ELLE na svitanju sa Marinom Abramović: "Recite mi NE i to je samo početak"

Foto: Profimedia

Neočekivano pozitivna, vesela, potpuno neposredna, na ne baš perfektnom srpskom (zbog koga se odmah ispričala), ali vrlo britkog jezika i uma, na specijalnoj konferenciji za štampu simbolično održanoj u osvit zore, Marina Abramović otkrila nam je još neočekivaniji broj detalja koji se ne tiču nužno njenog rada, štaviše. Pričala je o tome gde je pogrešila, zašto je srećna što je u Beogradu, ali i zašto je pomalo uplašena, te zašto joj je to što je žena i sa ovih prostora zapravo pomoglo u svetu, dok je komentar da oduvek smatra kako su "Žene jače od muškaraca", izazvao ovacije. Jedan od najzanimljivijih trenutaka bio je onaj kada je sasvim neposredno, onako kako je i vodila čitavu konferenciju, prisutnima predstavila "čoveka koji je čini veoma srećnom" svog partnera Toda.

Naša čuvena performans umetnica svetskog renomea, nakon čitave 44 godine obratila se domaćoj javnosti, povodom otvaranja retrospektivne izložbe „Čistač“.

Umetnica je na ranoj konferenciji za novinare svima poželela dobrodošlicu na izložbu koja prikazuje najznačajnija dela njenog bogatog opusa.

Autorka se obratila prisutnima u 6.23 časova, u skladu sa konceptom same izložbe u kojoj u zoru "čisti" svoju umetničku karijeru i iz svoje arhive izvlači najbolje i najzapaženije radove.

Skoro 120 artefakata publika će u naredna četiri meseca moći da pogleda od prizemlja do petog sprata. Zbog ove pripreme muzej je bio zatvoren dva meseca. 

"Nije zastrašujuće skočiti, ni poleteti. Možete skočiti sa oblakodera, ako želite. Opasnost počinje kada treba da dotaknete tlo. Pre 44 godine, kad sam napustila ovu zemlju, skočila sam. Letela sam sve vreme od tada. Danas osećam da počinjem da dotičem tlo. Topla dobrodošlica koju ste mi priredili ublažila je to što je moglo da bude katastrofalni pad", reči su kojima je Marina otvorila konferenciju za štampu.

O sreći i neizostavnoj domaćoj hrani

Došla sam u Beograd vrlo otvorenog srce i niste ni svesni koliko sam ja zapravo emocionalno uzbuđena. Zbog svega. Pre svega, Muzej savremene umetnosti uklonio je svoju celokupnu postavku, ne bih li ja izložila svoj rad. Svi moji radovi kompletno su sada ovde. To na jedan način znači i da sam ja zaista došla na svoje tlo.

Od kada sam došla jela sam verovatnu svu našu domaću hranu, sada me stomak boli, jer naša hrana je užasno teška. Od gurmanske pljeskavice do teletine u saču, jela sam sve ono čega sam se sećala.

Jedino što mi nedostaje jesu vicevi, obožavam crni humor, a naši vicevi su specifični, do sada mi niko nije ispričao ni jedan vic.  Naime, za mene lično, crni humor je veoma važan.

O strahu 

Zaista sam izuzetno srećna. Kada su mi rekli da su za moje predavanje koje će se održati 28.09. podelili sve karte i to u roku od svega dva dana i čak za 6.500 mesta, nisam mogla da verujem. To je strašno. Nikada ni jedan vizuelni umetnik nije održao predavanje pred toliko ljudi. Nigde u svetu, tako nešto se nije dogodilo, to je Woodstok of art. To je veoma dragoceno za mene. Mislim da ću uspeti to da uradim, ali nije sigurno, to je more ljudi.

O sujeti i uspehu

Umetnik nikada ne treba da bude idol samom sebi. Onog momenta kada pomisliš da si bog tvoja sujeta postaje prepreka tvom radu. Rad je najvažnija stvar ne ti, ti treba da daš sve svom radu.

Moj položaj u svetu trenutno nosi vrlo mnogo odgovornosti, zato je važan način na koji pristupam onome što radim.

Ljudi su od mene napravili zvezdu, nisam ja. To je vrlo važno. Da je meni uspeh došao kada sam imala 25, verovatno bih već bila mrtva, jer bih bila toliko oduševljena slavom i mislila da sam genijalna. Ali meni je uspeh došao tako sporo, tek u pedesetim goidinama i navikla sam da uspeh dolazi i prolazi, zato me nikada nije promenio.

