ispred njega i sačekala da ih spusti. Na kraju je to i učinio. Rekao je: „Idemo.“ Ostatak snimanja par je bio nerazdvojan.

A post shared by @almostbblue on Jun 10, 2018 at 1:43pm PDT

Anna se potom preselila u Alesiju, hotel na ulici Chateaubriand gde je živio Godard. Zatim, nakon nekoliko nedelja, zatražio je od nje da im nađe stan, a iznajmili su jedan u ulici Pasquier. Njihova prva godina veze bila je najsrećnija. Vozili su se ili šetali po Parizu noću, gledali filmove i posećivali prijatelje.

Čak su kupili i par pasa koje je Anna imenovala kao Pousse Pousse Blanc i Pousse Pousse Noir. U isto vreme na površinu su počele da isplivavaju specifične karakterne osobine, koje su ih na kraju razdvojile, u Godardovom slučaju to je bila ljubomora, a u Karininom, očajnička usamljenost.

Problem za problemom

Une femme est une femme (Žena je žena, 1961) bila je potpuna promena žanra i raspoloženja Godarda. Bila je to muzička komedija, ali sa realnim okruženjem o striptizeti po imenu Angela, koju je igrala Karina, koja je odlučna da ima bebu i uceni svog dečka (Jean-Claude Brialy), i aferu sa svojim prijateljem Alfredom (Jean-Paul Belmondo).

Tokom snimanja, odnosi između Godara i Karine često su bili burni. Godar je imao skicu za scenario za film pre nego što je upoznao Karinu i prvobitno je  nameravao da bude komedija, ali prilagođavanja tokom snimanja učinila su priču autobiografskom, konkretno u vezi sa njegovom vezom sa Karinom. Koristio je komedijski okvir da izrazi teške istine o njihovom odnosu. Opsednut radom, provodio bi svoje vreme u kancelariji u Cahiersu ili izlazio na povremene izlete i vraćao se tri nedelje kasnije.

A post shared by Amr soliman (@amrsoliman22) on Jun 9, 2018 at 2:09pm PDT

U međuvremenu, Anna je često ostajala sama u stanu čekajući da telefon zazvoni. Zatim, jedne noći u proleće 1961. godine, Godard se vratio kući i pronašao je u očajnom stanju, pobacila je. Ona je pobegla, a zdravlje joj je bilo u opasnosti. Posle boravka u bolnici, oporavila se kod kuće. Međutim, Godar, nesposoban da se izbori sa situacijom, ostavio ju je samu nekoliko sedmica.

U junu 1961. Godard i Karina pojavili su se na premijeri filma Une femme est une femme na Berlinskom filmskom festivalu. Karina, kao i sam film osvojili su nagrade. To je ujedno bila i prva evropska projekcija kojoj je prisustvovala Anna (Ce Soir ou jamais još nije pušten i Le Petit Soldat je zabranjen zbog svog političkog sadržaja), a kada je film objavljen u septembru te godine postala je za trenutak zvezda. Jedan kritičar ju je nazvao „nespornom i prirodnom, koja osvaja profesionalizam Brialija i Belmonda“.

A post shared by Fala Objetiva (@falaobjetiva) on Jun 9, 2018 at 5:09am PDT

U septembru 1961. Anna je započela rad na Le Soleil dans l’oeil (Sun in the eyes) u režiji Jacques Bourdona. Tokom snimanja, otpočela je vezu sa zvezdom Jacquesom Perrinom i odlučila kako želi da se uda za njega. Na kraju snimanja saopštila je Godaru da namerava da ga ostavi. U časovima koji su usledili, Godar je uništio sve stvari u stanu i otišao.

Kasnije te večeri, Anna je uzela velike doze barbiturata.

Nakon čega je hospitalizovana i puštena nekoliko dana kasnije. Novine su objavile kako se Godard i Karina razvode, te da se Anna udaje za Perina. Ali u januaru 1962. objavljeno je da su se Godar i Karina pomirili i da će se pojaviti u novom filmu Vivre sa vie (My Life to Live).

Tragični portreti

Vivre sa vie je bio proboj i za Godara i Karinu i iskazao se kao ostvarenje koje je bilo najveće u njihovim karijerama. Žanr je ovoga puta bio tragedija; mračna priča o upuštanju mlade žene u prostituciju i eventualno ubistvo. Godar je zamišljao film kao izložbu talenta svoje žene; i pokušaj, da možda spasu svoj brak kroz filmsku saradnju.

Anna je u ovom ostvarenju iskazala neverovatne performanse, istinite i pokretne. Međutim, uprkos zajedničkom postignuću i priznanju, Karina nije bila zadovoljna svojim pojavljivanjem u filmu. „Bila je besna “, pozvao se Godar kasnije, „jer je mislila da sam je učinio ružnom, da sam napravio značajnu grešku time što sam napravio film; to je bio početak našeg raspada.“

A post shared by Joey322 (@joeykristen) on Jun 5, 2018 at 6:15am PDT

Po završetku filma, pojavila se prilika da Karina ispuni svoju ambiciju i da radi u pozorištu. Jacques Rivette napisao je adaptaciju romana Den Religijeuse (The Nun) iz osamnaestog veka Denisa Diderota. Još nije odlučio da glumica igra glavnu ulogu, ali nakon večere sa Annom i Jean-Lucom shvatio je da će Karina biti savršena. Kasnije te godine Anna je otputovala u Španiju da igra glavnu ulogu u istorijskoj fantaziji, Scheherazade.

