Najlepša žena sedamdesetih: Životna priča manekenke Marise Berenson

Marisa Berenson rođena je u februaru 1947. u Njujorku, a godinu kasnije rodila se njena mlađa sestra Berinthia, poznata kao Berri. Obe su pohađale najskuplje engleske i švajcarske internate, učile ples i usvajale otmeno ponašanje na podučavanju kod Diana Vreeland, legendarne urednice američkog Vogue. 

Često su boravile kod bake Else u njenoj četvorospratnici u Parizu, gde su, doduše, zavese od ružičaste svile bile pocrnele po rubovima od centralnog grejanja, ali je sve bilo puno skupocenih tepiha Aubusson i slika Picassa, Dallija i majstora iz 18. veka. Družile su se sa slavnim osobama kao što su Greta Garbo, Audrey Hepburn, letovale u Tunisu i na francuskoj rivijeri, odlazile u Veneciju, Pariz i London, božićne praznike provodile na skijanju u švajcarskom Klostersu.

Ipak, usred sve te raskoši i glamura Marisa nije bila srećna. 

"Bila sam privilegovana i poznavala sam izuzetne ljude, ali bila sam usamljena; majka je mislila da sam naporna, a baka je bila izrazito stroga", seća se ona.

S majkom se svađala, jednom čak uživo pred kamerama na francuskoj televiziji, a pomirile su se tek kad je Marisa već bila odrasla žena. Otac, s kojim je bila vrlo bliska, umro je od leukemije dok je još bila tinejdžerka, sramežljiva, nesigurna i uverena da je ružna; u školi su je zvali Oliva jer je sa svojih 173 centimetara visine bila krakata i mršava. Ipak, neko ju je nagovorio da se javi modnom agentuFord. Ona ju je odmerila od glave do pete i rekla joj:

"Nikad nećeš biti manekenka, jednostavno ne izgledaš dovoljno dobro." 

Marisa je otišla kući u suzama, ali iskusna Vreeland je mislila drugačije pa joj je dala prvi posao foto-modela u Vogueu i štrkljava tinejdžerka se odjednom pretvorila u gracioznu, dugonogu lepoticu rafiniranog modernog izgleda.

"Prvu naslovnicu “Voguea” snimila sam sa samo 16 godina. S vremenom sam prihvatila svoj izgled i shvatila da ljudi žele da rade sa mnom", rekla je. 

Karijera joj se razvijala neverovatnom brzinom i poslovi su se nizali jedan za drugim. Pozirala je za Bazaar, Vogue, Elle i Playboy, sarađivala s najpoznatijim dizajnerima, ali možda je još važnije to što je nekako otelovila duh novog vremena i uvek bila viđena na pravom mestu u pravo vreme: u najpomodnijem disko-klubu u Njujorku, na letovanju u Sen Tropeu, u društvu umetnika u Fabrici ili kako meditira s Bitlsima u ašramu Maharišija Maheša Jogija u Indiji – gotovo uvek u pratnji paparaca.

Časopis “People” objavio je na naslovnici sliku na kojoj je umotana u belo krzno, uz njenu izjavu: Želim da budem svetica, Yves Saint Laurent nazvao ju je devojkom sedamdesetih, a u Harper’s Bazaaru su s divljenjem pisali:

"Ona je kao seizmograf, beleži poslednje drhtaje u struji trenutka – najnovije trendove, gde izlaziti, kako se oblačiti". 

Marisa je noći provodila u tada popularnim klubovima kao što su Studio 54 i Xenon u Njujorku i Le Sept i Le Palac” u Parizu, gde se družila s Andy Warhol, Liza Minnelli, Biancom Jagger i piscem Trumanom Capotom (koji je njenom ljubimcu rase ši-cu dao ime King Kong).

"Svi smo se zabavljali do kasno u noć, ali smo i marljivo radili. Ja sam se svako jutro budila u zoru i snimala ceo dan. Kad ti je 20 godina, možeš tako. Pomoglo je i što nisam uzimala droge i uglavnom pila sok od pomorandže, a ne alkohol – opisala je te burne dane Marisa, čiju je lepotu zapazio reditelj Viconti i 1971. dao joj emotivno složenu ulogu u svojoj adaptaciji romana "Smrt u Veneciji" Tomasa Mana.