O kritikama i radu

Dobili smo 146 aplikacija, mi smo izabrali 12. Za tih 12 ja ću da održim master class u trajanju od tri dana. Tokom ovog master classa žeim sa polazniima da podelim svoje znanje i iskustvo, ali prvenstveno da im pomognem u njihovom performansu. To radim iz sveg srca i na moju inicijativu. Kada sam ja počinjala da se bavim performansom niko mi nije pomogao, niko nije ni mislio da je performans bilo kakava umetnost. Kada bih vam čitala šta su o meni pisali 70-ih godina, ne bih iz kuće izašla verovatno tada, kada bih vam čitala šta su o meni pisali i ovih dana od kada sam došla u Beograd, takođe ne bih napustila kuću da sam bilo šta od toga doživljavala.

Sada su na primer jedne novine pisale kritički o mojoj izložbi, u smislu kako bi bilo ko od njih mogao da uradi ovo što radim ja i pre no što je sama izložba otvorena.

Vrlo je zanimljivo da ljudi pišu loše o onome što nisu ni videli. Tako da se neke stvari nisu mnogo prmenile od vremena kada sam počela da se bavim ovom vrstom umetnosti.

O bolu

Dalaj Lama rekao je kako je jedini način da zaustaviš bol da oprostiš. U mojoj autobiografiju "Prolazim kroz zidove" pisala sam o tome, o bolnom detinjstvu, sećanjima, Beogradu... Kada sam to sve opisala u knjizi, tada sam se toga i potpuno oslobodila. Ta knjiga je sada prevedena na 22 jezika.  

O korenima

Tokom odrastanja nisam imala problem sa ocem, već sa majkom i njenom vojnom kontrolom, s obzirom da je ona bila major armije. Tri stvari sam ponela i naučila od moje porodice, baka me je naučila spiritualnosti - sa njom sam često išla u crkvu kada sam bila dete. Otac me je naučio hrabrosti, a majka volji i disiplini. Tako da su me te tri kombinacije stvari načinile toliko jakom da za mene u svetu uopšte nije ni bilo prepereka. Nikada se nisam osećala drugačijom, niti me je u bilo čemu sperčavalo to što sam žena. To odvajanje polova generalno je nešto što ne volim, a pogotovo svrstavanje žena u odvojenu kategoriju. Umetnost ne poznaje pol. Da li je neko muškarac, žena, transeksualac, homeseksulac, Amerikanac  ili Afroamerikanac, ništa od toga nije važno.

Umetnost nema pol, poseduje samo dve stavke: može biti dobra i može biti loša umetnost. To što sam žena i što sam sa ovih prostora mi je pomoglo. Pritom, da se razumemo: oduvek smatram da su žene jače od muškaraca. 

O ideji i inspiraciji

Ideje dobijam u raznim situacijama. Dok stojim u kuhinji i sečem luk recimo, ali uzimam u obzir samo one ideje kojih se stvarno plašim. Ideje koje mi se sviđaju, one me ne zanimaju, suviše su lake. Ali one kojih se plašim, za koje kada pomislim na njih osećam da u stomaku počinje nešto da mi se dešava, to su ideje koje ne mogu da zaboravim i to su one na kojima radim. 

Ima jedan moto koji posebno želim da podelim sa vama: Kada mi se kaže Ne, to je tek početak.

O promašajima i novoj ljubavi

Naravno da postoje stvari koje sam promašila u životu. Nisam imala decu, niti porodicu. Svi moji studenti postali su moja deca. Nisam jednostavno mogla da imam normalan život. Porodični život bio je nemoguć za mene, ja sam modaran nomad. Jako je teško biti sa mnom. Najviše deset dana sam na jednom mestu. Menjam gradove, države, kontinete, iz časa u čas sam u nekom drugom avionu. Postoji jedan čovek u mom životu sa kojim se viđam već tri godine, jer imamo sličan životni stil. Poneki put se viđamo i po hotelima. On je tu sada sa mnom, i putuje za Njujork za nekih 25 minuta. Zove se Tod i čini me veoma srećnom. 

Nakon sedam država, otvaranjem u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, izložba "Čistač" stigla je na svoju poslednju adresu.

Ljubitelji njene umetnosti će imati priliku da posete izložbu koja traje do 20. januara 2020. godine u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu.

Tekst: Maja Bunčić

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>> https://www.instagram.com/elleserbia/



Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...


Magazin