Što se svet više menja, to stvari više ostaju iste. Danas imamo bolnice u kojima više ne moramo da trpimo frankenštajnske operacije bez anestezije, ogromne razdaljine prelazimo za nekoliko sati, noćne posude smo zamenili WC šolje koje razgovaraju sa nama i na kraju, ono najvažnije: danas imamo internet.

Da bismo se adaptirali na promene, razvili smo nove veštine, od umeća u postavljanju svakodnevnih prizora na Instagram do svođenja sopstvenog mišljenja na 140 karaktera.  Međutim, zadržali smo, čak i razvili vekovima stare ljudske mane. Narcizam: retvitovanje komplimenata koje dobijemo. Opsesivno-kompulsivni poremećaj: grozničavo sinhronizovanje bezbroj Apple proizvoda koje imamo.

Istina je da nijedna od ovih dijagnoza nije isuviše opasna po zdravlje, međutim, dovoljno su dosadne da nam smanje produktivnost, otežaju interakciju sa ljudima i naprosto zasmetaju u svakodnevnom životu. Ako do sada sebi niste mogli da objasnite zašto se vaša bogata rođaka stalno dosađuje ili zašto se vaš šef često koleba u kriznim situacijama, onda pročitajte ovu listu iznenađujuće rasprostranjenih savremenih poremećaja i nađite odgovore u njoj.

Sindrom varalice

Simptomi: Verujete da je vaš uspeh čista sreća i samim tim apsolutno nezaslužen ili čak potpuna prevara. Osećate konstantan pritisak da ćete biti razotkriveni. Ovaj simptom najčešće se javlja kod izuzetno nadarenih pojedinaca.

Uzroci: Veoma rano ste usvojili mišljenje svojih najbližih o vašim talentima, mogućnostima i vašoj sopstvenoj vrednosti. Neke koji pate od ovog sindroma verovatno su kao male preterano hvalili i njihove mogućnosti su bile previše isticane, pa su zbog toga počeli da nailaze na nepremostive prepreke, što se završava tako što se muče sumnjom u sebe. Drugima se možda desilo da su njihova dostignuća bila preispitivana ili odbačena pa su zbog toga počeli da gube samopouzdanje. Drugim rečima, možda kolega za kog mislite da uvek pošto poto želi da privuče pažnju, u stvari ima problem sa dobijanjem odobravanja od strane drugih.

„Sa ovim problemom se suočavam svaki put kada počnem da razmišljam o pravcu kojim se kreće moja karijera“, kaže Meera, koja je napustila radno mesto u medijima da bi prešla u IT sektor. Dobila je mnoga priznanja na novom radnom mestu iako je imala „vrlo malo sklonosti i malo interesovanje za njega“, te zbog toga ne može da prestane da se oseća kao prevarant. Sumnja u sebe je kod nje ponekad toliko jaka da razmišlja da se vrati na svoju staru poziciju u medijima.

Lek: Prestanite da se krijete i pomirite se sa svojim veštinama i umećem. Dr Shyam Bhat, psihijatar, kaže da morate da se otvorite na svom radnom mestu. Ako imate ikakve sumnje, porazgovarajte sa kolegama kojima verujete, tako ćete povratiti samopouzdanje, olakšati sebi i osloboditi se osećaja neautentičnosti. Takođe je veoma važno da se često vraćate onim oblastima života u kojima ste svesni da briljirate.  Ako ste, na primer, dobri u pecanju na veštačku mušicu – nisu ribe te koje su glupave pa se pecaju. Vi ste fantastični! Izgovorite to naglas dok ovo čitate.

Analiza paraliza

Simptomi: Potrebno vam je sve vreme ovog sveta da biste doneli neku odluku. Dodajte još prokrastinaciju, kao i stalno traženje drugog, trećeg, četvrtog mišljenja.

Hamlet je, pitajući se biti ili ne biti, postavio standarde ovog simptoma. Međutim, nisu svi koji pate od analize-paralize prinčevi sa danskog dvora, to je možda vaš dosadni kolega sa posla koji mora da obavi dva ili možda tri istraživanja pre nego što počne sa projektom, a možda je to i vaša prijateljica, koja ne može da se odluči šta želi za ručak, usput testirajući vaše strpljenje.

