Lady Gaga, zvezda našeg doba

Ispod tanke haljine Simone Rocha potpuno je naga. Gomila odeće spremna je za ovo slikanje. Tu je i trideset pari cipela. Šeširi, aksesoar, mnogo nakita. Izabrala je čipkanu tkaninu kao povez preko lica, kratku platinastu periku, veo od providnog zelenog tila kao haljinu, a ispod toga… ništa. „Ovo je tako smešno“, kaže i vragolasto se smeši. „Pre minut sam vas izbacila napolje da se presvučem, a sada na sebi imam samo ovu providnu haljinu.“ Uzima tamnozeleno piće koje slamčicom ispija iz plastične čaše.

„Piće ti se slaže s haljinom“, kažem joj. Malo sam se izgubio. Poslednji put sam video svaki centimetar tela jedne dvadesetpetogodišnjakinje kada sam ja imao 25 godina. Ali ta devojka nije bila toliko natprirodno samouverena kad je u pitanju njeno telo, niti je imala devet tetovaža. Šta je ovo, pitam pokazujući na njenu levu butinu.

„To je moj jednorog. Svako bi trebalo da ima jednu zanimljivu tetovažu. A ovo je moj tata“, kaže za malo srce na svom levom ramenu unutar kog je ispisano DAD, a koje izgleda kao da je našvrljano hemijskom olovkom. Tu su i bela ruža, violinski ključ, buket belih rada, još jedno srce – u kom je ispisano Tokyo Love, maleni labud, simbol mira na ručnom zglobu i ogromni citat nemačkog pesnika Rilkea na unutrašnjem delu njene leve ruke: ’Muss ich schreiben’ – moram li da pišem?“

Da budem iskren, ne slušam baš šta govori. Odlutao sam. Ne shvatate koliko je lepa kada je na sceni. Na svojoj turneji Monster Ball 2010. izgledala je kao ogromna sveća sa kićankama. Zatim kao velika rozikasta puslica sa zastrašujućim elektronskim krilima. Onda kao mešavina Dartha Vadera i Barbre Streisand, sa pocepanim mrežastim čarapama i šlemom. Potom je bila i sva u krvi. Bila je to senzacionalna pozornica za 20.000 nestvarno obučenih party frikova. Njihova predvodnica bila je samouverena i seksi, ali nikad nisam mislio da je tako lepa. Svesna je toga kako sada deluje na mene, jedinog heteroseksualca u prostoriji. Neubedljivo je pitam za tajnu nege njene kože. „Orgazmi, puno orgazama.“ Ispija sok od ceđenog povrća i
podiže ga uvis. „Orgazmi i spanać! Ne, tajna je u stvari u napornom radu i prolivenom znoju.“ Veruje li ona u bilo šta od toga što je rekla? I ako je tako, u šta tačno – seks i spanać, ili u naporan rad? Da li je Gaga manipulativna koketa koja pokušava da zaludi muškarca novinara u nekim godinama? Da li je ona jedna od onih zvezda koje venu poput cveta bez vode ako nisu u centru pažnje? Ili je to samo čista, neiskvarena istina? Kako je došla dovde? Zašto sad? Zašto ona? Kako je dvadesetpetogodišnja Stefani Germanotta s Menhetna postala najveći pop fenomen na planeti, kompulzivni egzibicionista s malo toga što može da je preporuči osim talenta za sviranje klavira, glavnih uloga u srednjoškolskim mjuziklima, diplomskog rada na temu Damiena Hirsta i neprimetne uloge u skrivenoj kameri MTV-a Boiling Points? Ona je briljantna pevačica i dovitljivi komercijalni tekstopisac, ali upravo su je samouverenost i stručno poimanje mode lansirali u orbitu. Intervjuisao sam neke od njenih muzičkih heroja, poput grupe Queen, Stinga, Eltona Johna, Michaela Jacksona, tri člana Beatlesa i Davida Bowieja (za kojeg Gaga kaže da može da stoji mirno a opet uzdrma zemaljsku kuglu) i video sam sve ostale spektakularne turneje, uključujući i turneje Princea, Madonne i Beyoncé, ali niko od njih nije ni blizu Lady Gage kada je reč o zapanjujućim spektaklima.

