Bliži nam se događaj godine: Šta je potrebno za organizaciju jedne Olimpijade

Da li ste i vi nestrpljivi kao i mi? Jer, čak i da niste fan sporta, ne možete da poreknete kako je Olimplijada događaj godine koji ceo svet iščekuje. Još kada znamo da se ova Olimpijada održava u Riju.. I dalje hoćete da kažete kako ste ravnodušni?

Kako si ušla u ovu oblast i šta vidiš kao najveći izazov?

Organizacijom dogaćaja se bavim još od studentskih dana, a dobar period svog života sam provela u muzičkoj industriji. Exit Festival je bio moja prva velika ljubav u oblasti organizacije događaja, dok se sportom bavim od kada znam za sebe. Moj put ka Olimpijskim igrama je bio potpuno logičan i prirodan, i srećna sam što sam spojila svoje dve najveće ljubavi - sport i izazov organizacije kompleksnih događaja.

Budžeti Olimpijskih igara su u rangu od 13 milijardi dolara do 50 milijardi dolara, a najveća kompleksnost i izazov je u tome kako da organizujete simultano 600 događaja i da obezbedite bezbedno okruženje za sve posetioce i takmičare. Sve to naravno mora da bude besprekorno kako bi 3,6 milijarde gledalaca širom sveta uživalo u prenosu sportskih takmičenja, koncerata i ceremonija na svojim TV ekranima.

Volim izazove i organizacija ovakvih vrsta događaja organizacionom timu daje samo jednu šansu - nema popravki, nema nazad. Ako kasnite ili pogrešite znaće ceo svet.

Najbitnije od svega su takmičari. Više od 10.000 vrhunskih sportista iz celog sveta sanja i vredno trenira godinama da bi postigli normu za Olimpijske igre. Njima morate da obezbedite besprekorno iskustvo i oni su glavni fokus stotina hiljada ljudi koji rade na realizaciji svih tih takmičenja. Neopisiva je čast biti deo takve priče i života svih tih sportista.

Šta je to što konkretno radiš u organizaciji nekog događaja?

U prethodnim Olimpijskim Igrama sam radila Projektni menadžment i Integraciju u nekoliko organizacionih sektora: Komercijalni, Sportska takmičenja, Brendiranje Igara, Events Services, Accessibility Strategy, Izradu centralnog plana Olimpiijskih Igara.

Za vreme Igara sam radila u Glavnom Operativnom Centru, koji je predstavljao centralni tim koji koordinira sve sektore tokom igara. Na prvim Evropskim Igrama sam bila Head of Venue Design and Delivery, što je podrazumevalo svakodnevnu saradnju sa Ministarstvima i drugim državnim insitucijama. 

U slučaju tehnoloskih inovacija i rešenja na kojima sada radimo, naše angažovanje kreće dosta pred početak sportskog događaja, jer sve tehnološke inovacije moramo da testiramo. Najduže traje rok ugovaranja konkretnih solucija koje će se uvesti u organizaciju kao i utvrđivanje koje oblasti ćemo unaprediti.

Događaji kao što su Letnje Olimpijske Igre u Tokiju 2020, i razna Svetska Prvenstva i takmičenja širom Amerike i Azije su samo neki od događaja sa kojima sarađujemo.

Organizacijom događaja, se bavimo preko 20 godina.

Naš fokus je na identifikaciji tehnoloških solucija koje omogućavaju efikasniju organizaciju događaja i koje unpaređuju iskustva sportista i posetilaca, a rešenja na kojima radimo menjaju način kako posetioci i sportisti doživljaju grad, državu, arene i takmičenja. Raspon solucija je jako širok, a svako rešenje koje izaberemo drastično smanjuje troškove organizacije.

foto: Profimedia

Šta najviše voliš u svom poslu?

Da li ste nekada bili na stadionu sa 90.000 ljudi i pevali i najvijali sa njima? Neviđena energija, zar ne? Taj osećaj je još jači kada ste deo tima koji je to sve obezbedio. Kada znate svaki ćošak svake Arene, svakog puta, svake karte i svake mape, i kada znate kako je svako parče sportske opreme ili svakog banera ili zastave došlo tu gde je, onda imate neopsivi osećaj zadovoljstva i ponosa za postignute rezultate i upravo taj osećaj je ono što najviše volim u svom poslu.

Da li si bila zainteresovana za Olimpijske igre kao dete?

Od dana od kako sam razumela u šta gledam i šta su to Olimpijske Igre sam bila zainteresovana i imala sam želju da budem deo te priče.

Kako države postižu krucijalne promene i poboljšanja u sportu?

Za postizanje ozbiljnih rezultata u sportu fokus treba da bude na dugoročna rešenja za razvoj sporta. Na primer, potrebno je krenuti od analize ključnih indikatora kao sto su statistika o količini dnevnih sportskih aktivnosti građana, broj sportskih centara u kojima se omogućava učešće u određenim sportovima, i naravno analize moraju uključiti i postignute rezultate na svetskom nivou (kao što su broj medalja i rangiranje na Olimpijskim Igrama).

foto: Profimedia

Da li tehnološke inovacije mogu da pomognu u poboljšanju sporta?

Tehnološke inovacije mogu pomoći sportistima da postignu bolje rezultate, ali isto tako mogu pomoći građanima da više uživaju u sportskim aktivnostima ili da čak lakše i brže zavole sport i da sport postane deo njihove svakodnevnice. Naše angažovanje pokriva sve ove oblasti i mi smo razvili modele koje finansijski ne opterećuju sport, organizatore, i države, već povezuje nove tehnologije samo tamo gde su neophodne bez nepotrebnih troškova.

