Ryan Gosling: Senzualni bunotvnik

Foto: Getty Images

On je najseksipilniji glumac sveta. Od filma "Drive“, sanjamo o vožnji sa njim. Ove godine smo ga gledali u nekoliko dobrih filmova, a poslednje ostvarenje u kojem je Ryan briljirao je mračni triler "Only God Forigives”

"Kamera ga voli. To je dar. Neopisivo je! To se ne može ni naučiti, ni izbrusiti. Sa tim se rađa, a upravo to "nešto" je u očima Ryana Goslinga", priča Nicolas Winding Refn, eminentni danski režiser koga poštuju filmofili još od njegovih početaka iza kamere (Pusher, Bronson) i koji se široj publici otkrio 2011. godine uspehom filma "Drive".

I zaista, kad se Gosling pomera isped Refnove kamere, on povlači mešavinu čistog erotizma i prigušene brutalnosti podsećajući na magijsku igru onih koji ne moraju da pričaju da bi poželeli da ih slušamo. "Only God Forgives" je priča o porodičnoj osveti u ozloglašenom Bangkoku. Goslingu i Refnu je to drugi zajednički film, u kome su obojica hteli da odmaknu još dalje sa započetim eksperimentisanjem u "Drive"-u.

Da bismo to razumeli, moramo se vratiti na njihov prvi susret koji nam opisuje Ryan Gosling: "Našli smo se na večeri u jednom restoranu u Santa Moniki i to nije baš tako slavno prošlo; praktično nismo jedan drugom imali da šta da kažemo. U kolima, dok sam ga pratio, slušali smo muziku, nismo razgovarali, i on je rekao: "Upravo ovako bi trebalo da izgleda film. Živim u Los Andelesu od šesnaeste godine i često mi se dešava da krenem noću kolima, da stavim disk i da besciljno vozim. Volim to čudno stanje, kad stigneš na destinaciju, a da se ne sećaš samog puta. Te večeri smo se razumeli, faktički bez reči."

Rezultat te saradnje su dva filma obavijena neverovatnim ćutanjem, sa minimalističkim dijalozima u kojima je Gosling zablistao svojim sirovim izgledom, usporenim načinom na koji se kreće, kao da je vazduh tečan, tako da dramska tenzija postaje opipljiva. "Kad bi "Drive" predstavljao san, "Only God forgives" bi bio košmar", objašnjava Refn. "Imao sam na umu protagonistu koji hoda kao mesečar; kad se probudimo iza sna, sećamo se više osećaja, nego dijaloga."

Kod Goslinga, ćutanje se doživljava kao povratak izvorima: "Kad sam bio mali, sanjao sam da budem plesač, potom me je Mickey Mouse Club gurnuo u naručje komediji. Ali ono što me suštinski zanima je pokret. Retko kad sam imao prilike to da probam na filmu. Nicolas mi je otvorio tu mogućnost."

Nastavak pročitajte na sledećoj strani  1 / 2 Sledeća ›

Bonus video
KOMENTARI
Inicijalizacija u toku...


Magazin