Elle intervju: Pierre Niney

Pierre Niney je naprosto izvanredan u filmu Yves Saint Laurent. Neverovatno je kako u njegovoj glumi pronalazimo sve ono što znamo i zamišljamo o slavnom kreatoru. Otkrivamo nemire i radosti koji su ga pratili kroz život, ali i gracioznost i melanholiju koji su oblikovali njegov talenat i usamljenost. Radnja ovog dirljivog filma počinje u Dioru 1957. godine, gde dvadesetjednogodišnji Yves Mathieu-Saint-Laurent radi kao asistent, a završava se 1976. godine mističnim defileom Ruska opera i balet.

Imao sam sreće da uspem u svojoj nameri i, nadam se, brzo desakralizujem njegov lik. Trudio sam se da ga prikažem kao običnog čoveka. Takođe sam imao sreće da upoznam ljude koji su bili bliski sa njim, recimo Betty Catroux, koja je bila njegova muza, njegova sestra, njegov demon. Za tu ženu ne postoje zabranjene teme, ona će vam reći sve što smatra da treba, na jedan ležeran i oslobađajuć način. Razgovarao sam takođe i sa Pierrom Bergéom. On je poslovna aždaja i iskreni zaštitnik glumaca. Veza Bergéa i Saint Laurenta je zaista nešto posebno: mešavina biznisa i ljubavi prema umetnosti, s dozom strasti kakva danas više ne postoji.

Koje reči je Bergé upotrebio da bi vam pomogao da bolje razumete YSL-a?

Bergé je učestvovao u svemu! Osim toga, tu su bile i večere na koje smo zajedno išli. Često se prisećao nekih momenata iza scene, izliva besa YSL-a. Pričao mi je i o njegovom smislu za humor, za koji je malo ko znao. Yves je bio stidljiv i zatvoren, dozvoljavao je sebi da bude duhovit samo pred najbližima. Bergé mi je takođe mnogo pričao i o ljubavi YSL-a prema pozorištu. Ono je bilo prva strast dizajnera, čak je maštao da se nađe u trupi Comédie-Française. U mladosti je YSL obožavao scenske kostime i sam je pravio fantastične i neprevaziđene makete kostima za scenu. Upravo je odnos Yvesa prema pozorištu bilo nešto na osnovu čega sam mogao lično da se povežem sa njim. Kada pokušavaš da oživiš lik legende, uvek treba imati na umu da je on samo čovek.

Šta ste znali o Saint Laurentu pre nego što ste ga odigrali u ovom filmu?

Vrlo malo, uglavnom ono što svi o njemu govore, da je sinonim za savršenu eleganciju, prepoznatljivu siluetu, naočare za sunce...

Šta ste sve radili da biste ga bolje upoznali?

Pripreme su bile vrlo intenzivne i trajale su pet meseci. Stvaranju ovog lika pristupio sam s puno strasti. Primenio sam metodu koju zovem „buldožer“. Pročitao sam i pogledao sve što sam mogao da nađem, želeo sam sve da saznam. Jedva sam čekao da počnemo sa snimanjem. Ubijao sam se od posla. Imao sam privatne časove iz šivenja, visoke mode, crtanja, kao i ličnog trenera. Imao sam pristup dokumentaciji iz Fondacije, odeći, njegovim saradnicima... Išao sam tamo poput istraživača, arhivara, novinara, dokumentatora. Jalil je želeo da sam crtam u filmu, što je bila dobra ideja, ali nije bilo nimalo jednostavno! Potrebno je uložiti veoma mnogo rada da bismo se iole približili Saint Laurentovom umeću. Sate i sate sam proveo vežbajući sa Audrey Secnazi, koja je crtala sa velikim kreatorom poslednjih 15 godina njegovog života kada on to nije mogao zbog umora.

Izgled, glas, gestikulacija... sve ste to savršeno uklopili. Na platnu to sve deluje potresno, kao da ste Saint Laurentu dali i dušu i telo.

Što se glasa tiče, svakoga dana sam radio sa privatnim učiteljem da bih ga pronašao i, što je još važnije, da ga ne bih izgubio. Za mene je neočekivano da ovu ulogu igram sa 24 godine, da u sebi pronađem dovoljno samopouzdanja da uđem u kožu lika koji je toliko intenzivan i lep, da zaigram, kako se kaže, ulogu koja nosi odgovornost. Imao sam puno sreće i Jalil je neverovatan režiser. Nije bilo govora da radim na pola, dao sam sve od sebe. Kada mi je Jalil ponudio ulogu, požurio sam kući da odgledam sve snimke Saint Laurenta. Istinski sam bio dirnut onim što je rekao u tim intervjuima, snagom i iskrenošću njegovih stavova, tim stidljivim glasom i istovremeno odlučnim rečima. Bio je jedna remboovska figura. Meni je to izuzetno poetično. Govorio sam sebi da je sve to suviše lepo da bi bilo stvarno, da će snimanje biti otkazano iz nekog razloga, da će mi se desiti neka nesreća...

Da li ste se ranije zanimali za modu?

