7 životnih stavova koje nam je Ruth Bader Ginsberg ostavila u zalog

Foto: Profimedia

"Da se ja pitam o tome koji je broj žena dovoljan u Vrhovnom sudu, rekla bih devet. Svih devet. Ljudi se sablažnjuju nad ovom mojom izjavom, ali činjenica je da je na ovim pozicijama oduvek bilo devet muškaraca i niko se tome nikada nije iščuđavao?"

18. septembra 2020. u 87. godini života u Vašingtonu, preminula je Ruth Bader Ginsberg.   

Ruth je bila druga žena u istoriji Sjedinjenih Američkih Država koja se našla na mestu sutkinje Vrhovog suda, desetak godina pre nje to je učinila Sandra Day O'Connor, koju je za ovo počasno mesto nominovao Ronald Reagan.

Ruth se na mestu vrhovne sutkinje našla 1993. godine, a nominovana je od strane predsednika Billa Clintona.

Izuzetno harizmatična, blage i vesele naravi, te sićušne građe - ova žena bila je ne samo veliki borac za prava žena i opštu jednakost, već i veliki borac tokom čitavog svog života.

Samo dan pre no što je maturirala u srednjoj školi James Madison, njena majka Celia Bader preminula je nakon višegodišnje borbe sa kancerom.

Upravo je Celia bila ta koja je uticala na ćerkine kasnije životne izbore po pitanju obrazovanja, a reklo bi se i kada je u pitanju neumorni entuzijazam i borba za ravnopravnost među polovima koju je Ruth Bader vodila tokom čitave svoje karijere.

Celia je smatrala da je obrazovanje izuzetno važno, te je još kao dete, Ruth vodila redovno u biblioteku, a sa njene četiri godine već je bila članica letnjeg jevrejskog kampa. S obzirom da je i sama bila odličan đak, Celia je želela viši stepen obrazovanja za sebe, ali su roditelji smatrali da školovanje treba da nastavi njen brat. 

Ruth je studirala na Cornell univerzitetu i bila članica Alpha Epsilon Phi kluba, najprestižnijeg i najstarijeg počasnog univerzitetskog društva u Sjedinjenim Američkim Državama, koje promoviše visok stepen izvrsnosti na polju filozofskih nauka, te onih koje potpadaju pod polje filologije i generalno same nauke. 

Na Cornellu (na kome je bila najbolja studentkinja generacije) upoznala je i svog supruga Martin D. Ginsburga, sa kojim je bila sve do smrti i koji joj je bio velika podrška u svemu što je radila i za šta se tokom života borila. Smatrala je to vrlo važnim i često isticala ovo u svojim govorima.

Ipak, ostatak sveta nije razmišljao kao njen voljeni Martin, te je sa svojih 21 godinu kada je zartudnela, Ruth otpuštena.

1956., godinu dana nakon rođenja njenog prvog deteta, Ruth je upisala hardvardsku školu prava i bila jedna od svega devet žena, među 500 muškaraca.

Nedugo nakon upisa dekan ove prestižne ustanove, pozvao je Ruth i ostale studentkinje prava na večeru u njegov porodični dom. Na ovoj naizgled prijatnoj večeri dobrodošlice pitao je studentkinje "Zašto svojim prisustvom u školi zauzimaju mesta muškarcima?"

Kada je Martin Ginsberg dobio posao u Njujorku, Ruth upisuje Columbia pravnu školu i postaje prva žena čije se ime našlo na Harvard Law Review i Columbia Law Review.

Pravnu diplomu dobila je na Colombia školi prava, kao prva u klasi.

Ipak, sve ove počasti i visoki rezultati ni malo joj nisu pomogli na početku karijere, jer nije mogla da nađe posao. 

Sudija vrhovnog suda Felix Frankfurter odbio je Ginsburgovu na poziciji činovnika, jer je žensko. Isto se zamalo dogodilo sa sudijom Palmierijem, koji bi je takođe odbio da nije bilo Ruthinog profesora Gerald Gunther sa Columbie.

Gerald Gunther zapretio je Palmijeriju da Columbia više nikada ni jednog studeta neće poslati na njegovu adresu ukoliko ne pruži šansu Ginsburgovoj. Ruth je na ovoj poziciji pravnog činovnika bila naredne dve godine.

Tokom čitavog školovanja i većim delom svoje karijere, Ruth se susretala sa omalovažavanjima zasnovanim na rodnoj neravnopravnosti.

Tako je 1963. postavši profesor u Rutgers pravnoj školi, informisana da neće imati platu poput njenih muških kolega, jer njen muž već ima odličnu platu.

Ostatak teksta pročitajte na sledećoj stranici:

Nastavak pročitajte na sledećoj strani  1 / 2 Sledeća ›

Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...


Magazin