Kakve rezultate očekuješ u naredne tri godine i šta će po tebi biti parameter uspeha?

Cilj nam je da naša iskustva iz organizacije velikih sportskih događaja primenimo u aplikacijama tehnologija koje dokazano postižu rezultate i doprinose sportu. Naša misija nije da forsiramo rešenja koja su samo ekonomski isplativa. Naprotiv, mi se trudimo da uvedemo rešenja koja će prvenstveno sačuvati novac sportskim institucijama i organizacijama, a zatim da im otvori mogućnost da taj novac reinvestiraju u jačanje sporta, povećano angažovanje mladih, i obezveđivanje boljih uslova za sportiste, a čime se povećavaju šanse za bolje rezultate na svetskom nivou. Sigurna sam da ćemo uštede obezbediti u svakom polju našeg angažovanja, a smatraću da smo postigli uspeh onog momenta kada vidim da se te uštede re-investiraju u sportiste i u mlade.

Kada tražite nove tehnologije, šta vas najviše privuče i koji su glavni uslovi za potpisivanje partnerstva sa određenim kompanijama?

Inovativne firme koje razumeju sport i pokušavaju da pomognu sportistima u povećanju rezultata su veoma interesantne za nas. Ali isto tako tražimo i inovacije koje povećavaju učešće mladih u sportu, jačaju važnost sporta u javnosti, i promovišu vitalnost i zdravlje kroz sport i fizičke aktivnosti. Ima puno inovacija u oblasti sporta, ali je kritično naći one koji iskreno vole sport i koju su prvenstveno inspirisani jačanjem sporta, sportista i sportskih institucija. Na drugu stranu, postoji puno prostora za poboljšanja u oblasti organizacije događaja i tehnološka rešenja u toj oblasti su nam takođe izuzetno interesantna.

Šta misliš koja je glavna uloga novih tehnologija u sportu i sportskim događajima?

Ova godina i par narednih će biti ogromne prekretnice u sportu. Smatram da će nove tehnologije igrati izuzetno važnu ulogu. Naš cilj je da uvedemo inovacije koje će ublažiti izazove sa kojima se suočavaju organizatori sportskih događaja, ali i koje će poboljšati iskustvo prvenstveno sportista, a zatim i posetilaca i gledalaca.

Sport na jedan divan način okuplja i ujedinjuje ljude. Događaji kao Olimpijske i Paralimpijske igre premošćavaju sve nesuglasice i nerazumevanja, a nove tehnologije po meni treba da omoguće da ta idila traje što duže.

Tokom vremena tehnologija je postala eksponencijalno bolja, jača, brža i finansijski pristupačnija masama. Dr Petar Diamandis, američki inženjer grčkog porekla (koji je imenovan od strane ’Fortune’ Magazine kao jedan od 50 najboljih lidera sveta) je primetio intersantnu činjenicu da danas ljudi koji imaju minimalan nivo obrazovanja i niska primanja a imaju pristup internetu, imaju pristup većoj količini infomacija nego što je imao predsednik Amerike pre 35 godina.

foto: Privatna arhiva

Društveni mediji koji zauzimaju većinu našeg vremena provedenog na internetu, povezuju našu svakodnevnicu, ali nas u isto vreme povezuje sa našom prošlošću i budućnošću u svakom momentu vremena ljudske istorije i daje nam pristup ljudima sa kojima smo hteli da se povežemo ali uslovi to nisu dozvoljavali. Zahvaljujući društvenim medijima, ljudi širom sveta sarađuju, daju svoja mišljenja i unapređuju ideje bez ugovora i komplikovanih pravnih definicija.

Mi danas zavisimo od inovacija i tehnologija koje nisu ni postojale pre 5 do 10 godina. Prvo, ne možemo da zamislimo da će određene tehnologije ikada postati deo našeg života i prolazimo kroz proces ne prihvatanja i odbijanja tih tehnologija. Zatim nas ta rešenja nerviraju, a vremenom počinjemo da ih koristimo da bi vremenom postali potpuno zavisni od tih istih tehnologija. Naučnici su to lepo definisali u  svojoj hronološkoj sekvenci inovacija: nemoguće, nepraktično, moguće, očekivano, neophodno. Ova adaptacija tehnoloških inovacija ne samo da menja kako komuiciramo i kako se povezujemo međusobno, već radiklano menja način na koji radimo.

Zasto Silikonska dolina?

Silikonska Dolina je odgovorna za kreiranje skoro svake tehnološke inovacije koja je i koja će nastaviti da menja svet i način na koji živimo, radimo i na koji se socijalizujemo. Ova regija je godinama centar inovacija i dalje je lider u najnovijim tehnološkim dostignućima. Naša kancelarija je okružena najprestižnijim inovatorima na svetu, a Google, LinkedIn, Oracle, SAP, Intel, Facebook, Twitter su nam komšije. Mnogi gradovi pokušavaju da replikuju Silikonsku Dolinu, ali mi se čini da postoje neki detalji koji su neponovljivi kao na primer Stanford Univerzitet. Ljude koje ovde srećete na dnevnom nivou su legende širom sveta i ljudi koji su promenili svet, a najveća vrednost ovog okruženja je razmena ideja.

Koji su planovi za budućnost?

U budućnosti planiramo da naš Inovativni Centar pomogne sportskom sektoru i sportistima tako što ćemo uključiti tehnološke inovacije koje omogućavaju dostizanje boljih rezultata i bolju pripremu sportista za svetska takmičenja. Podržavanje i promocija sporta dokazano doprinosi i zdravstvenim benefitima, i nadamo se da će naše angažovanje imati ozbiljnih uticaja na svetskom nivou.

Zapratite ELLE na Viberu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>http: //www.viber.com/ellesrbija