Boogie: Naš fotograf koji prikazuje tamnu stranu američkog društva

foto: Instagram/boogiephotographer

Čovek čiji su radovi izlazili u "New York Timesu", stekao je poverenje lokalnih bandi u Bruklinu, ali i brojnih pripadnika ljudi sa margina društva, njegove fotografije pričaju stvarne, potresne i vrlo žive priče.

U svetu pametnih telefona i nešto manje pametnog digitalnog sadržaja kome smo svakodnevno izloženi putem društvenih mreža, sve veći broj ljudi sebe naziva fotografima.

Većina Instagram profila preplavljena je mnoštvom raznolikih filtera i efekata, ne bi li se osoba prezentovala u najboljem mogućem svetlu. Retko kog aktivnog korisnika sličnih platformi zanima bilo kakva vrsta suštine i pozadinske priče, ultimativna vrednost postaje kvantitet nad kvalitetom samog sadržaja koji zapravo samo vapi za što većim brojem lajkova i pratiliaca. 

Donosi se zaključak kako su na najvišoj ceni površne objave sa putovanja, večera ili izlazaka, dok stvarni život koji se odvija u ostalih 23 sata u toku dana uglavnom nikoga ne zanima. 

Ko ima vremena razmišljati o strukturalnim problemima društva za vreme novogodišnjih praznika i fotografisanja ispred predivno ukrašene jelke ili pak letnjeg odomora u Grčkoj koja obiluje tom nestvarno plavom bojom mora?

U masi kloniranih profila, lako je prepoznati one koji nose autentičnost, nezavisno o kojoj temi govore. Jedan od takvih profila je definitivno Boogijev, koji svojim nenametljivim stilom govori više o društvu u kome živimo od mnogih news portala.

Reč je o našem uticajnom fotografu sa američkom adresom. 

Rođen je 1969. godine u Beogradu, kao Vladimir Milivojević, a ratna zbivanja na ovim prostorima devedesetih godina trajno su oblikovala tematiku koja će ga fascinirati.

Već tada je fotografisao nemire na ulicama Beograda i shvatio da ga ne zanima ništa što je površno ili društveno nerelevantno. 

Prekretnicu u njegovom privatnom i profesionalnom životu predstavlja 1997. godina, kada preko lutrijskog programa dobija zelenu kartu, američko državljanstvo i seli se u New York. Iako je u svojoj karijeri fotografirao sportske velikane poput Usaina Bolta i Maria Balottelija te radio za najveće kuće sportske opreme, njegov rad najpoznatiji je po monografijama u kojima prikazuje život ljudi s margine.

Do sada je izdao šest monografija u kojima donosi iskustva stanovnika Beograda, Istanbula i Sao Paula, ali je najpoznatija ona o stanovnicima Njujork.

Kao i sve velike umetničke priče i ovu čini niz sretnih slučajnosti, bizarnih epizoda i nepogrešivog instinkta upotrebljenog u najboljem mogućem trenutku.

Po dolasku u Njujork, Boogie je radi svakojake poslove, dok se fotografijom bavio sa strane. Ipak, jedna šetnja Bruklinom i poziv pripadnika lokalne bande na fotografisanje, biće dovoljni da za početak vrlo neobične i zanimljive priče.

Nastavak pročitajte na sledećoj strani  1 / 2 Sledeća ›

Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...