Tokom snimanja u Rimu, Godar se često vraćao u Pariz da je vidi vikendom. Karina je, pak, posetila njega u Rimu. Jednom prilikom su otišli u noćni klub zajedno, neko je pozvao Annu na ples, otišla je s njim, a kada se vratila, Godard ju je pred svima ošamario. Ali nije bila ljuta, jer je u njenim očima to bio dokaz njegove ljubavi:

„To je bila luda ljubav. Ljubav, ljubomora, osveta. Obožavali smo se. Bili smo strastveni, ali imali smo krize ljubomore“ , rekla je ona kasnije.

Heroina mekog srca

Novi film, zasnovan na američkom romanu o kriminalu pod nazivom Fool’s Gold, imao je mnogo toga za Godara. Uspeh bi pomogao da se uspostavi njegova nova produkcijska kuća, Anouchka Films, kao i da se ponovo pojavi kao komercijalni direktor. Što je još važnije, Anna bi bila upečatljiva i time pomogla u osiguranju braka.

Te zime, kako je Godar radio na pretprodukciji za Bande à part, Karina je pokušala ponovo da izvrši samoubistvo. Ovog puta bila je sama čitavog vikenda i umrla bi da italijanski slikar, koji je ukrašavao kuću nije zaboravio ključeve i vratio se po njih. Tada ju je Godard odveo u mentalnu bolnicu.

Uprkos njenoj skorašnjoj traumi, Anna je pokazala svoju svestranost kao glumica u Bande-u, igrajući Odile, mladu ženu koja se uključuje u romantični trougao sa dva sitna kriminalca koje igraju Claude Brasseur i Sami Frey. U kasnijim intervjuima prisetila se svog stanja u vreme snimanja:

„Izašla sam iz bolnice. Bio je to bolan trenutak. U to doba sam izgubila ukus za život. U međuvremenu sam izgubila težinu, nisam dobro radila. Istina je: film mi je spasao život. Nisam imala više želje za životom. Radila sam veoma loše. Ovaj film mi je spasao život.“

Tokom izrade Bande-a deo, Godar i Karina su se pomirili, te prešli u novi stan u Latinskom kvartu. Karina je nastavila da radi prihvativši ulogu u filmu De l’amour Jean Aurela, snimanog aprila 1964. godine, i ulogu sa Maurice Ronetom u filmu Le Voleur de Tibidabo (The Thief of Tibidabo). Tokom snimanja, Ronet i Karina su imali aferu. Nakon čega su Godar i Karina rastali i podneli zahtev za razvod.

Bez obzira na njihovu separaciju, Anna i Jean-Luc su se složili da ponovo sarađuju na sci-fi noir trileru Alphaville, u kojem se Karin lik povezuje s tajnim agentom  Lemmy Caution (Eddie Constantine) da uništi zlog kompjuter Alfa 60. Iako je razvod postao pravosnažni 21. decembra 1964. godine, Godar nije odustao od nade da će ih filmska saradnja ponovo zbližiti. U film je uvukao svoje lične probleme.

Ljubav, mržnja, akcija, nasilje, smrt

Pierrot le fou bila je Godarova dramatizacija onoga što je video kao Karininu izdaju. Tokom snimanja, par je teško mogao da razgovara jedno s drugim. Uprkos ovim poteškoćama, film se pokazao kao najbolji od svih njihovih saradnji i postao je prepoznatljiv kao jedan od najvećih i najuticajnijih remek-dela.

Kasnije, Karina je sarađivala sa italijanskim neorealističkim režiserom Valeriom Zurlinijem na filmu Le Soldatesse (Camp Followers, 1965), glumeći jednu jednu od prostitutki koje putuju kroz planine kako bi služile u bordelima za italijanske vojnike u Albaniji. Film je inicijalno zabranio ministar informisanja francuske vlade, dok su Georges de Beauregard i grupa njegovih prijatelja, uključujući Godarda i Chabrola, orkestrirali protest u štampi, izdajući manifesto u odbranu.

Na kraju, ministar kulture, André Malroux, dozvolio je da se film pojavi u Kanu. Gde je Anna dobila zvučni aplauz od publike i priznanje kritičara, što je došlo do samog predsednika De Gaula, zbog čega je odlučio da ukine zabranu prikazivanja filma. Le Soldatesse je objavljen 26. jula 1967. godine i pokazao se kao izuzetan komercijalni uspeh.

U leto 1966. Anna se vratila na posao sa Jean-Lucom Godardom. Osim kratkometražnog filma koji je nastao sledeće godine, to je bio poslednji put kada su radili zajedno. U intervjuu nekoliko godina kasnije, Karina je rekla:

„On je bio i ostao najveća ljubav u mom životu.“

Međunarodna zvezda

Harizmatični pevač / scenarista Serge Gainsbourg bio je Karinin naredni saradnik na TV mjuziklu pod nazivom Anna, koji je posebno napisao za nju. Film, koji je uključivao i hitove, Sous le soleil exactement i Roller Girl, oba je pevala Karina, i od tada postaju kultni favoriti.

Sada uspostavljeno ime zbog svog rada sa Godarom, Karina je sve više dobijala ponude za rad van Francuske. Tokom narednih godina sarađivala je sa nekim od najpoznatijih svetskih reditelja, uključujući Luchino Viscontija (The Stranger, 1967), Guy Greena (The Magus, 1968), J. Lee Thompsona (Before Winter Comes, 1969), Tony Richardsona (Smeh u mraku, 1969).

Izvor: Kultivisise.rs

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>> https://www.instagram.com/elleserbia/

‹ Prethodna 2 / 2 

Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...