Vidi, hoću da se sutra nađemo bez dece, kaže mi S. preko telefona, energičnim tonom koji ne trpi pogovor. „Dobro...ja svoje neću povesti“, odgovaram pomalo zatečena, jer takav bi zahtev bio logičniji iz mojih usta: ona je mama jednogodišnjakinje, ja... pa, ja nisam. Na kafi elaborira svoj stav. „Nek je malo on pričuva, pa nisam samohrana majka. On i dalje živi svoj život dok ja živim naš.“ Taj naš život podrazumeva uglavnom njenu brigu o zajedničkom detetu dok paralelno vode svako svoj uspešan biznis i dele kućne obaveze (tako, uostalom, izgleda život većine današnjih ravnopravnih parova). Trenutno se S. sprema da njemu i koleginicama iz firme objavi da bi rado još neko vreme ostala na pola radnog vremena, da što duže bude s bebom. Finansije im nisu toliki problem jer muž dobro zarađuje, ali kada ste direktorka vlastite firme, imate određene obaveze i prema poslu. Da ne govorim o tome da smo još mlade (tridesete su nove dvadesete!), a poslednji put smo izašle... ne znam ni ja kad. Zašto?

„Videćeš kad budeš imala dete“, sve češće mi prete prijateljice kad se požalim zašto se češće ne nalazimo i kao primer spomenem R., uspešnu poslovnu ženu i majku dvoje dece koja još stigne i da izađe. Kako ona sve može? „Treba se samo dobro organizovati. Meni je važno da tu i tamo izađem, znam da on toliko može da ih pričuva, da im da jedu, stavi ih da spavaju“, uz lakonski smešak odgovara R. „Sve je lakše kad prihvatiš da žena i dalje drži četiri stuba kuće. Prošle nedelje htela sam malo da budem sama i otišla sam da trčim. Ne znam od čega sam danas toliko umorna“, dodaje nakon kraće pauze i odjednom doista izgleda umorno.

Moje prijateljice S. i R. pametne su i vrlo sposobne mlade žene koje se trude da budu dobre majke i supruge i ostanu dobre u svom poslu. Iz straha da ne zakinu nijedno od toga, najlakše im je da zakinu na vlastitim potrebama. A baš kao i mnoge druge majke, osećaju da u tome nešto ne štima i to počinje da ih ljuti. Malo-pomalo žene širom sveta pokreću revoluciju. Slavna filozofkinja Elisabeth Badinter pre nekoliko godina u knjizi Konflikt: žena i majka (Le conflict: la femme et la mere) izjavila je da majčinstvo danas traži da se odreknemo nezavisnosti za koju smo se (iz)borile rukama i nogama. Komičarka Florence Foresti već dve godine puni dvorane po Evropi urnebesnim komadom Mother Fucker u kojem se satirički osvrće na situaciju savremene majke, psihoanalitičarka Corinne Maier u svom kontroverznom manifestu No Kids: 40 Good Reasons Not to Have Children dovodi u pitanje zdravu pamet onih koji u XXI veku donose na svet decu, a Stephanie Calman u Engleskoj je utemeljila „pokret otpora“ Bad Mothers Club (Badmothersanonymous.com). Slično se događa i u Italiji, Nemačkoj, Portugalu, Americi. Definitivno, žene svih zemalja traže odlučan odgovor na optužbe da ne ispunjavaju ulogu koja im je dopala nakon rođenja deteta. Ko nam sudi? Koje su norme? I, prvo i osnovno, šta znači biti dobra majka? „Opustite se i ne postavljajte previsoko kriterijume“, smatra Margarita Baranano Cid, profesorka sociologije i članica Instituta za feministička istraživanja pri madridskom fakultetu Complutense. „Zadržavajući svoju autonomiju, majka uči dete da se razvije u zrelu, srećnu i slobodnu osobu. Ona ne treba da teži nametanju modela kojem dete treba da se prilagodi, već treba da mu pomogne da izvuče maksimum iz vlastitih talenata, sposobnosti i ličnosti.“

Dobra ili loša majka?

