Ima li života posle godišnjeg odmora?

Foto: Profimedia

George Bernard Shaw: „A perpetual holiday is a good working definition of hell.”

„Kako je bilo na odmoru?“ pitaju vas na poslu prvog radnog dana, a vi se osećate kao da vam je neko prosuo kofu vode na glavu. Dva su glavna razloga za to: ili ste se tako dobro proveli i osetili ponovo živim kao da ste se vratili u školske dane pa je kontrast sa radnom atmosferom prvog toliko veliki da se osećate uhvaćeni u zamku i neku vrstu čudne, neobjašnjive praznine; ili vam očekivanja nisu ispunjena. Želeli ste da pakao svakodnevnice zamenite rajem uživanja, a dobili ste gomilu neprijatnosti: beskrajno čekanje na aerodromu, jedini u grupi sobu u kojoj su dva puta popravljali klima-uređaj, temperaturu, neprijatan stomačni virus, plave podočnjake od nespavanja zbog mešanja preglasnih zvukova iz obližnjih kafića... i još ste se vratili u nedelju posle podne da biste maksimalno iskoristili odmor, produžili ga za još koji sat, još koji minut, pa vas je sačekao pakao raspakivanja, pranja, peglanja, pripreme za posao, nemogućnost da zaspite iako ste premoreni; sama pomisao na to šta vas sutra ujutru čeka bila je dovoljna da sebe ubedite da bi bolje bilo da niste otišli nigde. A onda vas neko od ukućana pita: „A gde ćemo sledeće godine?“

Nikome nije toliko potreban odmor kao onima koji su se s njega tek vratili. Podjednako onima koji na „raspustu“ nisu imali vremena da se odmore od posla i onima koji su se naodmarali. Valja zameniti dve nedelje na pesku za ostatak godine na tvrdim stenama posla. Za mnoge je od samog izležavanja na plaži veće uživanje bilo razmišljanje o tome kako drugi baš u tom trenutku sede u kancelariji, rade. Drugima odmor nije bio putovanje prepuno otkrivanja novog nego ritual koji daje sigurnost kroz ponavljanje uobičajenog ponašanja za to doba godine: opušteno jutarnje spavanje, lenji sati ispijanja kafe i čitanja knjiga za koje se inače nema vremena i/ili živaca, čvarenje na suncu bez obzira na ozonsku rupu, prenošenje neverovatne količine stvari na plažu ili s nje, all inclusive prejedanje (kad je već plaćeno), dugotrajno piljenje u jedan od dva telefona uredno postavljena na peškiru... a kada niko ne zove, mokra ruka brzinom munje tipka broj, čeka se ono „halo“ samo da bi se postavilo uobičajeno pitanje: „Šta ima novo? Kako ide?“ I stvarno, prema nekim istraživanjima, četiri od deset menadžera vraća se na posao napetije nego što je otišlo, osam od deset odgovara na mejlove u toku odmora, više od polovine na sve telefonske pozive, a bar jedan od deset za dve nedelje odmora bar jednom svrati malo do posla.

Imate li PHT?

Samo jedna od četiri osobe vrati se sa odmora sveža, a oko 80 procenata pati od stanja nalik depresiji koje je nazvano post holiday tension. Karakterišu ga glavobolja, gubljenje interesovanja, neraspoloženje, razdražljivost i nedostatak koncentracije. Perfekcionisti i radoholičari naročito su skloni ovakvom reagovanju. U toku veoma retkih odmora – a dešava se da i po nekoliko godina nemaju ni dana slobodnog – oni nisu u stanju da se opuste, a kada se vrate, iscrpljeni su i osećaju krivicu što su uopšte išli. Merenja nivoa stresa pre, u toku i posle odmora, pokazala su da se efekti odmaranja znatno smanjuju posle tri dana povratka u radnu rutinu, dok posle tri nedelje potpuno nestaju a nivo stresa se vraća na onaj uobičajeni pod kojim smo tokom cele godine. Kako kod perfekcionista, tako i kod svih drugih.

Model zaposlenog: „Otići što dalje i na što duže se odvojiti od posla“. Šefov model: „Nemoj ni da ideš na odmor, ali kad već moraš, ostani što kraće jer ćeš zaboraviti ono što znaš, a nema ko da radi“. Istina je, kao i obično, na sredini – i premalo i previše je štetno. Svi se stručnjaci slažu da je odmor od četiri do sedam dana više puta godišnje odličan balans. Ipak, kada su pitali ljude na odmoru u kakvom su raspoloženju, gotovo svi su odgovorili da su dobro raspoloženi. Ipak, osmeh je širi ako je pitanje postavljeno između trećeg i petnaestog dana. Tokom prva i poslednja dva smešimo se hladnije, u početku smo opterećeni pripremama i samim putem, dok smo pred kraj pod stresom zbog povratka i ponovnog prilagođavanja. Odmor je kao ljubav izmaštana i odsanjana uz zadovoljstvo, proživljena često uz nezadovoljstvo, a prisećanje na nju izaziva nostalgiju. Interesantna je ta pojava „ružičastog pogleda na stvari“, načina na koji falsifikujemo sećanja posle odmora, koji vidimo kao zadovoljstvo i uživanje, preuveličavamo sve što je bilo dobro i brzo zaboravljamo sve što nam je smetalo.

Mali trikovi – velika pomoć

1. Prevarite vreme – neka povratak na posao bude postepen. Probajte da prvi radni dan, koji je najstresniji, učinite manje stresnim, na jedan od ovih načina:

Vratite se kući bar tri dana pre nego što počnete da radite, uredite da vam prvi radni dan, umesto ponedeljak, bude četvrtak ili petak, tako ćete ublažiti početni udar i ostaće vam vikend da se odmorite i isplanirate sledeću radnu nedelju.