Za većinu toga, naravno, zaslužna je tehnologija. Osvetljenje i tehnika njenih gigantskih bina bili bi nezamislivi u bilo kojoj drugog epohi, ali postoji još jedna ključna razlika. Bowie, Prince, Madonna, Queen, svi oni stvaraju pesme koje možete primeniti na svoj život. Ali Gaga je drugačija. Njeni albumi nisu toliko neprekidni blokovi nove muzike, koliko novi nastavci jednog filma u kojima glavnu ulogu tumači ista devojka. Mogli biste da slušate Madonnu dok peva Into the Groove i ne bi vam bilo potrebno nikakvo dodatno objašnjenje. To je pesma o emocionalnom vrtlogu klupskog života, osećaju koji svako može da ima. Ali Gaga koja izlazi iz razlupanog vagona metroa na Monster Ballu i nosi na sebi kaluđersku kapuljaču, kandže zombija i providnu gumu uz hanzaplaste na bradavicama, e to – osim ako ste stvarno nesrećni – neće imati nikakve veze s vašim životom. Ona ne ulazi u vaš svet, već vi u njen. „Koristim svoja iskustva i prebacujem ih u domen fantazije“, kaže.PageBreak


Ima jednostavan dar za dvosmislenost, reagujući na bizarne glasine da nije 100 posto ženskog pola time što se na sceni pojavljuje kao alterego Jo Calderone, Italijan, automehaničar i hronični pušač koji izgovara monologe prepune psovki o ljubavi svog života (Lady Gaga). Sve to je čudesno uvećalo misteriju, kao pozorište unutar pozorišta. Smatra da su je stvorili sami njeni fanovi i kaže da je ona kreacija njihovih fantazija. To je, naravno, besmislica. Publika reaguje na modni šou, ritmove R&B-a i sapunicu koja prati njeno pojavljivanje u medijima, ali njeni okoreli fanovi – little monsters, the underdogs of love (mala čudovišta, autsajderi u ljubavi) – zalazili su duboko u njen svet fantazije kako bi pronašli nešto zajedničko s njom. „Svi se pitaju kakva sam iza zatvorenih vrata, kakva sam kad skinem periku i odeću. Istina je da sam ista.“

U iskušenju sam da joj poverujem. Ali je za nju od suštinske važnosti da je pažnja usmerena na nju. To se može i sad primetiti, tokom ovog slikanja. Nalazimo se u skladištu s drvenim podom u njujorškom Upper West Sideu. Tu su Gaga, fotograf, tehnička ekipa, operater mašine za vetar i dva kreativna direktora koji proveravaju svaku sliku koja se pojavi na ekranu. To je kompletan performans od početka do kraja, sa svih njenih 155 cm koji se teturaju do bine na ubistvenim Noritaka Tatehana štiklama i uz njen istočnoamerički akcenat. U jednom trenutku pokazuje nam svoju „modricu od seksa“ (misli da bi Sex Bruise bio dobar naziv za pesmu). Kada sam je upitao kako ju je dobila, slegnula je ramenima i rekla: „Neko me je ugrizao za guzu.“

Vraća se u sobu za presvlačenje, izazivački podiže prednji deo haljine dok prolazi pored kamere i seda pored ogledala. Pričam joj kako sam taksisti usput rekao da imam zakazan intervju s njom i on je, nakon što je prestao da udara u volan i viče „Legenda!“, prokomentarisao da je imala teško detinjstvo. Zašto ljudi stiču takav utisak? „Pa, jesam prošla kroz mnogo toga, kao i svi. Bila sam prava buntovnica kod kuće. I bila sam dete 11. septembra, jer su mi roditelji izgubili posao, kao i mnogo novca na berzi posle tog događaja. I maltretirali su me u školi. Zvali su me zubata, nosata, lezbijka. Celu noć sam provodila u učenju latinskog, a onda bih osušila kosu fenom i kompletno bih se našminkala pre nego što legnem u krevet, kako bih mogla odmah da odem u školu čim se probudim. Bila sam veoma skockana na časovima, a to je bila škola samo za devojčice, pa pretpostavljam da su neke učenice smatrale da je to malo besmisleno. Možda je moja kreativnost izgledala malo čudno. Ali najgora vrsta maltretiranja je kada sve pozovu na neku žurku osim tebe. „Šta si radila za vikend? Jesi čula šta je bilo u petak?“ To je okrutno i podlo, jer svi pričaju o vikendu, a ti nemaš šta da kažeš, ništa da dodaš, jer si isključena iz svega.“ Ipak, nešto od tog maltretiranja odnosi se i na stvari na koje si mogla da utičeš, dok na druge nisi mogla, zapažam. „Pretpostavljam, ali nikad nisam pravila razliku između toga šta oblačim ujutru i toga ko sam. Tako da mi je bio izazov da pokušam da razumem zašto su ljudi bili tako zlobni prema meni zbog toga što sam bila dosledna sebi.“

