Ostvarenja koja su oduševila publiku u Kini, Iranu, Poljskoj: 10 nezavisnih filmova iz ove godine koje morate da pogledate

Foto: Youtube/Print Screen

Ako ste ljubitelji nezavisne kinematografije, ova ostvarenja će vas sigurno oduševiti...

Nemoguće je pogledati sve dobre filmove koji svetlost dana ugledaju tokom jedne godine, ali je sigurno da su veće šanse da će pronaći put do vaših malih ekrana ukoliko se radi o holivudskom filmu.

Godina koja se polako bliži kraju nam je donela mnoštvo zvučnih holivudskih ostvarenja, među kojima su “It, “Dunkirk”, “Blade Runner 2049” i mnogi drugi. Međutim, ove godine su širom sveta objavljivani kvalitetni filmovi koji zaslužuju našu pažnju.

Sajt Taste of Cinema je sastavio listu 10 filmova nastalih širom sveta u ovoj godini, koje ne bi trebalo da propustite.

Angamaly Diaries (India)

Za sam početak, tu je produkt Molivuda (ne, ne mislimo na Bolivud), film kojeg su nazvali molivudski “Goodfellas”, budući da deli tematske sličnosti sa Martin Scorsese klasikom. Glavni lik ovog ostvarenja je Vinsent Pepe, tinejdžer koji, inspirisan lokalnom bandom, odluči da sastavi svoju grupu siledžija.

Budući da stiže iz Molivuda, ovaj film nema ozbiljnost klasičnih gangsterskih filmova – nedostaju mu prikazi nasilja, eksplicitnost i oružje. Sa tehničke strane takođe ne briljira, budući da ima nekoliko diskutabilnih postupaka montaže, a i sama kinematografija nije toliko privlačna. Međutim, postoji nekoliko stvari koje čine ovaj film vrednim gledanja.

Komičan je, radnja se brzo odvija, prepun je raznovrsnih karaktera i, što je najbitnije, nudi svež pogled na gangsterki žanr. Osim toga, završna sekvenca je neverovatna, sa oko 1.000 glumaca u dobro koordinisanoj sceni borbe u trajanju od 11 minuta.

Originalnost je najvažnije što ovaj film ima da ponudi.

Duckweed (Kina)

Zaradivši preko 150 miliona dolara u bioskopima, ovaj film je zauzeo četvrto mesto u Kini po zaradi u 2017. godini, a dobio je odlične kritike zbog opuštenog i bezbrižnog tona.

Radnja filma zvuči smešno, ali iznenađujuće funkcioniše. Odigrava se u 2020. godini, kada poznati reli vozač doživi ozbiljnu saobraćajnu nesreću. Dok se bori da ne umre, doživi viziju u kojoj vidi čitav svoj život i završi teleportovan u 1995. godinu (zvuči bizarno, znamo). Tu upozna svog oca (njegovu mlađu verziju, naravno) i sprijatelji se sa njim i krene u potragu za svojom majkom koju nikada nije upoznao.

Ovaj film je na trenutke predvidljiv, luckast i ne beži od klišea, ali sa odlično koordinisanim scenama borbe i preteranim likovima izdvaja iz gomile, iako sigurno nije za svakoga.

Closeness (Russia)

Kantemir Balagov je ruski režiser koji ima samo 26 godina, a “Closeness” je njegov režijski debi ,koji se čini kao da dolazi od strane već proslavljenog reditelja.

Dobitnik je FIPRESCI nagrade u kategoriji Un Certain Regard filmskog festivala u Kanu. U fokusu filma je jevrejska zajednica u severnom Kavkazu. Glavnu ulogu nosi Darija Žovnar (Darya Zhovnar), glumica koja dosta podseća na Kristen Stewart u njenim skorijim ulogama u francuskim filmovima. Darija igra Ilanu, devojku od 24 godine, čiji se brat ženi. Nakon proslave kod kuće, vereni par odlazi u provod, ali ubrzo nakon toga porodica otkrije da su kidnapovani.

Kao što naslov sugeriše, “Closeness” je veoma intiman, a zahvaljujući 4:3 formatu i korištenju krupnih planova, čini se pretrpano i klaustrofobično, i to u najboljem smislu. Ostvarenje podseća na radove David Lynch, sa mnogo scena treptanja svetla i jakih boja, dugim trenucima tišine i kontemplacije. Radnja se sporo odvija, ali je ovo film u kojem ćete se izgubiti.

Spoor (Poljska)

Ovaj film, delom drama, delom kriminalistički, prepun poruka o ekološkoj osveštenosti, osvojio je Srebrnog medveda na Filmskom festivalu u Berlinu, a izabran je i za Poljskog predstavnika za najbolji film stranog govornog područja za dodelu Oskara.

Radnja prati Džaninu, ekscentričnu i neodoljivu profesorku engleskog jezika u penziji, koja je ujedno i borac za prava životinja. Kada se nađe upletena u seriju misterioznih ubistava, Džanina pokuša da ubedi lokalnu policiju da zna ko je ubica, ali zbog njenog bizarnog objašnjenja, niko joj ne veruje.

Osim što ima snažnu moralnu poruku, kinematografija ovog filma je prelepa. Bogat život divljih životinja, zimski pejzaži i četinarske šume su odlična scenografija za ovakvu priču. Ne samo da izgledaju odlično, već uz prikladnu muziku doprinose hladnoj i izolovanoj atmosferi filma.

Bez odzira na neke probleme sa tempom i kraj koji će razočarati mnoge, ovo ostvarenje ima mnogo da ponudi i u prvi plan stavlja neke moralne dileme koje teraju na razmišljanje.

A Man of Integrity (Iran)

“A Man of Integrity” je hrabar protest u kojem režiser Mohammad Rasoulof otkriva korumpiran sistem, koji na prvi pogled deluje veoma strogo i bazirano na zakonima, ali je u suštini veoma truo.

Devojčicu izbace iz škole, jer nije islamske veroispovesti. Porodici u žalosti nije dozvoljeno da sahrani voljenu osobu iz istog razloga. Reza, glavni lik, u tajnosti pravi rakiju od lubenice, jer je alkohol u Iranu zabranjen još od 1979. godine. Sve pomenute ljude dave ovi apsurdni zakoni.

Iza kulisa, nalazi se velika količina korupcije. Reza se nalazi u moralnoj dilemi, jer mu svi konstantno govore da mora da podmiti vlasti, ukoliko želi malo da sebi olakša život. Međutim, Reza ima čvrste principe i ne želi da igra po pravilima amoralnog društva. On je čovek sa integritetom.

Film je socijalni komentar. Nema privlačnu kinematografiju, niti bilo šta što bi moglo da odvrati pažnju od poruke dela. Radi se o sirovom ostvarenju, prepunom sivih i bledih slika, sa snažnim osećajem autentičnosti.

Na sledećoj strani pogledajte ostale predloge:

Nastavak pročitajte na sledećoj strani  1 / 2 Sledeća ›

Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...