Jostein Gaarder, najprevođeniji pisac planete: Za žene je veoma važno da nešto razumeju, što je filozofija. Za muškarca je važno da njega razumeju, a to je obrnuto od filozofije.

foto: Marija Timotijević

Romani Josteina Gaardera bave se ključnim filozofskim pitanjima - postojanjem, smislom života, smrću. Paradoksalno, ovaj vispreni Norvežanin nije omiljeni pisac šačice visokoobrazovanih i dubokomislećih ljudi, već jedan od najpopularnijih, najprevođenijih i najtiražnijih pisaca na planeti.

Iako večito zapitan nad sudbinom čoveka i sveta, Gaarder je pun optimizma i topline, s retkom veštinom da jednostavnim rečenicama objasni i najkomplikovanije stvari i ubedi čitaoca kako je sve „baš kako treba“, što je i naslov njegovog najnovijeg romana.

U Beograd je stigao posredstvom svojih dugogodišnjih izdavača, Geopoetike, da promoviše prvi na svetu prevod ove knjige, koji je uradio Radoš Kosović, ali i da uveliča proslavu 25 godina postojanja ove izdavačke kuće. 

Važite za najprevođenijeg pisca na planeti, kako se osećate kad to znate?

Internacionalni proboj desio mi se sa Sofijinim svetom, romanom koji je preveden na čak 65 jezika. Kada su počeli da ga prevode, bio sam veoma iznenađen jer sam mislio da sam napisao knjigu koja uopšte neće izaći van granica Norveške. Pre nje napisao sam Misteriju pasijansa i potajno sam se nadao da će ona postići uspeh, ali nisam bio u pravu. Danas imam teoriju zašto je to tako. 

(Vedrana Rudan: Muškarcima zameram bahatost, primitivizam, očekivanje da ručak moramo skuhati svaki dan)

I, u čemu je tajna uspeha na najrazličitijim podnebljima i kulturama?

Sofijin svet, ali i moje druge knjige bave se univerzalnim pitanjima. Ljudi su ljudi svuda, veoma smo slični. Kada sam imao susrete sa Kinezima ili Indijancima iz Srednje Amerike, doživeo sam da su suštinski isti, imaju iste potrebe, postavljaju ista pitanja... Razlog popularnosti mojih knjiga je u univerzalnoj tematici. Bavim se misterijama, životom, smrću, univerzumom... 

Drugi razlog jeste to što pišem priče, a maternji jezik ljudskog roda je priča. Govorimo različitim jezicima, ali priče su iste i imaju istu strukturu. I kada kao deca učimo reči, ubrzo za njima dolaze i priče. Dok jedna porodica sedi za stolom i ruča, za tom trpezom ima mnogo naracije. U mojim delima postavljaju se filozofska pitanja, ali uvek u okviru neke priče, tako da one postaju uzbudljive i zanimljve. I to je verovatno deo tajne mog uspeha, pa je Sofijin svet na listi preporučenog štiva za svu decu osmog razreda u Kini, i obavezno štivo u školama u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. A ja sam mislio da je to vrlo norveška priča.

Ispričali ste kako ste sa 11 godina počeli da postavljate pitanja o životu i postojanju, a odrasli su uglavnom izbegavali da vam na to odgovaraju, kao i da je pisanje knjiga o toj temi zapravo vaša osveta odraslima. Da li im se i dalje knjigama svetite?

Pitanja koja sam postavljao bila su esencijalna, suštinska za mene, a ja sam tad mislio da su takva za sve. I dalje to mislim. Šalim se kada kažem da im se knjigama svetim, ali je problem što nisam uspeo da navedem svoje roditelje, nastavnike i druge odrasle da shvate kako je život čudo. To me nadahnulo i to sam pokušavao da izrazim u svim svojim knjigama - koliko je postojanje fantastično! Ukoliko bih izabrao jednu ključnu reč za moje stvaralaštvo, bila bi to misterija, misterija života. Ta reč se i pominje u nekoliko mojih naslova. I čini mi se da sam se tako približio nekim odgovorima na pitanja koja sam postavljao kao dečak.

(Marina Abramović potpuno iskreno: Sa Srbijom ne osećam skoro nikakvu povezanost)

Junak vašeg novog romana konstatuje da je u univerzumu sve „baš kako treba“ sem ljudskog mozga koji je „možda malo prevelik“ jer „preduboko i predaleko vidi“. Zašto je to tako? 

Fantastično je to što nam je mozak toliko veliki, odnosno adekvatan da pozna svet u kome živimo, čitav svet i čitav univerzum. Kada to shvatimo, možemo da tapšemo i kažemo: „Svaka čast!“, ali moramo i da se suočimo sa činjenicom da ta sposobnost ima svoju cenu. A cena je strašna - moramo da živimo sa svešću o smrti. Neke od nas to toliko parališe ili nam unese toliko straha da smanjuje kvalitet življenja. Ovo o čemu govorim nije moja misao, time su se dosta bavili egzistencijalisti, Sartre, ali i Kierkegaard...

Nije li suočavanje sa smrću ono što nas navede da posle detinjstva ponovo počnemo da razmišljamo o suštinskim stvarima?

Sofija u Sofijinom svetu petogodišnja je devojčica koju obuzima iznenadno osećanje da ne želi da bude kao odrasli. Ona želi da sačuva začuđenost deteta. Posle izvesnog vremena hormoni počinju da menjaju telo, erotska dimenzija postaje značajna, dolazi na red osnivanje porodice, deca, posao... I tada nema vremena za razmišljanje o takvim stvarima, sve dok se ne dođe do mojih godina, kada se približavamo kraju života i tada počnemo da razmišljamo o tim pitanjima. Mnogi počnu da razmišljaju o smislu života tek kada odu kod lekara i dobiju loše rezultate. Smatram da je velika greška što ta pitanja postavljamo samo zbog bolesti ili starosti. 

(Rajko Grlić: Svi su malo ostarili sem mene)

Leonard Cohen napisao je svojevremeno: „Ovo je kraj mog života u umetnosti. Upoznao sam ženu za kakvom sam tragao“. Nasuprot tome, vi ste odlučili da postanete pisac kada ste upoznali svoju suprugu. Kako se to desilo, kako je ona probudila umetnost u vama?

Upoznao sam je sa 17 godina, a ona je imala 16. Odlazio sam u jedno udruženje gimnazijalaca, u kom je ona prodavala ulaznice. Svaki put kad bih došao, morao sam da platim da bih ušao i svaki put sam je gledao i mislio: „Ovo je žena mog života“. To je bilo neobično jer je ona bila vrlo mlada devojka, ali ipak, uvek bih pomislio: „Žena“. Trebalo mi je nekoliko godina da je zainteresujem za sebe i već 45 godina smo u braku.

Kada se čovek zaljubi, stvarnost dobije izvesnu dubinu. Zaljubljen čovek više čuje, više vidi. U meni su se rodila razna interesovanja, ali prisustvo žene u mom životu ima još jedan važan aspekt - deljenje, deljenje sećanja, referenci, iskustava i prijateljstva, što je izuzetno važno.

Nastavak pročitajte na sledećoj strani  1 / 2 Sledeća ›

Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...