Kada je pitam za njene neslavne životne trenutke, nabraja ih kao s liste. Imala je „veliki problem s drogom“ u devetnaestoj. Odustala je od muzičke škole i počela da uzima kokain. U dvadesetoj je producentska kuća Def Jam prekinula saradnju s njom. „To je bio stvarno traumatičan dan, koji će biti tema mog sledećeg spota. Imala sam nasilne veze. Viđala sam se s muškarcima koji su bili mnogo stariji od mene – ja sam imala 15, oni po 30 godina, što ne preporučujem. Nikada nisam bila dovoljno hrabra da budem onakva kakva sam danas.“ Sve se to promenilo 2007. godine, kada je upoznala DJ-a Lady Starlight i kada su osmislile kabare tačku na Lower East Sideu. Gaga je svirala klavijature i bacala plamen paleći lak za kosu, dok je Starlight puštala ploče ispod svetla disko-kugli. Pitam je da li može da se seti trenutka kada je osetila svoje pravo umetničko ja po prvi put. Starlight me je pogledala jednog dana i rekla: ’Kada nastupaš, ti si jednostavno zaposednuta. Ti si više od tekstopisca, ti si scenski umetnik!’ I tako sam postala go-go igračica. Prilično je uzbudljivo da obučete samo donji veš i da muškarci balave za vama cele noći. Veoma je oslobađajuće, ako vas tako nešto zanima. Nekima se to ne sviđa“, dodaje, jer oseća da ne odobravam to. „Ali meni su plaćali da nastupam, pa sam bila veoma uzbuđena. Zarađivala sam 400 dolara za noć, tako da sam mogla da odem u Kinko i kupim skup papir, na laserskom štampaču odštampam nešto na njemu i napravim lepe flajere, drugačije od onih koje ostali imaju. I mogla sam da kopiram svoje demo trake.“

Pričam joj kako je moj prijatelj bio na muzičkoj konvenciji u Los Anđelesu 2008. godine na kojoj se ona pojavila. Samo jedna šansa da napravi proboj u muzičkoj industriji. I rekao je da si napravila catsuit kombinezon... „Catsuit kombinezon, jesam! Nisam imala novca i uložila sam sve što sam imala u taj jedan outfit. Iz producentske kuće su pozvali i rekli: ’Mora da promeni odeću. Uvek nosi jedno te isto.’ Odgovorila sam: ’Zar ne želite da me ljudi prepoznaju i zapamte me? Biću devojka sa platinastoplavom perikom u crnom kombinezonu s naglašenim ramenima i sa štapom u ruci.’ Ljudi su to zapamtili.“PageBreak
Pitam je koji joj je outfit omiljeni i kaže da je to haljina koju je nosila jednom na MTV-u, a koja je imala bežični detonator i bila programirana da krvari, „jer odeća takođe ima osećanja! Uvek mi je želja da moj rad bude na granici humora. Znamo da je to ono pravo kada se svi zapitaju zašto. Kada se stvori veliki znak pitanja zbog izbora outfita ili pesme.“ Uživa u kreativnom putovanju i ne želi da ono ikad postane lakše. „Stvarno želim da iskusim nešto psihotično, vantelesno, magično i nekonvencionalno, što će doprineti daljem razvoju moje kreativnosti.“ Haljine se peglaju na paru, vrtoglavo visoke potpetice spremaju se za akciju, a sveže zalihe pržene ribe i bobičastog voća čekaju dok gledamo kako pada mrak. Opet je u sobi za presvlačenje i skida top: „Hej, ti“, obraćajući se meni, „nemoj da viriš.“

