Roman "Nije to ništa" počinje putovanjem.

Glavni junak je seo u autobus i krenuo negde. Međutim, autobus će se pokvariti i planirano putovanje će, makar na neko vreme, biti osujećeno. U tom trenutku, kada se glavni junak nađe zaglavljen u sred nedođije, pravo putovanje tek počinje. Fizičko putovanje, koje je samo okidač i povod, ustupa mesto onom suštinskom, unutrašnjem putovanju.

Po svom zahvatu, kompoziciji i tonu, "Nije to ništa" pripada lirskom romanu.  Slika žene koja pravi pletenice devojčici vratiće pripovedača natrag u prošlost. Fragmenti se dalje granaju po principu asocijativno-impresionističkog povezivanja, nezavisno od vremensko-prostorne kauzalnosti.

Stoga, pripovedač o kome govorimo nije tradicionalni pripovedač već subjekat koji konstituiše svet priče. Fabula, posmatrana kao sklop događaja koji su međusobno uzročno-posledično povezani, redukovana je i razbijena na epizode povezane sličnim psihološkim, emocionalnim ili simboličkim značenjem. Kompozicija romana je fragmentarna i rascepljena, ali uokvirena pričom o pokvarenom autobusom, što je ujedno i nulta tačka od koje se pripovedanje grana.

Pomenute odlike tipične su za žanr lirskog romana, hibridne forme koja se kod nas razvila u vreme srpskog ekspresionizma (Rastko Petrović, Miloš Crnjanski).  Međutim, struktura romana Nije to ništa ima i nešto samosvojno, što je čini  naročito uspelom. Motiv pletenice, od koga se račvaju dalje asocijacije, predstavlja ujedno i strukturalno načelo romana. Međusobni preplet sećanja, promišljanja i preispitivanja,  koja se upliću iz različitih vremenskih ravni, čini jedinstveno tkanje ovog romana.

Dečji ton kojim su napisani pojedini fragmenti omogućuje svežu i duhovitu perspektivu u sagledavanju tema bolesti i smrti. Autor vešto iskorišćava sve potencijale ovog postupka.

Progovarajući dečjim glasom, on nas prvo razoružava svojom duhovitošću i dečjom nevinošću da bi nas na kraju suočio sa činjenicom da smo pred smrću svi zbunjeni i nemoćni, nezavisno od godina i iskustva koje imamo. Dečja perspektiva omogućava da se asocijativne veze uspostavljaju elegantno i prirodno, bez naglih skokova, kao što je i primereno dečijoj svesti. Na ovaj način su stil romana i njegova struktura organski sjedinjeni.

Pripovedač izbegava vezivne rečenice i direktna poređenja u kojima bi doveo u vezu kosu lutke Lise i maminu periku ili klijanje biljke i razvoj bolesti.  Na ovaj način konkretni i svakodnevni detalji izrastaju u metafore i daju poseban poetski, jezički kvalitet romanu.

Ovakve sinapse su najvidljivije u fragmentima koji su pisani iz dečje perspektive, ali je i u čitavom romanu zadržan isti princip vezivanja. Zbog svega navedenog, jezik romana je takav da se pojedini fragmenti mogu čitati zasebno, kao pesme u prozi koje su tematski i jezički nezavisno uobličene.

Nije to ništa je roman suptilnog uglačanog stila, ali istovremeno obiluje konkretnim i autentičnim detaljima koji mu daju proznu životnost i prepoznatljivost. Pripovedač govori o reci Rasini i Bivolju (naselje u Kruševcu), preko kojih Kruševac identifikujemo kao mesto u kome je pripovedač odrastao i u koje se na početku romana uputio.  Rasina, bakin  govor u dijalektu, kao i sočno komičko portretisanje epizodnih likova, daju romanu uverljivost stvarnog života koji pulsira ispod dominantnog melanholičnog tona.

Sve o čemu Marko Đorđević piše u svom romanu deluje lično i proživljeno. Ubedljivost sa kojom nam pripovedač iznosi svoje iskustvo čini da to iskustvo postane i naše lično. 

Ovo nije jedan od onih romana koji čitalačku pažnju obezbeđuje nepredvidljivim zapletima i uzbudljivim fabuliranjem. U njemu nema ničeg senzacionalnog ni dramatičnog. Naprotiv, ovo je roman koji će vas uvući u svoj svet prisnim i intimnim tonom, roman čije ćete delove poželeti da čitate naglas i da ih oslušnete kao dobru poeziju.

Marko Đorđević je rođen 5. februara 1987. godine u Kruševcu. Završio je osnovne i master akademske studije na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na katedri za srpsku književnost i jezik sa komparatistikom.

Crta, piše, slika, boji, glumi, pleše svira gitaru i peva, ali samo pred najboljim prijateljima – decom. Već pet godina osmišljava i realizuje kreativne radionice za decu iz oblasti književnosti i istorije umetnosti. Roman "Nije to ništa" njegov je prvenac.

Tekst: Ognjen Obradović

Zapratite ELLE na Viberu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>http: //www.viber.com/ellesrbija