Tara Đukić: Definicija žene u srpskim rečnicima, tradiciji i kulturi

O definiciji žene u srpskim rečnicima kao ''ljudskom biću sposobnom da rađa'', i o tome kako su nas odmalena pripremali da postanemo majke, piše web urednica Tara Đukić.

Kako su me učili da postanem mama

Sunčan je dan i širok je bulevar po kome ushićeno trčkaram, gurajući lutku u kolicima. Imam 5 godina i gumenu bebu koja govori, plače, piški, jede, spava, a ja je tobož grdim, nunam i menjam joj pelene. Kada se ja kupam, i ona se kupa. Kada ja spavam, i ona spava. Kada ja jedem, i ona jede. Kažu da ću kad porastem biti dobra mama.

Kako su me čuvali da postanem mama

Pevam, recitujem, igram balet. Nosim plisirane suknje, šarene čarape i pletenice, da izgledam kao devojčica. Ujutru, kada krenem u školu, uz džeparac dobijem i: ''Čuvaj jajnike, treba da rodiš’’. Moram da pazim kako trčim, moram da pazim kada igram odbojku ili, ne daj Bože, fudbal – jer ako me udari lopta u stomak - neću moći da rodim. Ne smem da hodam bosa, niti da nosim preuske farmerice, kao ni da sedim na hladnom betonu. U međuvremenu - lopta me udara u glavu, lomim zglobove i imam šavove – ali sve je dobro, dok su jajnici dobro.

Kako su me podsećali da postanem mama

Deda i baka dolaze nedeljom na ručak, a uz slatkiše, bicikle i odeću, donose i po neki zahtev. U srednjoj školi: Samo da završiš školu. Na fakultetu: Samo da završiš fakultet. Posle fakulteta: Samo da se zaposliš. Kada se zaposliš: Samo da se udaš. Kad se ne udaš: Samo da se udaš i rodiš. Uz dužno poštovanje meni i svim mojim dostignućima, ipak nisam dovoljno vredna ako nisam ostvarena kao majka.

Kako su me motivisali da postanem mama

Vidim žene kako na kolenima brišu podove, vidim ih kako vise na prozorima sa krpama u rukama, vidim ih na terasama sa korpama veša ispod jednog ramena i detetom ispod drugog, vidim ih noću sa keceljama, ujutru sa kravatama i košuljama, vidim ih kako se smeškaju i ćute za stolom na slavama. One su lepe, pametne, dobre. One su požrtvovane, poslušne, odane. I često mi kažu kako je lepo što muškarci na našim prostorima tako vole i poštuju svoje majke. Ne žene, nego majke. Majka je svetinja. Kult. Ako ja budem majka, mene će sigurno isto tako uzdizati, veličati i voleti.

Kako su me obeležili da postanem mama

Prema poimanju naroda koji nas vekovima laže da je priroda žene urođena, a ne usađena, te da su ženine psihičke, mentalne i duhovne osobine genetski determinisane, a ne stečene i formirane pod uticajem jednog sistema kulturom propisanih i očekivanih stavova, vrednosti i obrazaca ponašanja, ja sam previše glasna, borbena, drčna i slobodna za jednu ženu. Što pre postanem tiša, nežnija, pasivnija i inferiornija, brže ću naći partnera i ostvariti se kao majka. A tek onda, biću prava žena. Ona koja produžava vrstu, ona zbog koje raste stopa nataliteta, ona koja čini vrat glavi muškarca, ona koju su izrodile epske pesme srpske narodne književnosti i ona koja je tako precizno opisana subjektivnim, diskriminatornim i kulturološki obojenim definicijama u rečnicima srpskog jezika Srpske akademije nauka i umetnosti i Matice srpske.

SANU: osoba polno suprotna muškarcu, ljudsko biće sposobno za rađanje

MS: ljudsko biće koje ima sposobnost rađanja, polno suprotno muškarcu

A šta ako neću?

Dok ne odlučim da li hoću i ne saznam da li mogu, u ime žena zamoliću vas da od ovog 8. marta prestanete da nas učite, čuvate, podsećate, motivišete, obeležavate, i na kraju – silujete idejom o majčinstvu.

Žene smo, bez obzira na to da li posedujemo sposobnost rađanja, kao i da li želimo tu sposobnost da iskoristimo. Ona ne određuje svrhu našeg postojanja, a mi ćemo uvek i zauvek biti dovoljne, važne i kompletne same po sebi, čak iako se ne ''ostvarimo'' kroz ulogu majke, supruge, domaćice.

Predrasude, šaputanja i spekulacije, čujemo i sa 30, i sa 40, i sa 50 godina iza vrata porodičnog doma, kancelarije, restorana. Zašto nismo rodile, šta nije u redu s nama, kada ćemo roditi – lična je i intimna stvar. Lepota majčinstva je nesporna, ali je odluka o tome da li ćemo je iskusiti - stvar našeg izbora. Ne sažaljevajte, ne upirite prstom, ne osuđujte.

Zbog toga danas ne želimo ružu, aplauz, lažno osnaživanje i hrabrenje. Želimo da umesto nedopustivih definicija, degradirajućih očekivanja i malicioznih pitanja sa kojima živimo celog života, devojčicama svih žena koje su mogle i želele da rode, u amanet ostavimo slobodu – da žive kako god žele, čast – kojim god putem da krenu i bezuslovnu ljubav – šta god da za sebe odaberu. I neka to budu jedine vrednosti koje ćemo im usaditi.

Tekst: Tara Đukić


KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...


Magazin