Vladimir Veličković: Odlazak jednog od najznačajnijih srpskih slikara svih vremena

Foto: Profimedia

"Nema osetila, ni trzaja, ni bića. Samo gustina kože. Trunka koja svetlost kači. Penjanje. Silaženje. Neizvesnost. Veličković samo kosinu sudbine sledi. I njene obeležene puteve. Baždarene. Otvorene. Koji su samo putokazi za jedno odredište. Jedan jedini bezdan. Jedno jedino ništavilo." - napisao je o radu Vladimira Veličkovića, francuski poeta André Velter.

Ako samo malo zagrebete po platnu srpske likovne umetnosti, odmah će se pojaviti ime slikara Vladimira Veličkovića, pripadnika grupe Mediala koja je okupila umetnike, arhitekte, filozofe… oko jedne ideje – ljubav prema umetnosti i njenim moćima.

Vladimir Veličković veći deo svoje karijere proveo je u Francuskoj gde je odlikovan najvišim francuskim odlikovanjem za kulturu, "Commandeuer de l ordredes Arts et des Lettres" i viteškim ordenom Legije časti.

Rađanje umetnika

"Svako dete je umetnik. Problem je kako da ostane umetnik kada odraste" - Pablo Pikaso.

Vladimir Veličković rođen je u Beogradu, 11. avgusta 1935. godine kao sin jedinac oca Dušana i majke Lenke. Roditelji su se trudili da svom sinu, u posleratnom periodu, omoguće što normalnije detinjstvo i široko obrazovanje.

Dom Veličkovića bio je ispunjen knjigama o umetnosti, monografijama i reprodukcijama velikih dela. Tako se Vladimir, još u ranim godinama, zaljubio u umetnost starih majstora Leonarda, Rembranta, Direra, Mikelanđela i Goje, koji su na njega ostavili snažan utisak.

Čitao je, učio i polako je postajalo jasno da će likovna umetnost biti magnet od koga neće moći da pobegne. Slikao je i crtao neumorno.

Pauzu bi pravio samo zarad sportskih aktivnosti kojima se predano prepuštao. Naime Veličković je trenirao atletiku u Crvenoj zvezdi i, sa svojim timom, bio rekorder stare Jugoslavije u trci 4 puta 100 metara.

A onda je došla 1951. godina i trenutak koji će Vladimiru Veličkoviču, u trenutku kada je imao 16 godina, dati definitivno usmerenje – prva izložba.

Naime, Veličković se prijavio na konkurs u paviljnu "Cvjeta Zuzorić". Konkurs je bio namenjen mladim afirmisanim slikarima, a kako bi izbegao moguće odbijanje, Vladimir je odlučio da jednostavno ne spominje koliko ima godina. U oštroj konkurenciji mladi Veličković bio je jedan od zapaženijih izlagača i pobravši brojne pohvale. 

Umalo arhitekta

Nošen krilima uspešnih izložbi i ljubavlju prema slikarstvu koja je neprekidno narastala, Vladimir Veličković se spremao da okuša sreću na Likovnoj akademiji. Avaj. U stvar se umešao njegov otac Dušan. Priznavajući sinovljev talenat za umetnost, ali strahujući za njegovu budućnost, rekao je svom sinu da "je zanat čoveku uvek u ruci, a umetnost je, često, na grani…".

Vladimir odlučuje da posluša oca, odustaje od Akademije i upisuje arhitekturu. Ovo je bio prvi i jedini put, kako je sam Veličković izjavio, da je napravio kompromis.

Vladimir se držao svoje odluke a, po dobijanju diplome, odlazi u Zagreb gde je, tokom 1963. i 1964. godine radio kao saradnik Majstorske radionice Krste Hegedušića, a potom se vraća u Beograd gde je radio do svoje 31. godine.

Sve vreme pasija prema slikarstvu nije ga napuštala. Zato 1966. odlazi na bijenale mladih u Francuskoj i osvaja nagradu koja će konačno dovesti do toga da "prelomi". Prelazi u Pariz za stalno.

Uspeh u Parizu

Za profesora na École Nationale Supérieure des Beaux-Arts u Parizu Vladimir Veličković je izabran 1983. Na ovoj poziciji bio je sve do 2000. godine. U međuvremenu, 1985. je izabran za člana Srpske akademije nauka i umetnosti i dobio najviša priznanja iz oblasti kulture i umentosti u Francuskoj, a 2005. godine je primljen i u Francusku akademiju lepih umetnosti. Jedan je od 10 akademika ovog odeljenja, na poziciji br. 7. koja ima istoriju dugu dva veka.

Umetnost mu nije davala vremena za sport koji je u mladosti tako voleo. Ipak, svoje dve ljubavi uspeo je da spoji 1982. kada je radio sportske plakate za Fudbalsko prvenstvo sveta u Španiji i Olimpijske igre u Barseloni 1992. godine, a bio je angažovan i za predstavljanje teninskih turnira u Rolan Garosu.

Na vrhuncu svoje karijere slike Vladimira Veličkovića prodavane su i za po 50.000 evra.

Ipak, ovaj veliki slikar nije zaboravio Beograd i balast koji ga je sputavao na putu umetnosti. Kako bi pomogao mladim slikarima, osnovao je fondaciju "Vladimir Veličković za crtež" koja dodeljuje nagrade najboljim mladim umetnicima iz oblasti likovne umetnosti.

Fondacija Vladimir Veličković postoji oko 10 godina, a za to vreme ovaj slikar se sureo sa velikim brojem radova mladih umetnika iz Srbije te je umeo u šali da komentariše sa svojom suprugom kako "cela Srbija crta".

Veličković je preminuo u toku noći 28. avgusta u bolnici u Splitu, u 84 godini života.

Izvor: 011info.com


Bonus video
KOMENTARI
POVEZANE VESTI
Inicijalizacija u toku...