10 francuskih filmova koji poseduju specifičnu atmosferu

Foto: Profimedia

Vodili smo se francuskim izrazom "le je ne sais quoi" (ono ne znam šta)...

"Ono ne znam šta" (le je ne sais quoi) francuski je izraz kojim se označava urođeni šarm nečega ili nekoga, ono što nas očarava, a što je vrlo teško iskazati rečima i precizno definisati.

Stoga ova lista nije lista deset ni najboljih, ni kultnih, ni top filmova, nego prosto nekoliko sjajnih filmova koje možete pogledati onda kada poželite da uživate u lepoti francuskog jezika, čarima Pariza s filmskog platna, kada osetite potrebu da se malo bolje upoznate s francuskom kinematografijom i kulturom, ili kada prosto poželite da uronite u jedan drugi svet.

Le fabuleux destin d'Amélie Poulain  (2001)

Film Jeana-Pierre Jeuneta koji se ubraja u najbolje filmove svih vremena. Le fabuleux destin d'Amélie Poulain je u svakom smislu umetničko delo koje nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Pokazuje kako je lepota u sitnicama i jednostavnim detaljima kako na filmu tako isto i u životu.

Mislili smo da uopšte ne pominjemo taj film jer smatramo da je svima vrlo dobro poznat, da ukoliko ga neko i nije gledao svakako to namerava jer je čuo izuzetne pohvale o njemu i da tekst posvetimo nekim zaboravljenim, a podjednako dobrim filmovima. Ipak nismo smeli to sebi da dozvolimo.

Kadrovi filma i velelpna muzika koju je komponovao Yann Tiersen veličanstveno slikaju svu poetičnost Pariza. Prateći avanture jedne neobično obične devojke tonemo u romantičnu atmosferu Pariza nalik onoj koja postoji u snoviđenju. Francuski film par ekselans!

La Haine  (1995)

Crno-beli film Mathieu Kassovitz prikazuje živote trojice mladića iz siromašnog predgrađa Pariza. Glavne teme filma su problemi besperspektivnih mladih ljudi koji odrastaju u lošim uslovima, rasizam u francuskom društvu i policijsko nasilje. Film je postigao izuzetan uspeh.

Dobio je francusku nacionalnu nagradu Cesar za najbolji film. Kassovitz je u Kanu dobio nagradu za najboljeg režisera, a Vincent Cassel koji igra jednu od glavnih uloga proslavio se zahvaljujući ovom filmu.

À bout de souffle (1960)

Režiser filma je veliki Jean-Luc Godard, pionir francuskog novog talasa u kinematografiji kome se pripisuje izreka da je za jedan film neophodno imati samo pištolj i lepu devojku. To njegovo jednostavno načelo ukratko sumira ceo ovaj film. Michel (Jean-Paul Belmond) je odmetnik od zakona koji se krije od policije u stanu devojke koju upoznaje i s kojom se upušta u ljubavnu vezu, a koju tumači američka glumica Jean Seberg.

Njihovi usputni razgovori otkrivaju mnogo toga o njima, o čoveku uopšte, jer zadiru duboko u široke prostore ljudske duše.

Betty Blue (1986)

Originalni naslov je 37° 2 Le Matin (prev. 37,2° ujutru). Zorg (Jean-Hugues Anglade) je tridesetogodišnji fizički radnik koji povremeno piše romane i sanja da postane pisac, ali trenutno ništa ne ide tome u prilog. Upoznaje devetnaestogodišnju Betty, izuzetno impulsivnu, pomalo divlju, ali šarmantnu devojku s kojom otpočinje zajednički život. Ali njihova idila je narušena time što Betty zapravo gubi razum i počinje da ludi.

Zorg usled ljubavi koju gaji prema njoj svim silama pokušava da se nosi s njenom duševnom bolešću koja zauzima maha. Jako potresna drama s vrlo učestalim i nesuptilnim erotskim scenama, stoga se ne preporučuje mlađima od osamnaest godina. Film je nominovan za Oskara za najbolji film na stranom jeziku, a krasi ga i predivna muzika koju je komponovao Gabriel Yared, francusko-libanski kompozitor koji je između ostalog dobio Oskara za soundtrack rađen za film The English Patient.

Na sledećoj strani pročitajte nastavak:

Nastavak pročitajte na sledećoj strani  1 / 2 Sledeća ›

Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...