Organizujte se. Setite se da jedan minut planiranja štedi tri minuta izvođenja, stoga odredite prioritete i podsetite se zašto vam je to važno. Prisetite se i onih stvari koje su ostale nezavršene i izdvojte bar 20 minuta da ih isplanirate. I, zašto da ne, isplanirajte i sledeći odmor – ovo učvršćuje i produžuje vedrinu duha posle odmora

Vreme pre nego što počnete da radite iskoristite za odmor od odmora, bavljenje nekom fizičkom aktivnosti (zaboravili ste na to, jelda, dok ste lenstvovali na plaži), ali i da ponovo uključite uspavani mozak. Pregledajte sveprispele mejlove – odmah obrišite one sa oznakom „hitno“, zatim one gde ste u CC.

Vratite se u ritam spavanja nekoliko dana ranije kao da ste već počeli da radite. To znači da ležete u isto vreme i budite se ranije kako bi prelaz na radni ritam bio što bezbolniji. Da biste se uhodali, biće vam potrebno da uključite budilnik prvih nekoliko dana.

Važan je i ritam ishrane – u periodu stresa zbog novog početka više nego ikad je potrebno imati što više ustaljenih navika. Kad ćete jesti zavisi samo od vas, ali ova stalnost i predvidivost omogućava vam da lakše savladate stres i neizvesnost.

2. Pozovite prijatelje, i stare i nove, one koje ste upoznali na odmoru. Uspomene na letovanje produžuju uživanje. Izvedite jednostavan eksperiment: pitajte prijateljicu da se seti najboljeg letovanja u životu i obodrite je da vam o tome priča. Posmatrajte njen izraz lica, pokrete i stav, vidite pozitivan preobražaj. Sećanje na lepo produžuje doživljaj pozitivnog i u duhu i u telu. Ponesite neku školjku koju ste doneli sa plaže i stavite je na radni sto. Mirisi su naročito važni, jer su emotivno šaržirani. Namažite kožu uljem za sunčanje koje ste koristili na plaži i slike sa odmora odmah će početi da vam se ređaju u glavi. Ili stavite parfem koji ste imali „one večeri“.

3. U toku odmora sigurno su vam sinule neke ideje ili novi projekti koje ćete, pritisnuti obavezama, zaboraviti prvih dana. Još u avionu, ili nekoliko dana pred posao, zapišite ih i isplanirajte. To mogu biti sitnice, ali i stvari koje vam iz korena menjaju život.

4. Spremite sebi omiljeno jelo i stavite ga u zamrzivač, tako da sledeća tri dana imate spremljen ručak i ne gubite vreme kada se premoreni vratite sa posla.

5. Započnite sa onim stvarima koje dugo niste radili a volite ih. To će vam dati polet, usmeriti energiju na lepo i učiniti prelaz na uobičajeni pritisak rokova postepenijim.

6. Sakupite energiju: blaga fizička aktivnost svakako će okrepiti telo i pripremiti ga na nove napore. To može biti tai chi ili lake vežbe joge, ili jednostavno svakodnevna laka šetnja ili vežbe disanja. Tibetanci stotinama godina upražnjavaju poseban oblik disanja, nazvan „10 udaha“, gde uz prva tri udaha (kroz nos) izgovarate reč, npr. samopouzdanje, druga tri udaha drugu reč – npr. smirenost, a u treća tri udaha treću reč – npr. radost. Uz deseti udah, koji je nešto dublji, izgovarate sve tri reči, a izdah je uvek kroz poluzatvorena usta. Ovo treba ponavljati tri nedelje svakoga jutra i svi će primetiti razliku!

7. Mentalna priprema podrazumeva i pozitivnu vizuelizaciju uspeha. Zamislite sebe odmorne i zadovoljne što ponovo vidite kolege, pune energije i sa postignutim ciljevima iza sebe, a onda to i uradite.

8. Na posao prvog dana dođite malo ranije da biste se uputili u sve tekuće poslove i organizaciju tog dana. Obavezno izađite sa posla prvog radnog dana tačno na vreme i prošetajte sa prijateljicom, nemojte odmah ići kući.

9. Isplanirajte i zadovoljstvo koje ćete imati posle posla, naročito prvih dana – dajte vašem internom policajcu koji vam zabranjuje zabavu cele godine još nekoliko dana odmora. Naporno je raditi 365/24/7. Ako ste depresivni i tužni kada se vratite sa odmora, to je siguran znak da vaš život nije izbalansiran. Ako radite samo novca radi, treba da napustite posao. Zato idite na spavanje razmišljajući šta vas je učinilo radosnim toga dana. Nijedna lepa stvar ne pada sa neba, vi ste je stvorili nekom svojom vrednošću, osobinom ili veštinom. I pokušajte da razumete da se zadovoljstvo razlikuje od radosti. Društvo nas je isprogramiralo tako da verujemo da zadovoljstvo rešava naše probleme. Shvatite da je zadovoljstvo sasvim drugačije od radosti. Zadovoljstvo je ključno, a radost je stanje bića. Živite, smejte se i volite, fokusirajte se na pozitivne ciljeve u budućnosti.

10. I kad vas pitaju pri povratku na posao „Kako je bilo na odmoru?, obavezno recite: „Bilo je fantastično, ničeg se ne sećam!“

Tekst: Dr Zoran Ilić, psihoterapeut


Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...


Magazin