Šta možemo da naučimo iz popularnih serija? Je li Nancy iz serije Weeds, udovica koja prodaje drogu da bi osigurala bolju budućnost svojim sinovima, dobra ili loša majka? A Bree iz Očajnih domaćica, koja želi da sve oko nje bude „po jusu“, pa i njena deca? Je li možda bolja mama njena znatno opuštenija komšinica Susan ili Lorelai iz Gilmore Girls? Pouka iz serija: možete rasturati drogu a da vaša deca rastu neopterećeno i imaju normalne životne ciljeve. A možete biti i domaćica potpuno posvećena svojim klincima, pa da vas oni ipak zamrze. „Roditelji me non-stop kritikuju“, žali se V., 37-godišnja razvedena majka desetogodišnjakinje. „Nikako da shvate da sam još mlada i da, osim na ćerku, moram da mislim i na sebe. Prozivaju me kad odem s prijateljicama na piće, kad izađem s nekim ili duže ostanem na poslu. Ja ne mislim da mojoj ćerki nedostaje ljubavi, niti da joj posvećujem premalo pažnje. Mislim da je srećna. A zbog svojih roditelja, čak i ne samo zbog njih, osećam se krivom.“ Ta krivica opterećuje ženu i stvara joj osećaj obaveze da se dokaže kao savršena majka. Kako izgleda život današnje superžene sa supermoćima? Verovali ili ne, nikad joj nije teško da pokupi dete iz vrtića (barem se nikad ne žali), nakon napornog radnog dana njena porodica uvek može da računa na večeru (barem kasnu), uspeva da održi savršen odnos s mužem, bez suza, drama i bacanja noževa (ili ima čelične živce). Ponekad je svemoćnost povezana s nesigurnošću, upozoravaju psiholozi. Lako prelazimo iz jednog u drugi ekstrem, od „ja ništa ne mogu“ do „ja mogu sve“, iz straha da će nas u suprotnom smatrati bezvrednim. To je slika koje moramo da se oslobodimo. Da shvatimo da nijedna žena nema sve sposobnosti, nije za sve kompetentna. Zrelost ne znači negiranje, već prihvatanje svojih ograničenja, bez kompleksa, jer niko nije savršen, čak ni mi.

Društveni pritisak odražava se i na natalitet. Majčinstvo je obrnuto proporcionalno intenzitetu propagande o idealnoj majci. Odnosno, nije svaka žena voljna ili sposobna da sebi postavi toliko visoke standarde, pa neke odluče da radije uopšte neće imati dece. „Najgore smo mi same jedne prema drugoj. Niko nam ne može naškoditi više od prijateljice koja nas uverava da je način na koji mi odgajamo svoju decu loš, ne bi li valjda istakla da je njen dobar. Prijateljice su nam najveći kritičari“, kaže R., 27-godišnja majka dvoje dece. „Mnogi mi govore da sam se požurila, da sam se udala premlada. A s druge strane, mene je mama rodila u dvadeset prvoj, a najmlađa sam od troje dece. Ko je u pravu? Niko se ne rađa pametan, nikad ne znaš šta će ispasti dobro a šta loše, ali ja nastojim svakoga dana da učim iz svojih grešaka.“

Ženama je teško i zato što ne znaju čiji bi primer sledile. Njihove majke često nisu radile da bi 24 sata dnevno mogle da se posvete svojoj deci, a otac je u to doba zarađivao dovoljno za pristojan život cele porodice. Druge majke imale su posao s fiksnim radnim vremenom i oko tri, pola četiri već su bile kod kuće. Današnje mame na to mogu da zaborave. Zbog porasta troškova života i nezaposlenosti, manjih plata, pa i većeg rizika od razvoda braka, sve se promenilo. Nabolje, argumentuje sociološkinja Baranano: „Upoređujemo neuporedivo. Istina, žena danas radi pa je manje s decom, ali postoje i pozitivne strane koje mnogi ne vide: viši stepen obrazovanja, ekonomska sigurnost, emotivna nezavisnost. Sve to današnja majka prenosi na svoju decu.“ Ako to ne znači biti dobra majka, šta onda znači?

Stanite na loptu

# Pomirite se (sa sobom): Niko nije savršen, pogotovo onaj ko misli da bi to treblo da bude. Majčinstvo je ozbiljan posao, ali bolje je ponekad pogrešiti nego i sebe i dete stalno opterećivati nemogućim.

#Podelite (s drugima): Razgovarajte s prijateljicama, verovatno imate sličnija iskustva nego što mislite. Svako ima dana kad bi najradije sve poslao dođavola

# Dopustite greške: Na njima se uči. Ponavljajte sebi: “Ovo nije ni prvi ni poslednji put da ću u nečem grešiti.”

# Naučite da se smejete na svoj račun: Zašto da se sami kažnjavate kad ima dovoljno drugih koji će to rado učiniti umjesto vas!?

Tekst: Irena Jakelić