Muthu Kumar je dizajner koji nije siguran da li zaista pati od ovog poremećaja, međutim, priznaje da u cilju da izbegne mučenički proces donošenja odluke, on vrlo često (sem u izuzetno retkim trenucima) beži od situacije u kojoj treba da donese neku odluku. Muthu nije siguran da ovaj poremećaj može da se izleči eksterno. Ili interno. A možda može da se izleči na oba načina. Nije baš siguran. Treba mu još malo vremena da razmisli o tome.

Uzroci: Strah da se ne napravi greška i tendencija da se stvari previše detaljno planiraju.

Lek: Postavite rokove za donošenje odluka, kaže psiholog Arabhi Madhusudhan. „Mentalno se obavežite i pridržavajte se toga.“ Ako vam je potrebno još jedno mišljenje, zatražite ga od nekog kome zaista verujete, a ne od nekog ko će vas samo saslušati. Uvek poradite i na najgorem mogućem scenariju da biste shvatili da on to u stvari uopšte nije. Pa šta i ako ste doneli pogrešnu odluku i ispali glupavi, velika stvar. Kada bi svi tako mislili, verovatno danas ne bismo imali internet.

Affluenza

Simptomi: Nekontrolisan poriv da se troši na nepotrebne stvari, kao i dosada, stres i neodoljiva potreba za praćenjem površnog života Kardashianovih.

Affluenza (bogatstvo + uticaj) prisutna je još od sedamdesetih, međutim, u žiži interesovanja našla se tek pre nekoliko godina. Ovaj poremećaj nezaboravno je debitovao u odbrani šesnaestogodišnjeg vozača iz Teksasa koji je prošle godine u alkoholisanom stanju pregazio četvoro ljudi. Kako je odbrana tvrdila, optuženi Ethan Couch je imao slab moral jer ga bogati roditelji čitavog života nisu lišili ničega. Međutim, ne pate samo bogati tinejdžeri od ovog poremećaja, to može da bude vaš prijatelj, kolega, pa čak i vi sami. Potreba da svakih šest meseci menjate telefon koji savršeno radi za najnovije i – dostignuće uveliko je crveno svetlo.

Uzroci: Nezdrava veza sa novcem, kad se on troši da bi se stekla kratkotrajna sreća ili osećaj celovitosti.

Lek: Postoji tendencija da se stane na put svetskoj pandemiji koja se ogleda u kulturi „potroši i baci“. Međutim, da bi to zaista uspelo, oni koji pate od ovog poremećaja morali bi prvo da priznaju da postoji sindrom affluenze, a zatim svesno da prestanu sa bacanjem novca na potpune gluposti. Uostalom, telefon koji toliko priželjkujete već sutra će ležati zastareo na nekoj deponiji.

Sindrom druge žene

Simptomi: Osećaj da vas stalno porede sa standardima koje je postavio prethodnik, kao i stalno preispitivanje svojih odluka zbog toga. Primećeno je nekoliko primera javnih ličnosti koje su proganjali njihovi prethodnici. Nedavna žrtva je bila Valerie Trierweiler, bivša devojka francuskog predsednika Françoisa Hollanda, koja je izjavila da je „patološki ljubomorna“ na Hollandovu bivšu devojku. Međutim, nisu samo muž ili žena broj dva pogođeni ovim sindromom. Sportisti, čak i čitavi timovi, direktori velikih korporacija kao i sami predsednici priznali su da su bili žrtve ovog poremećaja.

Uzroci: Prema rečima dr Bhata, „ovo se najčešće dešava ljudima koji su već samokritični“. Osoba smatra da je obuća njenog prethodnika prevelika da bi je ona popunila, te zapada u autodestruktivno, ljubomorno ponašanje, postavlja sebi nemoguće standarde i onda je parališe osećaj neadekvatnosti kada ne uspe da ih dostigne. Sama sebi uništava priliku da bude ili da postane iskusna u vezama. Njen neuspeh time postaje beda koju sama stvara.

Lek: Od velikog značaja je da prestanete da se upoređujete sa drugima, kaže dr Bhat. Najbolje bi bilo da se posvetite radu na vezi i samoj vezi i da prestanete da kontrolišete njen ishod.

>>>Ako ste sebi kao dijagnozu postavili jedan od ovih poremećaja, dobre vesti su da su svi oni momentalno izlečivi (samo pogledajte njihove nazive, jedva da su prave bolesti). Uz malo više preispitivanja, manje Twittera i mnogo samoprihvatanja, ove dijagnoze vrlo brzo mogu da postanu one „lude faze kroz koje ste nekada prošli“. Nemojte ih zanemariti. Srećno!

Tekst: Jasmina Avramov