Šta bi promenila na svom telu da možeš? „Ja sam kao i svaka druga devojka, tako da...“, zastaje da razmisli. „Moje srce je moj omiljeni deo tela. I moj mozak. Uvek mislim da sam najlepša kad sam srećna.“ Kako želiš da izgleda ovo slikanje? „Želim da uzmem ono što su dizajneri uradili za sledeću sezonu i unapredim to na svoj način. Postoji tendencija da se stvari vraćaju i menjaju kako bi bile prijemčivije za šire mase. Ja želim potpuno suprotno. Kako da učinim da stvari budu po ukusu što manje ljudi? Kako da ih učinim odbojnijim, interesantnijim i čudnijim? Kako da unapredim stvar u smislu toga da dizajner pomisli: oho, nisam se toga setio?“ Svim haljinama promenila je rod iz srednjeg (u engleskom) u ženski, jer je za nju nošenje haljina kao odnos sa ljudskim bićem. „Trebaju mi još samo neke cipele. Većina žena bi odabrala ove“, maše parom konvencionalnih štikli, „jer su seksi. Ali ove“ – teške, na pertlanje, s providnim vrhom – „dobro su pojašnjenje moje ličnosti, jer izgledaju kao muške cipele sa štiklom, kao gej muškarac koji to još nije priznao.“ Poželiš li nekada da si rođena kao dečak? „Kako znate da nisam?“ Kažem joj da sam jedini novinar koji ju je ikad video nagu, tako da znam. „Pa, moje fanove nije briga šta sam i to je ono što mi se kod njih sviđa.“ Koja je najbolja ljubavna veza koju si ikad imala? „Ne znam, još sam u potrazi. Volim potragu i nadu u ljubav. Fantazija života je tako lepa.“ Sveža je jesenja noć nedelju dana kasnije i nalazimo se ispred hotela The Lanesborough u londonskom Hyde Parku. Sastanak kasni – kao što je to fanova koji kampuju ispred hotela u kojem je odsela biram jednu devojku koji najčudnije izgleda i odlazim da porazgovaram s njom. Ima roze kosu i velikog insekta naslikanog na leđima svoje kožne jakne. Zove se Donna i iz južne Irske je. Koliko joj znači Lady Gaga i šta je to što je tera da čeka ispred ovog hotela tri dana i tri noći, da bi joj time iskazala ljubav? „Čini nas hrabrim“, pokazuje na grupu svojih prijatelja. „Mi smo takođe bili autsajderi. Bili smo diskriminisani. Ona nam pomaže da odbijemo sve što nas je nateralo da se osećamo kao da tu ne pripadamo. Tako smo se osećali na Monster Ballu.“

Tridesetak minuta kasnije s Lady Gagom se nalazim u vinskom podrumu hotela, gde je plamen sveća u savršenom skladu s njenim gotskim izgledom. Sedi na kraljevskoj stolici, s dugom mintzelenom kosom, u providnoj tirkiznoj haljini i čarapama boje kože. „Upravo sam naletela na jednog svog fana sa mojom YSL cipelom u ruci. To je ona cipela s staklenom štiklom koja mi se polomila usred nastupa, pa sam rekla: ’Da li je neko zainteresovan za najnoviju YSL cipelu?’, na šta su svi zavrištali, pa sam je bacila u publiku. Potpisivala sam autograme juče kada je cipela izvirila iz gomile i rekla sam – s rukom na srcu – ’Još čuvaš moju cipelu?’ Odgovorio je: ’Da, bilo je to pre tri godine i od tada te obožavam.’“ Osećaš li odgovornost za mala čudovišta? „Stalno mislim na njih. Želeli su da nađu mesto gde bi mogli da pobegnu od realnosti i svojih sopstvenih trauma.“

Ima veoma blizak odnos sa svojim obožavaocima. Taj odnos je čudno materinski. Priča o svom fanu Jameyju Rodemayeru, četrnaestogodišnjem gej Amerikancu koji je nedavno oduzeo sebi život, koga su maltretirali i koji se osećao kao da ga niko ne razume. Da li si se osećala kao da ga poznaješ? „Naravno da jesam, osećam se kao da ih sve poznajem.“ Odjednom je ućutala i shvatio sam da je počela da plače. „Tako su slatki“, uz uzdah kaže. Postoji li nešto zbog čega se kaješ? „Ne kajem se ni zbog čega. Da sam znala neke stvari ranije, ne bih bila tu gde jesam sad, jer je veliki deo mene bez straha. Ne plašim se. To je kao da preskačem zgrade s povezom preko očiju i ne znam gde ću da se dočekam, ali nije me briga. Morate verovati umetnosti. Ako ne verujete umetnosti, neće vam poveriti da budete njen provodnik. Umetnost mora da mi veruje, u suprotnom me neće pozvati da budem njen glasnik.“ Volim sve te neobične umetničke koncepte, iako je mnogo od toga što govori puno protivrečnosti. Svoje detinjstvo naziva „fantazijom“, a posle nekoliko minuta govori kako je bilo traumatično i puno patnje. Izjavljuje da ima potpunu kontrolu nad svojom umetnošću – i zaista je tako – a potom nagoveštava da je gotovo obrnuto. Sviđa mi se misterija njenog ljubavnog života. Nikad stvarno ne znate da li joj se sviđaju žene ili muškarci, ili i jedni i drugi.

Sviđa mi se to što je najveća svetska pop zvezda, ali opet, svaki put kad se vidimo, trudi se da ostavi utisak. Sve što ona kaže ili uradi veoma je duhovito i domišljato. Toliko velike zvezde često nisu tako dostupne.