Iskreno rečeno, ne, ali je rad na ovom filmu sve promenio. Mnogo sam toga naučio za vreme snimanja: da šijem, drapiram, rukujem čiodama, razlikujem tkanine, crtam i procenjujem proporcije. Sad znam kako funkcioniše jedan atelje i svaka njegova karika, znam kako se vodi jedna kuća visoke mode. Te pripreme su bile intenzivne i zaista su me obogatile.

Da li to znači da ćemo vas ubuduće gledati u prvom redu na revijama?

Još ne znači, mada sam otkrio koliko je to fascinantan svet. U toku priprema za reviju, Hedi Slimane nas je pozvao, Jalila i mene, da vidimo kakva je atmosfera iza scene uoči revije. Za mene je to bilo zanosno. I osvojilo me je. Kreatori su neverovatni ljudi. Volim Hedija Slimanea, Yves Saint Laurenta, Gabrielle Chanel i Balenciagu zato što su pre svega velike ličnosti. Moje zanimanje za modu potiče prvenstveno od fascinacije ličnostima koje je prave, a ne od opčinjenosti odećom. Ipak, posle ovog filma shvatam koliko rada i ozbiljnosti moda zahteva. Sve to me je učinilo osetljivim na lepotu jedne haljine ili nekog drugog komada odeće.

Da li je neka Saint Laurentova kreacija ostavila poseban utisak na vas?

Bio sam posebno dirnut onog dana kada su na set stigle Mondrian haljine. Sva odeća koja se pojavljuje u filmu je originalna. Fondacija (La Fondation Pierre Berge - Yves Saint Laurent, prim. prev.) otvorila nam je vrata svoje arhive zato što su smatrali da, kad snimamo film o Saint Laurentu, to treba da uradimo sa pravim haljinama. Odeća nam je stigla iz posebnih „hladnih soba“ u pratnji konzervatora s rukavicama i u belim mantilima s pločicama. Zaista je bilo impresivno. Dok su haljine bile tu, niko ništa nije smeo da radi, ni da jede, ni da puši, skoro ni da se mrda. Ali ta Mondrian haljina me je obeležila svojom čistom jednostavnošću. Mislim da nikad više neću osetiti nešto slično prema nekoj haljini. Neverovatno je kada haljina ostavi takav utisak na vas. To mi se nikada ranije nije desilo.

Šta ste sve naučili o životu iza kulisa u jednoj kući visoke mode?

Veoma liči na pozorište. Kulise, scena, a posebno ljudi koji svi rade na zajedničkom cilju. U filmu postoji deo o prvoj Saint Laurentovoj reviji iz 1962. godine. Strah, uzbuđenje, svađe, nervoza: sva ova osećanja su kulminirala. Na dan svoje prve premijere, i ja sam to isto doživeo iza kulisa Comédie-Français. Sve to je zanat u kom je ponavljanje kamen-temeljac uspeha. Ponavljanje, u smislu proba u pozorištu i u smislu ponavljanja procesa u visokoj modi, gde komad odeće prolazi kroz različite ruke, krojeve i tkanine, dok se ne stigne do krajnjeg rezultata. Rad je u osnovi ovog procesa, kao i ideja udruženog napora u cilju stvaranja jednog dela. I u modi, kao i u pozorištu, postoje radnici i plemstvo. Iz tog razloga mnogo volim pozorište i iz tog razloga sam mnogo zavoleo Saint Laurenta. Teatar vas uči toj ideji o zajedničkom radu, strpljivom i koncentrisanom. Da nisam prošao kroz pozorište, imao bih velikih poteškoća da se pripremim da igram čoveka kakav je Yves Saint Laurent. Igrajući Hipolita iz Fedre, na primer, mogao sam da se vežbam kako se grade slojeviti likovi koji vam nameću da razumete njihovu kompleksnost. Na filmu ima malo interesantnih uloga za mladiće od 20 godina koje dozvoljavaju da se zanat uči na ovakav način. Glumiti u pozorištu znači stalno usavršavati zanat. Dakle, Yves Saint Laurent je izazov, bio sam uplašen, ali sam znao da mogu da napravim nešto značajno.

Šta je danas u vama ostalo od Saint Laurenta?

Iskreno sam zavoleo njegov lik. Izuzetno me je dirnuo. Jednim delom zato što sam veoma osetljiv na tu posebnu vrstu ljudi koji su ispred svog vremena. Bio je toliko načitan, toliko osećajan prema svemu što ga okružuje. Svet je prema njemu bio surov. Za takve osobe život je velik napor. To mi je teško palo. I Guillaume Gallienne je bio veoma dirnut. Trebalo nam je vremena da bismo uspeli da o ovom filmu pričamo bez suza. Bili smo jako pogođeni sa ova dva bića i njihovom ljubavnom pričom. Sećam se kako smo se u toku probe, dok smo razgovarali o jednoj sceni, jednostavno iznenada rasplakali. Saint Laurent je u meni zaista probudio iskrene i duboke emocije.

Priredila: Manda Javorina