Sledio je "Kabare" u kojem se skinula do gole kože i zaradila nominaciju za Zlatni globus i nagradu BAFTA, a glumila je i Ledy Lindon u Kjubrikovom filmu Barry Lindon iz 1975. koji se smatra jednim od vizuelno najlepših kinematografskih dela u istoriji. Njenu ulogu kritika nije posebno spominjala, osim što su u New York Timesu napisali da "Marisa Berenson sjajno pristaje kostimima i perikama."

Glumila je i u White Hunter Black Heart Clint Eastwood, a 2009. u drami I Am Love”zračila je elegancijom u “Fendijevim” kostimima. Oprobala se i u pozorištu, pa je tako pre dve godine igrala u “Romeu i Juliji” u režiji Keneta Brane. 

Uz sve to Marisa je stigla da se bavi i duhovnošću. Kad su je 1968. poslali da sa svojim tadašnjim dečkom,  David René de Rothschild, inače surferom i potomkom magnata šećerne industrije, ode u Indiju da snimi modni editorijal za Vogue, par je završio u ašramu na obalama reke Gang gde je jeo leblebije s momcima iz Beach Boysa i slušao Jorgea Harisona kako komponuje nove pesme za “White album”. 

"Indija mi je promenila život jer sam tada tražila svoj duhovni put i tamo sam ga našla, s Maharišijem i Bitlsima. Ceo dan smo meditirali, a uveče smo sedeli na svirali gitare – kaže Marisa.

Potraga za duhovnim putem nije je sprečila da naniže brojne veze s bogatima i slavnima. Jedno vreme se zabavljala sa Rickijem fon Opelom iz porodice proizvođača automobila, kao i s David René de Rothschild iz čuvene francuske bankarske familije. Nekoliko godina je bila sa plavokosim austrijskim glumcem Helmutom Bergerom, biseksualcem koji je dugo bio Viscontijev partner, a on ju je i upoznao sa italijanskim rediteljem.

"Visconti me nagovarao da se udam za Helmuta, mislio je da sam mu ja jedina prilika da bude srećan i da vodi normalan život. Ali nisam mogla. Berger je bio jedna od najvećih ljubavi mog života, ali bila je to previše destruktivna veza – seća se danas Marisa. 

A onda se ipak udala, za tri godine starijeg industrijalca James Randall. Na venčanju 1976. na Beverli Hilsu pored bazena ispunjenog cvećem okupilo se 800 zvanica, među kojima su bili Jack Nicholson i Anjelica Huston, mladin kum bio je glumac Jorge Hamilton, belu venčanicu joj je sašio Valentino, a zvanični fotograf bio jei Worhol. Brak je potrajao jedva godinu i po, ali u njemu je rođena kćerka Starlite Melody, danas 40-godišnjakinja, koja se bavi kreativnom terapijom za decu, a Marisa je smatra svojim najvećim životnim uspehom.

Drugi put se udala 1982, za Aarona Richarda Goluba, advokata specijalizovanog za razvode, ovaj put u ružičastoj venčanici koju joj je dizajnirao Halston ("Pa nisam htela dva puta da nosim belo", objasnila je), koji ju je i doveo pred oltar. 

"On mi je bio poput starijeg brata, veliki i vrlo mudar čovek. I imao je savršen ukus – s ljubavlju se seća američkog kreatora."

Međutim, ni s Golubom nije dugo izdržala. Razveli su se posle pet godina braka. 

"Mislim da muškarcima nije uvek lako sa ženom koja ima i ličnost i slavu. Ali nije to razlog što moji brakovi nisu potrajali. Kriva je bila i moja nezrelost", priznala je Marisa, koja se nakon drugog bračnog brodoloma više nije udavala.

"Imala sam i ljubav, i strast, i brakove, ali uvek sam se osećala samom. I to je bio moj izbor, jer daje osećaj slobode i nezavisnosti. Ali biti sama nije lako mladoj, a ni starijoj ženi", objasnila je jednom. 

I zaista, premda izgleda da je vodila čaroban i bezbrižan život, Marisa je iskusila i velike tragedije: osim što je rano izgubila oca, ostala je i bez sestre koja je poginula 11. septembra 2001. Ali ne dopušta da je to dotuče. Kako je sama rekla: 

"Ne želim da živim u prošlosti. To prepuštam drugima. Ja volim da gledam u budućnost."

Izvor: Gloria.rs

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>> https://www.instagram.com/elleserbia/

‹ Prethodna 2 / 2 

Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...